Da li Putin koristi situaciju u Donbasu da bi imao izgovor za pokretanje rata?

Istražni komitet, najviše izvršno telo u Rusiji koje se bavi sprovođenjem zakona, objavio je juče da su pokrenuli istragu o "neselektivnom granatiranju civila u regionu Donbasa od strane ukrajinskih snaga počevši od 2014. godine"

Predsednik Rusije Vladimir Putin, važi za čoveka koji uvek voli da ima nekoliko otvorenih opcija, a situacija sa Ukrajinom, svakako nije izuzetak. I dok sa jedne strane održavanjem sastanaka sa liderima želi da pokaže spremnost za diplomatskim rešavanjem sukoba, on, kako piše CNN, takođe podržava rat.

Jedan od pokazatelja ovakve prakse kojom se služi jedan od najmoćnijih državnika na svetu je i situacija u Donbasu, teritoriji koju delimično kontrolišu separatisti koje podržava Rusija. Na konferenciji za novinare, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom Putin je situaciju u ovim regijama opisao kao genocid.

Preporučujemo

- Prema našem shvatanju, ono što se trenutno dešava u Donbasu je genocid - rekao je Putin u utorak.

Na ovu konstataciju Šolc mu je uzvratio rekavši da je Putin pogrešio kada je upotrebio ovaj termin. Međutim, mediji su ove njegove reči već uveliko preneli, a Putin je nastavio da pojačava svoju retoriku.

Ovakav stav Moskve povodom situacije u Donbasu, nije ništa novo. Putin je više puta govorio da se u Ukrajini krše etnička prava onih koji govore ruskim jezikom, kao i da je u interesu Kremlja da vojno interveniše kako bi zaštitio njihova prava.

Istražni komitet, najviše izvršno telo u Rusiji koje se bavi sprovođenjem zakona, objavio je juče da su pokrenuli istragu o "neselektivnom granatiranju civila u regionu Donbasa od strane ukrajinskih snaga počevši od 2014. godine".

Komitet je u saopštenju naveo da su pokrenuli istragu u skladu sa članom Krivičnog zakona koji se odnosi na zlostavljanje civila i upotrebu zabranjenih metoda u oružanom sukobu.

- Namera da se istrebe stanovnici Donbasa je očigledna. Naša istraga je naišla na stotine dokaza koji to potvrđuju - saopštio je Istražni komitet.

Sa druge strane, CNN podseća na događaj iz 2015. godine kada je 30 civila u gradu Mariupolju poginulo od granata koje su ispalili separatisti.

Od početka sukoba u Donbasu 2014. godine nekoliko hiljada civila stradalo je i povređeno tokom borbi, pokazuju podaci UN. Međutim, mnogi smatraju da je pokretanje ovakve istrage za koje nije zaduženo nezavisno telo, izgleda kao smislen politički potez, bez obzira da li su ovi navodi istiniti ili ne.

Još jedno pitanje u vezi situacije u Donbasu je pravne prirode. Rusija još uvek nije priznala Narodnu republiku Donjeck i Narodnu republiku Lugansk kao nezavisne države, čak ni kada su ljudima koji žive u tim oblastima delili ruske pasoše.

Ruski poslanici su ranije ove nedelje apelovali na Putina da prizna ove otcepljene republike kao nezavisne. Mnogi smatraju da bi ovo priznanje Rusija mogla da iskoristi kao izgovor za pokretanje invazije koja bi zapravo bila odgovor na ukrajinsku agresiju protiv ovih regiona.

Još jedan veliki problem za Rusiju je što bi priznavanjem ovih republika direktno uništila Sporazume iz Minska, koji mnogi vide kao jedini način za rešavanje krize u Ukrajini.

Međutim, stvaranje novih problema takođe može da koristi Kremlju, a Putinu omogućava nove opcije koje će imati na raspolaganju.

(Telegraf.rs)