Pozicija najvećih svetskih igrača u krizi Rusije i Ukrajine: Ko se suzdržava, a ko poziva na mir?

Evropa je danima na ivici novog sukoba, i dok mogućnost novog rata visi u vazduhu, neke zemlje su otvoreno podržale jednu stranu, dok druge apeluju na diplomatsko rešenje

Diplomate i svetski lideri su ove nedelje uključeni u nalet pregovora o mogućem sukobu između Rusije i Ukrajine, dok mnogi pokušavaju da spreče veliki kopneni rat u Evropi.

Diplomatija dolazi dok se više od 100.000 ruskih trupa nalazi na granici sa Ukrajinom, čak iako Rusija i dalje insistira da ne planira invaziju.

Preporučujemo

Rusija je zahtevala da SAD i NATO ne proširuju njihovu vojnu alijansu istočno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na smirenje.

SAD i Velika Britanija pripremaju trupe za podršku obližnjim snagama NATO-a. Pukotine su se pojavile na uglavnom ujedinjenom frontu Evrope. Kina je postala bliža sa Rusijom - ali i dalje ima razloga da se protivi ponovnom ratu u Ukrajini.

Ovo je pozicija glavnih međunarodnih igrača u rusko-ukrajinskoj krizi.

SAD

Kriza je možda između Rusije i Ukrajine i Evrope u širem smislu, ali SAD ostaju glavni igrač.

Vašington je ostao pri svojoj podršci "suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine", kako je državni sekretar Entoni Blinken rekao ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu u telefonskom razgovoru u utorak.

SAD su više puta istakle svoju posvećenost politici otvorenih vrata NATO-a, koja omogućava zemljama da zatraže ulazak u blok.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je SAD i NATO da koriste Ukrajinu kao pijuna u većem nastojanju da se Rusija obuzda, a rat reči između Moskve i Vašingtona se ove nedelje zaoštrio.

Kremlj proučava odgovore SAD i NATO na nedavne predloge Kremlja, rekao je ruski lider na konferenciji za medije u Moskvi u utorak, "ali je već jasno da su ignorisane ruske fundamentalne zabrinutosti".

Zabrinuti oko mogućnosti ruske ofanzive nalik onoj u kojoj je Moskva anektirala Krim 2014, američki zvaničnici su naglasili ruskim kolegama da će napad imati "brze i teške posledice", uključujući i široke sankcije, prenosi Washington post.

SAD, koje su Ukrajini dale više od 2,7 milijardi dolara u vojnoj pomoći od 2014, ubrzale su dostavu oružja i opreme u proteklim nedeljama. Bajdenova administracija šalje 3.000 trupa u istočnu Evropu, dok dodatne trupe ostaju u pripravnosti.

I dalje nije jasno koliko daleko će SAD ići ako Rusija napadne Ukrajinu. Američka javnost je svesna rata, dok su zvaničnici stavili do znanja da američke trupe neće biti poslate u Ukrajinu.

Velika Britanija

Britanija je odani pristalica Ukrajine i optužila je Rusiju da planira da zbaci ukrajinsku vladu. Tokom posete Kijevu kako bi se sastao sa Zelenskim u utorak, britanski premijer Boris Džonson upozorio je ruske na potencijalnu ljudsku cenu rata i pozvao Rusiju da traži diplomatsko rešenje krize.

Britanija je poslala protivtenkovsko oružje Ukrajini i sprema se da obezbedi dodatne trupe NATO-u. Šefica britanske diplomatije Liz Trus rekla je u nedelju za Sky News da vlada sprema pooštrene sankcije Rusiji. Ali status Londona kao utočišta za ruske oligarhe mogao bi da potkopa oštru poziciju britanske vlade prema Rusiji.

U međuvremenu, Džonson se bori za svoj politički život kod kuće. Navodno je u ponedeljak morao da odloži telefonski razgovor sa Putinom dok se bori sa istragom zbog zabava u Dauning stritu 10 za vreme lokdauna.

Dvojica lidera razgovarala su telefonom u sredu. Putin je kritikovao nespremnost NATO-a da prihvati ruske zahteve.

Nemačka

Evropske zemlje, poput Holandije i Danske, pojačale su podršku Ukrajini obećanjima o sajber-bezbednosti ili vojnoj pomoći.

Nemačka je preduzela obazriviji pristup. Berlin je za sada isključio snabdevanje Ukrajine odbrambenim oružjem, i umesto toga prošle nedelje ponudio da pošalje 5.000 šlemova. Ovaj predlog inspirisao je memove na društvenim mrežama, a gradonačelnik Kijeva video je to kao šalu. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj zamerio je Berlinu što igra "čistu politiku smirivanja".

Evropska najveća kompanija proširila je svoju trgovinu i energetske veze sa Moskvom u proteklim godinama i suočava se sa pitanjima oko gasovoda Severni tok 2 vrednog 11 milijardi napravljenog da prenosi prirodni gas od Rusije do Nemačke.

Gasovod još uvek nije u funkciji, ali Nemačka i šira Evropa već u velikoj meri zavise od gasa iz Rusije.

Ovaj problem predstavlja rani test za novog kancelara Nemačke Olafa Šolca, čije socijaldemokrate tradicionalno promovišu zbližavanje sa Rusijom. Nova vlada je takođe usvojila restriktivniju politiku izvoza oružja. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok je, međutim, upozorila Moskvu na agresiju na Ukrajinu.

Američki zvaničnici lobiraju da Berlin zauzme jači pristup. Šolc je prošlog meseca rekao da će Nemačka razmotriti zaustavljanje Severnog toka 2 ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.

Nemačka i Francuska su prošle nedelje nastavile lične razgovore sa Rusijom i Ukrajinom o implementaciji sporazuma iz Minska, koji su imali za cilj da zaustave tekuće borbe u istočnoj Ukrajini. To je do sada bilo neuspešno.

Francuski predsednik Emanuel Makron govorio je telefonom sa Putinom dva puta proteklih dana, nastojeći da se pozicionira kao evropski lider u međunarodnim poslovima nakon penzionisanja nemačke liderke Angele Merkel.

Mađarska

Odluka mađarskog premijera Viktora Orbana da se sastane sa Putinom u Moskvi u utorak izazvala je iznenađenje i kod kuće i u inostranstvu. Opozicioni lideri su put opisali kao "izdajnički".

Kao lider zemlje EU, Orban je poznat po kritikovanju bloka. Takođe je obećao da će uvesti više gasa iz Rusije. Mađarska, koja je imala tenzije sa Ukrajinom u proteklim godinama, zauzela je mekši stav o krizi za razliku od drugih NATO zemalja.

- Mađarska je interesantna jer je Viktor Orban izgradio prilično dobre odnose sa Moskvom i ima tendenciju da bude malo van granica. Vredi pogledati gde će Mađarska ići sa ovim - rekla je Olga Oliker, programski direktor za Evropu i centralnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Orban, koji se suočava sa teškim izborima u aprilu, svoju posetu Rusiji nazvao je "misijom mira". Posle skoro petočasovnog sastanka sa Putinom, istakao je značaj "uzajamnog poštovanja" i apelovao na nastavak dijaloga između Rusije i zapada.

Putin je, u međuvremenu, nazvao Mađarsku "jednim od najvažnijih ruskih partnera u Evropi", navodeći veliku saradnju u nuklearnoj energiji.

Poljska

Poljska deli granicu sa Ukrajinom i tokom istorije isto je bila izložena ruskoj agresiji. Zemlja je gomilanje ruskih snaga izvan Ukrajine videla kao zlokobni znak da bi Poljska mogla biti sledeća ako dođe do napada na Ukrajinu.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki posetio je ukrajinsku prestonicu u utorak i obećao pomoć svoje vlade protiv "ruskog neoimperijalizma", obećavši da će pomoći Ukrajini sa gorivom, oružjem i humanitarnom i ekonomskom pomoći. Rekao je da Poljska, Britanija i Ukrajina rade na tome da ojačaju tročlanu saradnju.

Zemlje na Baltičkom moru kao što je Poljska, članica NATO-a u kojoj se nalazi oko 4.500 američkih trupa, brinu da će se zapadne zemolje složiti ga ograniče svoje vojno prisustvo u područjima bliskim ruskim granicama.

Kina

Očekuje se da će Putin putovati na ceremoniju otvaranja Zimskih olimpijskih igara u petak. Tamo će se sastati sa predsednikom Kine Si Đinpingom prvi put lično posle skoro dve godine, a Ukrajina će biti na agendi.

Stejt department je prošle nedelje pozvao Peking da se založi za diplomatsko rešenje za Ukrajinu, ali Kina će imati koristi od ukrajinske krize, prenosi Washington post. Situacija je skrenula pažnju sa kineskog kršenja ljudskih prava, a zapadne sankcije Rusiji mogle bi stvoriti poslovne prilike za Kinu. Trgovinska i odbrambena saradnja između dve zemlje je porasla poslednjih godina.

Si i Putin gaje zajedničku ambiciju: da prošire svoj međunarodni uticaj i da se suprotstave Sjedinjenim Državama. A što se tiče jačanja ruske vojske u blizini Ukrajine, Kina se do sada pokazala spremnom da brani Moskvu. Kineski ministar spoljnih poslova rekao je Blinkenu u telefonskom razgovoru 30. januara da zabrinutost Rusije treba shvatiti ozbiljno.

Ipak, Kina verovatno ne želi da vidi erupciju oružanog sukoba, kažu stručnjaci - delom zato što Kina kupuje veliku količinu vojne opreme od Ukrajine.

(Telegraf.rs)