Šta piše u ključnom članu 5 sporazuma Rusije sa Donjeckom i Luganjskom

Od posebne važnosti su delovi sporazuma koji se odnose na vojnu saradnju

Foto: Profimedia/EPN/Newscom

Predsednik Rusije Vladimir Putin juče je priznao nezavisnost samoproglašenih država - Luganske i Donjecke Narodne Republike kao suverenih nacija, a zatim je naredio oružanim snagama da se pobrinu za očuvanje mira u Narodnoj republici Donjeck i Narodnoj republici Lugansk, a u skladu sa ukazom koji je potpisao.

Na ovu odluku žestoko su reagovale zapadne sile, a pominju se i ekonomske i druge sankcije Moskvi zbog ovog poteza.

Uz priznanje nezavisnosti, između Rusije i Luganske i Donjecke republike biće potpisani sporazumi o prijateljstvu i saradnji, a ruska Duma je u ponedeljak objavila nacrte ovih dokumenata, u kojima se predviđa "zajednička odbrana protiv spoljnog agresora i pravo da se koristi vojna infrastruktura druge države potpisnice sporazuma", između ostalog, prenosi Russia Today.

Od posebnog interesa je član 5 sporazuma, koji daje stranama potpisnicama pravo da "grade i poboljšavaju vojnu infrastrukturu, baze i druge objekte na svojim teritorijama". Kremlj je već naredio ruskim trupama da se stacioniraju na teritorijama Luganske i Donjecke republike kao "mirotvorci", dok čekaju formalni sporazum o vojnoj saradnji.

Član 6 zabranjuje državama potpisnicama sporazuma da "uđu u bilo kakve blokove ili saveze koji su suprotstavljeni nekoj od potpisnica", i zabranjuje korišćenje teritorije potpisnica za vršenje vojnih operacija protiv druge strane sporazuma.

U članu 11 se omogućava slobodno kretanje građana između dve potpisnice, i obavezuju se i Rusija i Luganska i Donjecka republika da "razvijaju i implementiraju niz mera kojim se reguliše ulazno-izlazni režim sa svojih teritorija ili trećih zemalja".

Član 13 obavezuje potpisnice da štite "etničke, jezičke kulturne i religiozne identitete nacionalnih manjina na svojim teritorijama i da stvaraju uslove da se ovi identiteti čuvaju i razvijaju", dok im se garantuju individualna i kolektivna manjinska prava, i garantuje da neće biti pokušaja da se asimiluju protiv svoje volje.

Donjeck i Lugansk su proglasili nezavisnost od Ukrajine 2014. godine, posle prevrata u kojem je smenjena vlast u Kijevu. Tada su tražili priznanje od Rusije, ali je Moskva odbila, uz obrazloženje da je njihov konflikt "unutrašnja stvar Ukrajine".

Rusija se pridružila Francuskoj i Nemačkoj u takozvanom Normandijskom formatu, kako bi posredovala primirje između pobunjenika i Kijeva u Minsku 2014-2015. godine. Proces je predvideo da Kijev da Luganskoj i Donjeckoj oblasti široku autonomiju.

(Telegraf.rs)