Ima li naznaka kraju sukoba i šta govore Putinovi potezi?

U Evropi i Vašingtonu u nedelju je bilo suprotstavljenih stavova o izgledima pregovora ruskih i ukrajinskih zvaničnika, koji su do sada dali mali napredak, kao i o širem međunarodnom diplomatskom nastojanju da Putin pristane na prekid vatre

Čovek koji je naredio specijalne vojne operacije u Ukrajini je jedini koji i može da zaustavi haos koji se trenutno tamo događa, a to je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Svi strahuju od dalje eskalacije, s obzirom na to da se tokom vikenda sukob proširio maltene do same granice sa Poljskom, koja je članica NATO. Činjenica da su projektili pali na bazu u blizini Lavova, u blizini glavnog graničnog prelaza u Poljsku koji koriste ukrajinske izbeglice, i da je u tom napadu poginulo najmanje 35 ljudi mnoge navodi na to da pomisle da kraj sukoba nije ni na vidiku.

Preporučujemo

Šta više, čini se da ovaj sukob postaje sve opasniji i da bi stvari vrlo brzo mogle da se otrgnu kontroli, pogotovo što je Moskva zapretila da će gađati svaku pošiljku oružja sa Zapada koja stiže u Ukrajinu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je sinoć da je samo pitanje vremena kada će ruske rakete pasti na teritoriju NATO, i još jednom pozvao alijansu da zatvori nebo iznad Ukrajine.

I dok su neki komentari ukrajinskih, ruskih i američkih zvaničnika dale nadu da može doći do napretka u pregovorima između Moskve i Kijeva, koji bi trebalo da budu nastavljeni danas, Putin je u subotu odbio zahtev francuskog kolege Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca za prekid vatre.

CNN navodi da "postoje svi znakovi da ruski lider, uprkos tome što je predsedavao invazijom koja je Rusiju pretvorila u ekonomsku i diplomatsku pariju", planira da pritisne i "uništi Ukrajinu kako bi unapredio svoju ličnu ambiciju da spreči njeno pridruživanje Zapadu".

Za to vreme, agoniji ukrajinskih civila se ne nazire kraj. Već užasna situacija pogoršava se u opkoljenom gradu Mariupolju, gde su gradski zvaničnici rekli da je poginulo više od 2.000 civila. Nema struje, vode i grejanja, a ljudi ostaju bez hrane i vode.

Postoje i izveštaji o velikoj šteti u gradovima Harkov, Nikolajev, Dnjepar, Černigov i Sumi, koji su se našli u poprištu sukoba. Svetom je odjeknula i vest o smrti američkog novinara i filmskog stvaraoca Brenta Renoa kojeg su, kako su naveli zvaničnici iz Kijeva, ubile u nedelju ruske snage, dok je još jedan američki novinar ranjen.

Tačne okolnosti napada tek treba da se utvrde. Nijedan od ovih događaja ne ukazuje na to da se rat približava tački gde bi pregovori o prekidu vatre ili mirovni pregovori mogli da daju rezulteta. Naprotiv, čini se da se rizici većeg sukoba produbljuju.

SAD upozorava Kinu

U stvari, čini se da priča o invaziji, kojom je u prvim danima dominirao otpor brojčano nadjačanih Ukrajinaca i Zelenskog, dobija mračni zaokret. Čini se da je Putin nepopustljiv bez obzira na posledice koje su specijalne operacije koje je naredio ostavile po civile, a mnogi na ovaj sukob gledaju kao ključan i "kritičan" da bi ostao na vlasti.

U još jednoj novoj dimenziji onoga što preti da postane širi geopolitički obračun, Sjedinjene Države su upozorile Kinu da ne sme da obezbedi "spasonosni put" i pomogne Rusiji da izbegne sankcije koje guše njenu ekonomiju. Poruka je Kini upućena uoči ključnih pregovora između visokih američkih i kineskih zvaničnika u Evropi u ponedeljak.

Govoreći za CNN, savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je u nedelju izneo oštru poruku Pekingu, koji još nije pokazao nikakve znake pritiska na ruskog lidera da okonča rat. On je rekao da Vašington "budno prati u kojoj meri Kina zaista pruža bilo kakav oblik materijalne ili ekonomske podrške Rusiji".

- Komuniciramo direktno i poručili smo Pekingu da će apsolutno postojati posledice ukoliko pomažu Rusiji da zaobiđu sankcije - rekao je Saliven.

On je rekao da to neće dozvoliti.

- Nećemo dopustiti da se Rusiji baci pojas za spasavanje u slučaju ovih ekonomskih sankcije, nećemo to dozvoliti nijednoj zemlji sveta - rekao je Salivan, koji bi trebalo da se sretne danas u Rimu sa kineskim zvaničnicima.

Ipak, nije istakao hoće li kineske firme ili vlada biti na udaru sankcija ukoliko pomognu Rusiji.

Obrazloženje za ovo upozorenje postalo je jasno kada je visoki američki zvaničnik u nedelju rekao da je Rusija zatražila od Kine vojnu pomoć, uključujući dronove.

Rusija je tražila i ekonomsku podršku, prema rečima drugog američkog zvaničnika koji je upoznat sa situacijom, ali je odbio da iznese detalje kineskog odgovora. Naveo je samo da je Kina odgovorila.

Upitan o ruskom zahtevu za vojnu pomoć, portparol kineske ambasada u SAD Liju Pengu rekao je da "nikad nije čuo za to".

Takav zahtev mogao bi se protumačiti kao "očaj Rusije". Svaka kineska pomoć Moskvi bi takođe uveličala strateški značaj rata u Ukrajini i mogla bi da učvrsti dugogodišnju američku noćnu moru o strateškom dogovoru između Pekinga i Moskve u vreme kada se Kina nazire kao glavni rival američke supersile 21. veka.

Podsetimo, uoči početka specijalne vojne operacije, Putin je otputovao u Kinu, gde se sreo sa Si Đinpingom i dvojica predsednika su dogovorile "prijateljstvo bez granica".

Pričalo se i da se Putin tada zakleo da neće započeti operacije u Ukrajini do kraja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu.

Neki zapadni zvaničnici se nadaju da će Kina iskoristiti svoj uticaj da pomogne da se sukobi okončaju.

Ali poslednjih dana, kako navodi CNN, zvanični mediji Pekinga su "pojačali lažnu rusku propagandu da SAD imaju laboratoriju za hemijsko i biološko oružje u Ukrajini", za koju se američki zvaničnici plaše da bi mogla biti prethodnica tome da Rusi upotrebe takvo oružje.

Nema javno dostupnih naznaka da Peking pomaže Putinove ratne napore i postoje razlozi zbog kojih Kina možda ne vidi da njeni interesi u potpunosti odražavaju interese Moskve u ovoj situaciji.

Veruje se da će Si obezbediti istorijski treći mandat na vlasti tokom 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije u Pekingu ove jeseni. Tokom tako važne godine, kineska vlada bi mogla da bude oprezna prema svojim firmama koje se suočavaju sa sankcijama. Porast cena nafte mogao bi, dugoročno gledano, da ošteti njenu ekonomiju u vreme kada se njene brze stope rasta usporavaju.

Zapadne i međunarodne sankcije dovele su rusku ekonomiju i bankarski sistem u duboku krizu, ali ekstremni bol koji će naneti možda neće doći dovoljno brzo da spase Ukrajinu. Bilo kakva kineska pomoć, ako bi se desila, mogla bi da oslabi zapadno gušenje ruske ekonomije i ublaži politički pritisak na Putina da promeni kurs.

Sukob postaje sve opasniji

Za to vreme, ruske snage intenziviraju napade, umesto da se povlače. U alarmantnoj novoj ekspanziji sukoba, ruske rakete ispaljene iz aviona iznad Crnog i Azovskog mora pogodile su vojnu bazu u blizini Lavova, tvrde lokalne vlasti.

Cilj je bio veoma blizu granice Poljske, koja je članica NATO. Iako je predsednik Džo Bajden rekao da neće slati američke trupe u Ukrajinu, obećao je da će braniti "svaki pedalj" teritorije zapadne alijanse.

Brine i to što su Putinove snage sve bliže Kijevu. Prema podacima britanskih obaveštajnih službi od subote, nalaze na svega 30-ak kilometara od prestonice.

U Evropi i Vašingtonu u nedelju je bilo suprotstavljenih stavovima o izgledima pregovora ruskih i ukrajinskih zvaničnika, koji su do sada dali mali napredak, kao i o širem međunarodnom diplomatskom nastojanju da Putin pristane na prekid vatre.

Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman rekla je da je pritisak sankcija počeo da utiče na ruskog lidera.

- Vidimo neke znake spremnosti da vodimo zaista ozbiljne pregovore - rekla je Šerman  ali i dodala da "izgleda da Vladimir Putin namerava da uništi Ukrajinu".

Salivan je bio razočaran zbog izgleda za diplomatiju, rekavši da Putin "ne izgleda kao da je spreman da zaustavi napad".

Ipak, savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da misli da bi razgovori mogli da donesu konkretne rezultate u narednih nekoliko dana otkako je Rusija počela da razgovara "konstruktivno".

Leonid Slucki, član ruske delegacije za razgovore, rekao je da je "značajan napredak" postignut u pregovorima sa ukrajinskom delegacijom otkako su započeli.

Ipak, čini se da su strane u principu udaljene. Ukrajina zahteva povlačenje ruskih trupa, a Moskva je ušla u sukob pozivajući NATO da povuče trupe iz bivših država Varšavskog pakta u istočnoj Evropi, što je sada još manje verovatno s obzirom na ruski tretman Ukrajine. I ništa što je Putin do sada uradio ne sugeriše da on razmišlja o preokretu plana koja je opustošila ogromna područja Ukrajine i čini se da se sada usmerava na Kijev za odlučujuću bitku.

(Telegraf.rs)