Kako je nastavnik pedofil 40 godina zlostavljao decu: Svi okretali glavu, nikad za zločine nije kažnjen

Kolege, roditelji i nadređeni nailazili su na dokaze koji, da su na njih obratili više pažnje, bi pokazali da je ovaj nastavnik, koji je predavao u školama širom sveta drogirao i zlostavljao decu. Nažalost, to niko nije učinio

Više od 40 godina Vilijam Džejms Vahi je drogirao i zlostavljao stotine učenika u internacionalnim školama širom sveta. Iako je postojalo mnogo prilika da se ovaj pedofil zaustavi, ništa nije učinjeno.

Vilijam je 21. marta 2014, kada je imao 64 godina, odseo u jeftinom hotelu u jednom malom gradu u Minesoti. Prethodno je četiri decenije radio kao učitelj u internacionalnim školama od Saudijske Arabije do Indonezije, ali je odlučio da svoje poslednje dane provede blizu majke i brata Krisa, koji su živeli u Luvernu.

Rezervacija u hotelu bila je mamac. U 17.20 časova, prešao je ulicu i otišao u drugi, bolji hotel. Sobu je platio u gotovini, a recepcionaru je rekao da nema bankovnu karticu jer je upravo predao zahtev za proglašenje bankrota. U sobi 201 skinuo se u donji veš, složio je odeću i spustio se u kadu, stavljajući jastuk iza glave...

Hiljadu kilometara južnije, specijalni agent FBI u Hjustonu čekali su da dobiju nalog za pretres koji bi im omogućio da krenu da pregledaju fleš disk od 16 gigabajta, koji je nedavno stigao u američku ambasadu iz Nikaragve. Prethodnih sedam meseci Vilijam Džejms Vahi predavao je istoriju u američkoj školi u toj zemlji, u jednoj od 193 škole širom sveta koje finansira američka vlada, kako bi se promovisao američki sistem edukacije.

Na školsku kapiju je 11. marta došla je Vahijeva kućna pomoćnica i predala fleš. Bio je to deo kompjuterske opreme koju je navodno ukrala iz njegove vile nekoliko meseci ranije.

Kasnije je otkriveno da su na drajvu čuvane fotografije najmanje 90 dečaka koji su bili bez svesti, koji su bili nagi ili delimično bez odeće. Fotografije nasilja, koje su datirale od 2008. do 2013. godine, su uredno bile poređane po folderima koji su imali nazive poput: "Put u Panamu", "Put u Kostariku", "Košarkaški izlet". To su sve ekskurzije koje je vodio Vahi, dok je predavao u dve druge privatne škole u Karakasu i Londonu.

Umesto da zove policiju, Vahiju dala otkaz

Direktorka američke škole u Nikaragvi, dr Glorija Dol, odmah se suočila sa Vahijem i pokazala mu slike. On je tada priznao da je čitavog života drogirao i zlostavljao đake.

- Mene su zlostavljali kada sam bio dečak, zato ovo radim. Celog života to radim - rekao je direktorki.

Šta je sve činio za života postaće poznato tek u narednim mesecima. Saznaće se da je pune četiri decenije zlostavljao đake u deset internacionalnih škola u čak osam zemalja sveta. FBI ga je opisao kao jednog od najprofilisanijih pedofila u istoriji. Delovalo je neverovatno da niko nije učinio nešto da ga zaustavi.

Međutim, istraga Guardiana pokazuje da je bilo "upaljenih alarma" kada je Vahi u pitanju. Njegove kolege, roditelji, i nadređeni nailazili su na dokaze koji, da su na njih obratili više pažnje, bi pokazali da je drogirao i zlostavljao decu. Međutim, gotovo ništa nije učinjeno da bude zaustavljen. Više od dve godine nakon što je Vahi otkriven po prvi put, nastavnici i radnici u školama koji su sa njim sarađivali odlučili su da progovore šta znaju.

Vahi nije uhapšen nakon svog priznanja u Nikaragvi. Direktorka ga je otpustila i zločin prijavila američkim vlastima preko ambasade. Narednog dana Vahi se ukrcao u avion za Majami. FBI je već poslao agenta da priča sa njim u trenutku dok je čekao let iz Majamija za Atlantu, ali Vahi tad nije priveden. U tom trenutku još nije bilo poznato da li je materijal, koji je pronađen na flešu, napravio Vahi, ili je sadržaj skidao sa interneta.

- Nije postojao nalog za hapšenje, niti za pretres mesta gde boravi, jer u ovim slučajevima ne ide to tako brzo - rekao je Karlos Baron, specijalni agent FBI za medije.

Iz Atlante Vahi je mogao da ode u porodičnu vikendicu u Južnoj Karolini. Vahi je vlasništvo delio sa suprugom Džin, sa kojom je imao dvoje dece i koja je u to vreme bila poslom u Londonu, gde je bila šef Evropskog saveta za internacionalne škole. Međutim, Vahi je odlučio da ode u Minesotu, gde je njegova majka bila u staračkom domu.

Jutro nakon što je stigao u hotel, Vahi se nije javljao šefu recepcije, zbog čega je osoblje hotela otišlo do sobe i otključalo vrata univerzalnim ključem. Vahi je ležao mrtav u kadi, a grudi su mu bile krvave. Na podu je ležao kuhinjski nož, u sobi su pronađene bočice sa lekovima i oproštajno pismo upućeno porodici.

Mrtvozornik, dr Ričard Morgan, istakao je da nisu uočeni znakovi borbe, te da je Vahi sam sebi naneo smrtonosne povrede. Njegova muka što je bio otkriven trajala je kratko. Agonija njegovih žrtava, njihovih porodica, Vahijevih kolega, šefova, koji su bili stacionirani širom sveta, upravo je počela.

Slučaj od kojeg podilazi jeza

Međunarodna škola "Southbank" u centru Londona nalazi se nedaleko od kineske ambasade. Školu, koja ima oko 350 učenika uzrasta od 11 do 18 godina, uglavnom pohađaju deca bogatih, tačnije prebogatih roditelja.

Kada je Vahi stigao tamo da predaje u septembru 2009. godine, među roditeljima su bili milijarder, menadžer hedž-fonda, rukovodioci u ruskim naftnim kompanijama, vrhunski fudbalski menadžer i diplomate u ambasadama SAD, Kuvajta i Omana.

- Ako si bio advokat, bio si među najsiromašnijima. Southbank vam je dao drugačije razumevanje bogatstva. Učenici bi svoje ručkove, koji koštaju 5 funti, u kantini plaćali novčanicama od 50 funti. Torbe sa poslasticama koje su podeljene na jednoj rođendanskoj zabavi sadržavale su nove iPod-ove - rekao je jedan roditelj za Guardian.

Škola je u vlasništvu privatne kompanije Cognita, koja ima još 67 škola širom Evrope, Latinske Amerike, i jugoistočne Azije. Ipak, deo je mnogo veće globalne zajednice međunarodnih škola, definisanih međunarodno priznatim nastavnim planovima i programima, koji se predaju na engleskom jeziku, za kosmopolitska studentska tela. Bio je to poznati svet za Vahija, sina pilota američkog vazduhoplovstva, koji je kao dete pohađao međunarodne škole i škole američkog Ministarstva odbrane u Engleskoj i Japanu.

U školi u Londonu predavao je do 2013. Roditelji su ga obožavali i izglasan je za drugog po redu najpopularnijeg nastavnika u anketi. Ono što je strašno jeste da je Vahi zlostavljao najmanje 54 mališana u toj školi, uzrasta od 11 do 16 godina, dok ih je vodio na ekskurzije.

Kada je stigla vest da je mrtav, vesti o njegovim zločinima nisu obelodanjene. U to vreme u školi je rečeno da je preminuo od srčanog udara. U Londonu su kolege plakale, čak su i otvorile knjigu žalosti. U Džakarti, gde je Vahi predavao čitavu deceniju, direktor škole Tim Kar je molio kolege da Vahija pamte kao "živahnog člana zajednice".

Tri nedelje kasnije, 22. aprila 2014. godine, FBI je izdao šokantno saopštenje. U istom je istaknuto da pokreću međunarodno istragu o seksualnim zločinima, a u vezi sa Vahijevim boravkom u školama u Nikaragvi, Britaniji, Venecueli, Indoneziji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji, Iranu, Španiji i Libanu u prethodnih 42 godine.

- Ne znam ni za jedni drugi slučaj da je neki pojedinac osumnjičen da je zlostavljao toliko mnogo dece toliki niz godina - rekao je agent Patrik Frensen.

Deca nisu ni znala šta im radi?

Vesti su se poput vatrene stihije proširile međunarodnim školama, ali i u medijima.

- Ležao sam u krevetu kada je sin utrčao noseći laptop i pokazao mi Vahijevu sliku. Urlao je: "Znao sam da je pedofil, ali mi niko nije verovao". Roditelji, koji su narednog dana dovodili decu u Southbank, bili su u šoku. Jedna majka je rekla da se svaki tinejdžer iz škole, koji je išao sa Vahijem na ekskurziju, pitao da li je i on bio žrtva - svedoči jedan od roditelja deteta koji pohađa Southbank.

Usledio je roditeljski sastanak sa zamenikom direktora, na kojem je izneto da se sumnja da je Vahi zlostavljao stotine mališana širom sveta.

Prema izveštaju FBI, Vahi je tvrdio da nikad nije povredio nijednog dečaka.

- Dečaci ne bi ni znali šta im se dešavalo, spavali bi - rekao je jedan od svedoka pod zakletvom.

To nije bilo u potpunosti tačno. Neka deca bi se ujutru budila i sumnjala da im se nešto dogodilo. Ipak, istina je da većina Vahijevih žrtava nije ni bila svesna da je napadnuta. Roditelji su se sad suočili sa ozbiljnim problemom - da li će otkriće fotografije njihovog deteta na flešu kod mališana probuditi traumu koju ranije nije imao?

U školi u Londonu osećaj žalosti prerastao je u bes. Učenici su demolirali učionicu u kojoj je Vahi predavao. Za to vreme, njegove kolege iz drugih škola pitale su se da li su učinili dovoljno kada bi naišle na potencijalni dokaz da je Vahi zlostavljao učenike.

Taktika kojom je sve prevario

Vahi je imao taktiku. Gde god bi predavao, obeležavao bi svoju teritoriju. Znao je da podbada i maltretira kolege, sukobljavajući se oko toga kako treba sprovoditi nastavni plan i program i odbijajao je da se menja njegov raspored. Neke kolege su ga smatrale sujetnim i nadobudnim, a njegovo učenje osrednjim. Mnogi su jednostavno naučili da mu se sklanjaju s puta.

Ipak, dečacima je bio zabavan.

- Stvorio je naviku da se u njegovoj učionici stvari rade drugačije, i naučio ih da ono što se događa u učionici ostaje u učionici. Deci bi govorio da se drugi nastavnici žale da su problematični, ali da ih on smatra divnom decom - svedoči roditelj iz Londona.

Činio bi sve da očara nadređene i roditelje. U Venecueli je slovio za darežljivog čoveka od poverenja. Subotom bi držao treninge košarke za decu i njihove roditelje. U Indoneziji išao bi u crkvu sa roditeljima, što kolege danas tumače kao njegov pokušaj da im se umiljava. Kada bi ćaskao sa roditeljima, često bi malo spominjao istaknutu ulogu njegove žene u međunarodnom školskom krugu.

Kada bi izgradio svoj položaj, osnovao bi turistički klub, ukoliko već nije postojao. Čak i da je na ekskurziju trebalo da vodi i brine o 36 učenika, ubedio bi pretpostavljene da mu treba samo još jedan učitelj da pođe s njim. Rekao je svima koji se protive da će i on imati pomoć lokalnih vodiča. Odabrao bi učitelja koji će mu pomagati, uveravajući ga da će ga sigurno voditi i na naredna putovanja, ako bude zadovoljio njegova očekivanja.

Kada bi se ekskurzija približila, na sebe bi preuzeo obezbeđivanje smeštaja i napravio bi plan ko će tačno gde da spava. Uzeo bi ključeve svih soba, a onda bi uveče drogirao dečake koje bi hteo da zlostavlja. Kada bi njegove žrtve postale pospane, ili bi rekle da se ne osećaju dobro, rekao bi da su se verovatno otrovali, ili da su dehidrirali. Kao brižan nastavnik odveo bi ih u svoju sobu, ili bi ponudio da bdije čitave noći kraj njihovog kreveta.

Istraga sprovedena u Londonu pokazuje da bi targetirao najosetljiviju decu - one koji su imali probleme sa učenjem, kojima je jezik bio stran, ili koji su imali porodične probleme.

Jedan kolega, koji je bio sa njim na ekskurziji rekao je novinaru Guardiana da je Vahi imao svoju kameru i da je bio izričit da niko drugi ne sme da je dira. Kako bi bio siguran da ga neće otkriti, znao je i kolege da drogira.

- Došao je u moj šator sa šoljom. Popio sam dobar gutljaj i odmah sam znao da je nešto sipano unutra. Insistirao je da popijem celu šolju govoreći da mora da je vrati vodičima pre večere. Sve sam popio i ne sećam se ničega do sutra ujutru. Sad verujem da me je drogirao da mu ne bih smetao - rekao je jedan nastavnik.

Bio osuđivan za pedofiliju, niko nije znao

Ono što je neverovatno jeste da je Vahi menjao škole pune četiri decenije, a da niko nije saznao da je već osuđivan zbog pedofilije.

Naime, 1969. dok je radio kao vanredni nastavnik u Kaliforniji, optužen je za „razvratno i lascivno ponašanje“ jer je milovao penise dečaka od sedam godina dok ih je učio da plivaju.

Vahi je priznao krivicu, rekao je svom službeniku za uslovnu kaznu da se kaje i da ga je stid od njegovih postupaka i priznao je da je počeo da dodiruje dečake kada je imao 14 godina. Policajac je predvideo da su planovi ovog "mentalno poremećenog seksualnog prestupnika" za karijeru u obrazovanju "verovatno razbijeni njegovim uverenjem". Koliko samo nije bio u pravu.

Tokom sedamdesetih, kada je imao dvadesetak godina, Vahi je pušten iz zatvora posle samo tri meseca zbog zlostavljanja deteta. Uvršten je u registar seksualnih prestupnika, zbog čega je morao da se javlja vlastima ukoliko odluči da menja prebivalilšte. On to nije učinio, što je policiji otežalo da ga prati. Prema pisanju pojedinih medija, kada je registar u Kaliforniji postao dostupan onlajn, Vahijevo ime nije ni bilo u registru jer tad već više nije živeo u Kaliforniji.

Diplomirao je političke nauke na Univerzitetu u Kaliforniji 1972. dve godine nakon što je pušten na uslovnu slobodu i otputovao je u Iran da predaje u američkoj školi u Teheranu, a potom je otišao u Bejrut, Madrid i Atinu.

Tokom osamdesetih preselio se u Saudijsku Arabiju, da podučava decu američkih radnika u jednoj naftnoj kompaniji. Do tada se već oženio, i 1981. je dobio prvog sina, a dve godine kasnije i drugog.

Vahijevi su se 1992. preselili u Džakartu, što je odrađeno pod budnim okom ambasada Australije, Velike Britanije i SAD. Posle tri godine Džin je napredovala i postala zamenik direktora škole, a Vahi je predavao istoriju srednjoškolcima.

Nakon nekog vremena, njegov afinitet prema dečacima koje je podučavao je mnogim kolegama počeo da se čini čudnim. Stariji nastavnici u školi rekli su za Guardian da su primili više sumnjivih izveštaja: da Vahi spava sa dečacima u šatorima na planinarenju; da je odvodio dečake koji su se razboleli na ekskurziji u svoju sobu preko noći; da je tražio da povede grupu za sve dečake u smelu avanturu...

U maju 1996. vodio je ekskurziju na koju je krenulo 90 đaka, uzrasta oko 14 godina. Vodio ih je na petodnevnu turu, u koju su bili uključeni pešačenje, planinarenje, rafting... Sve se odvijalo u regionu udaljenom oko 70 kilometara od Džakarte. Kada su stigli na odredište, Vahi je podelio đake u grupe. Insistirao je da spava sa svojom grupom u šatoru, iako su za nastavnike bili obezbeđeni odvojeni šatori.

Kada je ekskurzija završena, jedan nastavnik je čuo đake kako komentarišu da im je bilo čudno što su delili šator sa Vahijem. On je to preneo direktoru srednje škole Brusu Lejperu i njegovom zameniku, što mu je teško palo, jer je Vahi slovio za poštovanog nastavnika ne samo u školi u Džakarti, već u brojnim internacionalnim školama širom sveta.

- Brinuo sam da će moj čin uticati na moj posao i mogućnost napredovanja - rekao je on.

Lejper i njegov zamenik danas kažu da se ne sećaju da im je iko rekao da je Vahi spavao u istom šatoru sa đacima na ekskurziji. Ipak, Lejper se prisetio da je 1998. suočio sa Vahijem, kada se saznalo da su se dva dečaka razbolela na ekskurziji, i da je Vahi proveo noć sa njima u sobi.

- Dugo smo pričali i objasnili smo mu da ovo ne sme da se dogodi nikad više, ni u kakvim okolnostima. Nismo ni sumnjali u njega, nego smo znali da iz toga može da se izrodi problem - priča danas Lejper za Guardian.

"Ko brže pojede keks, spava na najboljem dušeku"

Dok su živeli u Indoneziji, Vahijevi su živeli u bogatoj zajednici, gde su njihovi sinovi mogli da se igraju sa drugom decom. Redovno su drugare svojih sinova pozivali da prespavaju u njihovoj kući, u kojoj su imali sto za bilijar, video igrice i najnovije filmove. Navodno je baš ove trenutke Vahi koristio da pronađe nove žrtve.

Jedan od sagovornika Guardiana je sada odrastao čovek, ali je bio u kući Vahijevih kada je bio dečak. Kaže da su jedne noći, kada je imao 14 godina, on i nekoliko dečaka ostali kod Vahijevih da gledaju filmove, ali da su ubrzo svi bili pospani i da su zaspali. On se prvi probudio narednog dana i seća se da se osećao ošamućeno.

Kada se osvrnuo po sobi shvatio je da je nosio drugi šorc, a da njegov drug nosi njegov šorc. Onda je navodno jedan dečak primetio da nema gaće.

- Narednih meseci smo zajedno sklapali slagalicu u glavi i prisećali se svakog puta kada bi smo tamo prespavali. Bili smo uvereni da nas Vahi drogira - rekao je.

Pred spavanje bi deci davao keks i vodu i neretko bi ih čikao da će onaj koji prvi pojede smeti da spava na dušeku na podu. Potom bi znao i da dečacima kaže da otvore usta, da proveri da li su sve progutali.

Iako su sumnjali da im otac njihovog druga nešto radi, nisu bili dovoljno hrabri da ga optuže. Takođe, svi u zajednici su bili veoma povezani i bilo je teško odbiti poziv da prespavaju u kući porodice Vahi.

Onda su jedne noći par meseci kasnije Vahijevi čuvali sagovornika Guardiana, jer su njegovi roditelji otputovali.

- Vahi me je povukao u stranu u kuhinji i dao mi keks. Rekao je da bi on i ja mogli da se takmičimo. Osećao sam se bespomoćno. Shvatio sam šta radi, ali sam znao da mi roditelji nisu tu i da ne mogu da ih pozovem. Gledao sam u odraslog čoveka koji je trebalo da brine o meni dok mama i tata nisu tu. Bio sam u panici i pojeo sam keks. Osetio sam nešto gorko. Nisam mogao da izađem iz te kuće jer ne znam kako bih završio. Otišao sam potom u kupatilo i iz zuba sam iščačkao nešto plavo, verovatno tabletu. To je bio delić, ostalo sam već progutao. Posle desetak minuta sam spavao. Probudio sam se tek narednog dana - priča danas ovaj mladić.

Rekao sve roditeljima, oni se uplašili

Kada su mu se roditelji vratili ispričao im je sve šta se dogodilo te noći, ali i prethodnih puta. Roditelji kažu da nikad nisu sumnjali u njegove reči, ali da im je trebalo vremena da "svare informaciju" i odluče šta dalje da urade.

- Suprug i ja smo hteli da odemo do Vahija i da ga prebijemo, ali smo odlučili da to ne uradimo. Doneli smo odluku da pričamo sa direktorom škole - rekla je majka mladića.

Tvrdi da je direktor Nelson bio skeptičan. Nije htela ni da se njen sin zamera Vahiju, jer je njegova supruga bila zamenica direktora i bila bi njihova reč protiv njene. Direktoru je rekla da ne želi ništa da prijavi, ali da ga moli da joj kaže ukoliko je neko još uložio žalbu protiv Vahija, u tom slučaju bi, kako je rekla, i sama svedočila.

Džof Smit, koji je u to vreme postao direktor srednje škole, seća se da mu je priča delovala bizarno, i priznaje da mu je bilo teško da poveruje da Vahi stavlja drogu u keks, pogotovo zbog toga što nije za to postojao fizički dokaz.

Smit je rekao da je razgovarao sa Nelsonom o narednim koracima.

- Jedino konkretno što smo mogli da uradimo jeste da pitamo starije koji su bili na ekskurzijama, a pogotovo Vahija, da li je bilo nešto neobično u vezi sa tim kako su se deca razboljevala na ekskurziji, ili su imali neke poremećaje sa spavanjem. Hteo sam da znam to i direktno sam to predložio - tvrdi Smit.

Međutim, Nelson mu je porekao da je majka dečaka išta pominjala o incidentu sa keksom.

- Nije bilo konkretnog otkrića bilo kakvih lekova u keksiću koji su mi predstavljeni. Roditelj koji je razgovarao sa mnom je ukazao da se njihov sin probudio sa osećanjem pospanosti i sa odećom u neredu. Majka je rekla da ne ulaže zvaničnu pritužbu i da ne želi da iznosi optužbe. Rekla je na ne želi da umeša svog sina ili da neće da nastavi sa optužbama - napisao je Nelson u mejlu.

Bez čvrstih dokaza Nelson je znao da ne može više ništa da uradi. Rekao je i da mu Smit ništa nije rekao o tabletama u keksu, niti da mu se još neko žalio na Vahijevu ponašanje.

Smit je doduše pooštrio kontrolu ekskurzija, što je pravdao "nadgledanjem nadređenih", i nije Nelsonu direktno odgovorio ni na jednu sumnju koju mu je ovaj izneo.

Nelson kaže da je bio veoma ljut zbog bola koje je, sad je to očigledno, Vahi prouzrokovao mnogim dečacima i njihovim porodicama.

To nije ništa u poređenju sa Vahijevim žrtvama, ali mnoge njegove bivše kolege, uključujući Smita, osetili su priličnu ličnu patnju zbog ovog slučaja.

- Osećam da, na nekom nivou, ja i drugi nismo uspeli. Moramo da smislimo kako da vodimo te razgovore kada je sve što imamo jeste sumnja, čak i ako nemamo konkretne dokaze - kaže Smit.

Škola ima tri direktora otkako je Nelson otišao. Tim Kar, koji je direktor od 2010. godine rekao je da je pod njegovim rukovodstvom škola pooštrila protokole kako bi "osigurala maksimalnu zaštitu učenika".

- Mislim da je mnogo ljudi verovatno znalo, ali da ništa nisu uradili po tom pitanju. Nije trebalo bog zna šta da urade, samo je trebalo da pozovu američku ambasadu. Taj čovek je bio osuđivan zbog pedofilije - priča danas Smit.

U FBI kažu da bi se saznalo da je Vahi osuđivan zbog pedofilije da je iko od njegovih poslodavaca poslao zahtev da proveri da li ima kriminalni dosije u SAD.

Žena ništa nije znala?

Nema dokaza koji pokazuju da je Vahijeva supruga Džin išta znala o zločinima svog muža. Istraga policije u Londonu pokazala je da je Vahi delovao sam. Džin je odbila da govori za medije, a čini se da je Vahi većinu svojih zločina počinio na ekskurzijama, na koje Džin nije išla.

Ipak, mnoge kolege, roditelji i žrtve se pitaju da li je Vahi, bez znanja supruge, koristio uticaj koji je ona imala kao šef internacionalnih škola da bi prikrio svoje zločine?

- Ljudi nisu hteli da je ljute. Ne samo zato što je bila na jakoj poziciji, već i zbog njene harizme - rekao je izvor iz zajednice škola.

Ipak, zvanični izveštaj radnika Centra za socijalni rad pokazuje da je postojao slučaj kada je, usled prijave na sumnju zbog Vahijevog ponašanja, on zapretio da će se "njegova supruga pobrinuti za karijeru direktora škole".

- Svi smo znali ko mu je žena. Bez čvrstih, konkretnih dokaza, znali smo da neće od toga biti ništa - rekao je Džof Smit.

Džin se 2009, nakon što je sedam godina bila na čelu ustanove Escuela Campo Alegre u Karakasu, preselila u London i postala direktor Evropskog saveta za internacionalne škole.

Vahi je jedva želeo da se pridruži supruzi, pa je pisao školi Southbank u Londonu i tražio posao. U pismu je pomenuo i ko je njegova supruga. Istakao je da je đake vodio na brojne ekskurzije, te da poseduje brojna iskustva, pogotovo u vođenju đaka srednjoškolskog uzrasta.

Niko nije proveravao kriminalni dosije?

Kako nije postojao oglas za posao, Vahija je intervjuisao samo direktor škole Teri Hedžer. Vršena je provera kod Vahijevih prethodnih poslodavaca, ali ne temeljna. Vlasti u Venecueli potvrdili su školi u Londonu da Vahi nije osuđivan tokom sedam godina koliko je radio tamo. Međutim, izveštaj advokata koji je, nakon Vahijeve smrti, proveravao šta je sve škola u Londonu proveravala, ustanovio je da nisu poslali upit drugim državama gde je radio.

Otkriveno je da je jedini način na koji je škola Southbank mogla da dobije Vahijev američki krivični dosije bio da od njega traži da ga lično dostavi. To je škola i učinila, ali nije ponovila zahtev Vahijevu kada ga on nije dostavio.

Istraživanje stručnjaka za zaštitu dece iz Ujedinjenog Kraljevstva otkrilo je "neformalan pristup zapošljavanju" u široj međunarodnoj školskoj zajednici i otkrilo da bi malo škola poslalo upit svim prethodnim zemljama u kojima je nastavnik radio radi provere krivičnih evidencija. Čak i danas je teško utvrditi da li novi nastavnik u međunarodnoj školi ima kriminalnu prošlost, pošto sistemi za sprovođenje zakona mnogih zemalja jednostavno nisu pripremljeni za takve provere.

Na referencama koje je Southbank dobijao iz svojih prethodnih škola gde je Vahi radio govorile su da nema ni mrlju u karijeri. Administrator u školi u Venecueli, gde je Vahijeva supruga bila direktor do pre samo nekoliko meseci, rekao je: „Bil svake godine vodi velike grupe na putovanja i da je bilo problema u bilo kom trenutku, oni bi isplivali na površinu".

U referenci koju je dao Nelson, pisalo je da je Vahi "vrhunski profesionalac“. Kako kaže, takvu referencu je dao sa dobrom namerom.

Vahi je stigao u školu u Londonu u septembru 2009. godine. U to vreme roditelji su bili veoma nezadovoljn i time kako škola funkcioniše. Rad nastavnika nije bio podložan ocenjivanju, a nije bilo posledica za one koji su kasnili ili su propustili sastanke, tvrdi danas za Guardian jedan nastavnik.

Do 2011. godine, grupa za kampanju koju su osnovala četiri roditelja objavila je pismo u kojem je izrazila brigu da je novi privatni vlasnik, grupa Cognita, kriva za „agresivno muženje škole“ radi profita.

Tokom čitave ove papazjanije, u školu je stigao Vahi, za kojeg su pojedine kolege smatrale da je čudan.

- On kao da je imao uvek sa sobom kofer pun nastavnih planova i ekskurzija. U kojoj god školi da je radio, nije odstupao od svojih planova - kaže jedan od nastavnika.

Nastavnici prijavili sumnjivo ponašanje i nikom ništa

U naredne četiri godine Vahi je decu vodio na 11 ekskurzija. Vodio je đake i u Nepal i Jordan. Nakon puta, održao bi sastanak za roditelje, đake i direktora, na kojima bi prikazivao fotografije sa puta.

- Nismo mogli da verujemo u šta gledamo. Na ekranu gde su se ređale fotografije mogle su se videti slike dečaka u gepeku, 15-godišnja devojčica u bikiniju... Vahi je 13-godišnjem dečaku dao nagradu za "magnet za cice". Bilo je tako neprijatno - svedoči jedan od roditelja.

Sada je poznato da su, za vreme dok je Vahi predavao u Londonu, nastavnici prijavili sumnjivo ponašanje na čak četiri ekskurzije. Prijave su podnete direktoru ili nastavniku koji je bio zadužen za zaštitu dece. Nastavnici su prijavili da je na dve ekskurzije Vahi u svoju sobu odvodio decu kojima nije bilo dobro. Na jednoj ekskurziji je insistirao da ostane sam sa dečakom kojem je bilo loše, a podneta je prijava jer je sa decom na ekskurziji komentarisao pornografski sadržaj.

- Postojao je jasan obrazac suštinski neprikladnog ponašanja, dovoljan da Vahi bude zaustavljen - navodi se u izveštaju advokata.

Samo jednom je Vahi bio kažnjen zbog svog ponašanja. Naime, jedan roditelj se požalio direktoru škole za neumesan komentar koji je Vahi uputio deci. Škola je donela odluku da mu ne odobri odlazak na ekskurziju, na šta je Vahi oštro reagovao. U mejlu koji je poslao direktoru Teriju Hedžeru naveo je da je ta odluka "značajno uticala na njegov koncept rada", te da takva odluka direktora "podriva Vahijevu reputaciju koju je stekao u zajednici".

Hedžer mu je na to odgovorio da ne brine, i da to neće uticati na njegove planove.

- Problem je u tome što su neki osvetoljubivi roditelji pronašli način da izvrše nepravedan pritisak na nastavnike - stajalo je u odgovoru direktora.

Hedžer je istražiteljima rekao da nije u mogućnosti da da opravdanje ili objašnjenje za ovakav odgovor Vahiju. Kasnije je za Guardian rekao da bi, da je tada znao ono što zna sada, "mnogo stvari uradio drugačije".

Mnogi roditelji nisu hteli da se suoče sa istinom

Rukovodstvo škole u Londonu kažu da je došlo do ozbiljnog zaokreta u radu pod novim rukovodstvom. Sada su svi novi nastavnici dužni da dostave potvrdu da nisu osuđivani i to iz svake zemlje gde su živeli i radili.

Inspektori Skotland Jarda su utvrdili da su fotografija čak 53 dečaka, uzrasta od 11 do 16 godina iz škole Southbank, skladištene na flešu koji je dostavljen policiji. Na fotografijama su dečaci bez svesti.

Navode da su pozvali porodice svih dečaka koji su išli na ekskurzije i otvoreno ih pitali da li žele da znaju da li je njihovo dete bilo na fotografijama. Roditeljima bi rekli da mogu da se sastanu sa inspektorom i socijalnim radnikom.

- Moj suprug je smatrao da naš sin ne treba da ide na ovaj sastanak jer nismo znali šta ćemo videti na fotografiji. Otišla sam sama na taj sastanak i na meni je bilo da odlučim da li ću reći sinu - rekla je majka jedne od žrtava.

Mnogi roditelji su odlučili da ne žele da znaju da li je njihovo dete na tim fotografijama.

Umro, pa oživeo

U leto 2013. Vahi se spremao da ode u penziju. Njegovo poslednje angažovanje bilo je u američkoj školi u Nikaragvi. U zemlju je stigao u avgustu i smestio se u trosobnoj vili, koja se nalazi na pet minuta hoda od škole.

U početku sve je delovalo savršeno.

- Škola želi da vodim košarkaški tim i pustiće me da idem u Meksiko Siti u oktobru na konferenciju gde će i moja Džin pričati. Dobri su prema meni. Temperatura je oko 30 stepeni i baš mi prija - naveo je Vahi u pismu kolegama iz Londona.

Jedan od đaka je rekao da je Vahi bio šarmantan i popularan u to vreme u Nikaragvi.

Međutim, krajem novembra 2013. neko je ukrao njegov kompjuter i opremu. Odjednom, hrpa dokaza o tome kako je zlostavljao decu pretila je da ga uništi.

Posle par dana, kada se nije javio supruzi na dogovoreni video poziv, ona je pozvala školu da vidi gde je. Narednog jutra jedan radnik škole otišao je do Vahijeve kuće i našao ga u krevetu bez svesti. Delovalo je da ne daje znake života.

Tog jutra u 10.03 je direktorka Glorija dol poslala mejl zaposlenima u kojima ih je obavestila da je Bil Vahi preminuo tokom vikenda.

I dok su svi u školi žalili zbog smrti kolege, dogodio se neverovatan preokret. Mrtvozornik u kući je pregledao telo i uočio slabe znake života. Vahi je hitno prevezen u bolnicu gde su ga lekari uspešno reanimirali.

Ubrzo je zaposlenima u školi stigao novi mejl od direktorke.

- Ovo su predivne i neverovatne vesti. Ovo je najbolji Dan zahvalnosti - napisala je Dol obaveštavajući kolege da je Vahi ipak živ.

Posle nekoliko dana i Vahi je poslao mejl kolegama. Napisao je tog 2. decembra da se oseća mnogo bolje i da je zahvalan što je živ. Obavestio ih je da će otputovati u Atlantu da uradi neke testove i da se vraća u januaru.

Kada se vratio u školu kolegama je rekao da ga je ujeo otrovan pauk. Ipak, sada je svima očigledno da je pokušao da se ubije. Četiri meseca kasnije i uspeo je u tome, u sobi 201 hotela u Atlanti.

Krajem marta 2014, kada je Vahi pronađen mrtav, a FBI je češljao dokaze koji su stigli iz Nikaragve, Džin Vahi je poslala poziv kolegama i prijateljima širom sveta da prisustvuju „proslavi“ života njenog muža u njihovoj kući u Južnoj Karolini.

- Bilova smrt nas je sve ostavila slomljenog srca. Ipak, ljubav i podrška koju smo dobili od porodice, prijatelja i učenika koje je podučavao i vodio u avanture su dokazali koliki je uticaj imao u neverovatnom životu koji je vodio - napisala je Vahijeva supruga.

Vest o Vahijevim zločinima puštena je u javnost tek posle nekoliko nedelja.

(Telegraf.rs)