Brejvik tvrdi da "nije opasan po društvo", želi da izađe na uslovnu slobodu: Porodice žrtava u strahu

Terorista, koji je odslužio manje od polovine svoje 21-godišnje kazne, nije pokazao kajanje zbog masakra i mogao bi da iskoristi saslušanje kao priliku da iznese svoje ekstremne stavove, kažu stručnjaci

Anders Brejvik, koji je ubio 77 ljudi u Norveškoj 2011. godine, probaće u utorak da dobije odobrenje za puštanje na uslovnu slobodu, tvrdeći da više nije opasan po društvo.

Norveški masovni ubica odslužio je 10 od 21 godine zatvora na koliko je osuđen zbog bombaškog napada u kojem je i povređeno na desetine ljudi.

Preporučujemo

Desničarski terorista do sada nijednom nije pokazao žaljenje zbog masakra i čak se hvalio njegovim razmerama tokom suđenja.

Tokom 2016. godine čak je i podigao ruku u znak nacističkog pozdrava, prenosi Sky News.

Porodice žrtava i preživeli strahuju da će on tokom saslušanja izneti svoje ekstremne stavove, za koje stručnjaci kažu da je malo verovatno da će biti uspešno.

Rendi Rozenkvist, psiholog koji je procenjivao Brejvika otkako mu je izrečena maksimalna kazna u Norveškoj, rekla je da je videla malo dokaza od njegovog krivičnog suđenja koji bi mogli impresionirati sud.

- Ne detektujem velike promene u Brejvikovom funkcionisanju. U principu i praksi neko ko traži uslovni otpust morao bi da pokaže kajanje i da pokaže da razume zašto se takva dela ne mogu ponoviti - rekla je Rendi.

Rozenkvist će svedočiti na njegovom saslušanju i podneti psihijatrijski izveštaj, što je obično ključno ako kriminalci žele da pokažu da više nisu opasni.

"Malo je verovatno" da će se takav ishod desiti, prema rečima Berite Džonson, profesorke istraživanja na Univerzitetskom koledžu Norveške popravne službe.

- Mislim da je očigledno da i dalje postoji veliki rizik da će počiniti nove zločine ukoliko ga oslobode - rekla je Džonson.

Da podsetimo, 22. jula 2011. godine, nakon nekoliko meseci pedantne pripreme, Brejvik je podmetnuo auto-bombu ispred sedišta vlade u Oslu, ubivši osam ljudi.

Nakon toga se odvezao 38 kilometara na ostrvo Utoja, gde je otvorio vatru na letnji kamp omladine levičarske Laburističke partije.

Na ostrvu je ubio još 69 ljudi, većinom tinejdžera, pre nego što se predao policiji.

Brejvik je 2012. godine osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 21 godine uz klauzulu, koja se retko koristi u norveškom pravosudnom sistemu, da može biti zadržan na neodređeno vreme ako se i dalje smatra opasnim po društvo.

Očekuje se da će saslušanje trajati tri dana, ali presuda neće biti objavljena nekoliko nedelja.

(Telegraf.rs)