Kome će pripasti blago sa potopljene galije San Hose: Kolumbija "bacila oko"

Kolumbijska vlada taj plen smatra "nacionalnim blagom" i želi da bude izložen u budućem muzeju koji će se izgraditi u Kartaheni

Kolumbija je u četvrtak preduzela korake da počne vađenje davno izgubljene spanske galije i njenog legendarnog bogatstva, ali to bi moglo biti teško jer Španci i Bolivijci takođe polažu pravo na plen.

Dugo san lovaca na blago širom sveta, olupina galije San Hose prvi put je locirana uz obalu Kolumbije 2015, ali je ostala netaknuta dok vlada utvrđuje pravila za njeno vađenje.

Preporučujemo

Kolumbija je bila španska kolonija kada je San Hose potopljen, a zlato iz cele Južne Amerike, posebno današnjeg Perua i Bolivije, bilo je pohranjeno u tvrđavi njenog obalnog grada Kartahene, pre nego što je poslato natrag u Evropu.

Kolumbijska vlada taj plen smatra "nacionalnim blagom" i želi da bude izložen u budućem muzeju koji će se izgraditi u Kartaheni.

Prema predsedničkom dekretu objavljenom u četvrtak, kompanije ili pojedinci zainteresovani za vađenje broda moraće da potpišu "ugovor" s državom i dostave vladi detaljan popis svojih nalaza, kao i planove za postupanje s tim predmetima.

Veliki plen, za koji stručnjaci procenjuju da uključuje najmanje 200 tona zlata, srebra i smaragda, biće ponos Kolumbije, rekla je potpredsednica i šefica diplomatije Marta Lusija Ramirez. Galiju San Hose potopila je britanska mornarica u noći 7. juna 1708. kod Kartahene de Indijas.

San Hose je u to vreme prevozio zlato, srebro i drago kamenje koje je trebalo isporučiti iz španskih kolonija u Latinskoj Americi na dvor kralja Filipa V.

Samo nekoliko od 600-člane posade San Hosea preživelo je potonuće.

Krajem 2015. tadašnji kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos objavio je otkriće tačne lokacije olupine, što su potvrdili i jedinstveni brodski topovi od bronze s gravurama delfina.

Kolumbija je rekla da će trebati oko 70 miliona dolara za operaciju vađenja olupine, koja se nalazi na dubini između 600 i 1.000 metara.

Španija tvrdi da je olupina njeno vlasništvo jer se radi o državnom brodu, a autohtona grupa u Boliviji, Khara Khara, kaže da blago pripada njima, budući da su ga njihovi preci bili prisiljeni da kopaju iz tadašnjeg najvećeg svetskog rudnika srebra.

(Telegraf.rs)