Anastasijina porodica zarobljena je u Mariupolju: Putem Telegrafa, sa suzama u očima, šalje najvažniju poruku

Anastasija sada ne može da se vrati kući, ne može da se vrati ocu, majci, mlađem bratu. Hiljadama kilometara je daleko od svog Mariupolja, grada koji je strateški izuzetno važan i zato Rusi pokušavaju da ga osvoje.

Anastasija Ponomarenko (23) napustila je Ukrajinu nedugo pre početka sukoba. Želela je da smiri svog zabrinutog partnera... Bila je ubeđena da odlazi samo na mesec dana... Kao i mnogi drugi, nije verovala da će doći do eskalacije sukoba, da će u njenoj zemlji preko noći početi rat...

Preporučujemo

Izbegla je rat fizički, ali ne i u svojoj duši. Proživljava ga, svejedno što nije tamo.

Anastasija sada ne može da se vrati kući, ne može da se vrati ocu, majci, mlađem bratu. Hiljadama kilometara je daleko od svog Mariupolja, grada koji je strateški izuzetno važan i zato Rusi pokušavaju da ga osvoje.

U tom gradu su Anastasijini najmiliji zarobljeni i svake noći strahuje da li će živi dočekati novo jutro.

Kako svedoči za Telegraf.rs svaki minut koji provodi bez svoje porodice dug je kao večnost. Otac joj je zarobljen u Harkovu, gde se takođe vode velike borbe, i poslednji put je od njega dobila samo mejl. Rekao joj je da je živ i da je u skloništu.

Svakog trenutka čeka da joj zazvoni telefon, da joj brat i majka jave da su dobro. Zna da su baka i deka sada sa njima, jer je bombardovana zgrada u kojoj su živeli, pa su prešli u njihov stan. Već skoro deset dana nemaju struje, a hrane je sve manje. Uspevaju da nabave vodu, da imaju za piće i ponešto da skuvaju...

Kada se gađanje primiri, njeni najmiliji, komšije i prijatelji okupe se u dvorištu i po snegu i stravičnoj zimi lože, kako bi se ogrejali i pripremili nešto za jelo. Kako nam kaže, prethodnih dana nisu mogli ni da izađu iz podruma, jer su sukobi neprekidni.

Dok čeka poslednje vesti od ljudi koji su joj sve, sa suzama u očima šalje njima i svetu samo jednu poruku, a koju, pogledajte u video intervjuu na početku teksta.

(Telegraf.rs)