Teške reči ruskog diplomate uoči razgovora Putina i Džonsona: "Ne verujemo britanskoj diplomatiji"

Očekuje se da će predsednik Rusije i britanski premijer danas razgovarati

Dok se britanski premijer Boris Džonson priprema za razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, kako bi pokušao da smiri tenzije oko Ukrajine, jedan ruski diplomata poručuje da nema poverenje u britansku diplomatiju.

- Uvek ima prostora za diplomatiju, ali iskreno, mi ne verujemo britanskoj diplomatiji. Smatram da su poslednjih godina pokazali da je apsolutno bezvredna - rekao je Dmitrij Polanski, zamenik ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama.

Preporučujemo

Polanski je rekao da ne želi nikoga da uvredi.

- Zaista ne želim. Pogotovo ne moje dobre prijatelje, britanske diplomate, ali zaista, nisu postigli neke rezultate - objašnjava Polanski.

Podsetimo, Džonson i Putin trebalo bi danas telefonom da razgovaraju i pokušaju da nađu diplomatsko rešenje oko Ukrajine.

Polanski kaže da je Zapad "prenapumpao" čitavu situaciju ističući da se "svakog dana povećava broj ruskih vojnika u blizini granice sa Rusijom".

- Juče su pričali da je 100.000, danas već 130.000. Ne znam odakle crpe te podatke i uzimaju te brojeve, i zaista ne verujemo bezbednosnim informacijama iz SAD i Velike Britanije - rekao je Polanski i dodao da misli da je ovo "ista obaveštajna služba koja tvrdi da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje".

- Histerija ne prestaje, ona se apsolutno dešava u glavama zapadnih političara, a ne na terenu - rekao je Polanski.

Predsednik SAD Džo Bajden ranije je izjavio da bi predviđanje Putinovih motiva bilo poput gledanja u šolju, te da ni sami Putinovi zamenici ne znaju šta predsednik Rusije planira. S druge strane, Polanski kaže da su SAD i njeni saveznici "svojevoljno slepi" na Putinove namere.

- Kada žmurite teško da ćete nešto videti. Nećete moći da čitate knjigu ako su vam oči zatvorene. Na našim američkim prijateljima je da li će otvoriti oči ili će nastaviti da se prave mutavi - poručio je ruski diplomata.

Podsetimo, Putin je juče rekao da je, iz odgovora SAD o bezbednosnim garancijama koji je tražila Rusija, sasvim jasno da je američka strana "ignorisala fundamentalnu zabrinutost Rusije".

Na konferenciji za novinare posle razgovora sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, ruski predsednik je rekao da Rusija pažljivo analizirala odgovore dobijene 26. januara od SAD i NATO na zahtev Moskve da se pruže bezbednosne garancije.

- Jasno je, obavestio sam i premijera o tome, da je fundamentalna ruska zabrinutost ignorisana. Nismo videli adekvatno razmatranje naša tri ključna zahteva - rekao je Putin.

U glavne ruske zahteve Putin je uvrstio sprečavanje širenja NATO, odbijanje razmeštanja sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, kao i vraćanje vojne infrastrukture Severnoatlantskog saveza u Evropi u stanje iz 1997. godine.

Džonson i Zelenski: Napad Rusije bio bi velika greška

Inače, britanski premijer otputovao je juče u Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. U zajedničkoj izjavi nakon sastanka upozoreno je da bi svaki ruski napad na Ukrajinu bio velika greška, uz obećanje da će dve države raditi zajedno na jačanju odbrambenih sposobnosti Kijeva.

- Lideri su upozorili da bi svaki dalji upad Rusije u Ukrajinu bio ogromna strateška greška i da bi imao velike humanitarne posledice - navodi se u saopštenju.

Da će britanske sankcije automatski biti uvedene Rusiji onog trenutka kada dođe do bilo kakvog upada u Ukrajinu, potvrdio je Džonson.

- Od vitalnog je značaja da u Moskvi shvate da će postojati automatizam u načinu na koji primenjujemo ove sankcije, tako da onog trenutka kada dođe do daljeg upada na suverenu ukrajinsku teritoriju, te sankcije će se primeniti- rekao je Džonson na konferenciji za novinare u Kijevu.

Britanski premijer je upozorio i da bi ruska invazija na Ukrajinu dovela do vojne i humanitarne katastrofe.

- Dalja ruska invazija na Ukrajinu bila bi politička katastrofa, humanitarna katastrofa, a po mom mišljenju to bi bila i vojna katastrofa za Rusiju i svet - naglasio je Džonson i poručio da Rusija mora da se povuče iz svake vojne akcije protiv Ukrajine i nastavi sa diplomatijom.

- Od najvećeg je značaja da Rusija odstupi i izabere put diplomatije. I verujem da je to još uvek moguće. Mi smo voljni da se uključimo u dijalog, ali imamo spremne sankcije, pružamo vojnu podršku Kijevu i takođe ćemo intenzivirati našu ekonomsku saradnju - rekao je Džonson.

On je, tokom zajedničkog obraćanja sa Zelenskim naveo i da će se Ukrajina odupreti svakoj invaziji i da najkorisnija stvar koja u ovom trenutku može da se uradi jeste da se dopre do ruske javnosti, do građana u Rusiji, kako bi razmišljali o mogućnosti, o kako je rekao, "realnosti da će se ukrajinska vojska boriti.“

- U Ukrajini ima 200.000 muškaraca i žena pod oružjem, oni će pružiti veoma, veoma žestok i krvav otpor. Mislim da roditelji, majke u Rusiji treba da razmisle o toj činjenici i nadam se da će se predsednik Putin povući sa puta sukoba i da ćemo započeti dijalog - naglasio je Džonson.

Odnosi Rusije i Zapada su poslednjih meseci eskalirali jer Vašington i Brisel optužuju Kremlj da priprema "invaziju" na Ukrajinu, uporedo jačajući zapadno vojno prisustvo u Istočnoj Evropi i preteći pooštravanjem sankcija Rusiji. Moskva odbacuje sve optužbe i podseća da Kijev ne poštuje sporazume iz Minska jer je polovinu pripadnika svojih oružanih snaga resporedio na istok blizu linije razdvajanja i dozvolio da se iz zabranjenog oružja otvara vatra na jedinice milicija.

Kremlj je više puta ponovio da je cilj priče o ruskoj agresiji na Ukrajinu da se dovedu strane trupe blizu ruskih granica, da se u Ukrajinu "upumpava" oružje i da se na taj način ta zemlja gura u vojne avanture.

(Telegraf.rs)