Decu iskoristili da počine masakr i pokradu zlato: Horor trajao 48 sati, zločinci još nisu pronađeni

Vlasti i dalje ne znaju ko je izvršio brutalan napad u kojem je ubijeno više od 130 ljudi. Preživeli tvrde da su sa napadačima došli deca i žene, koje su potom davale instrukcije gde, koga i kako treba ubiti

Upozorenje: Tekst sadrži opise potresnih scena

Ljudi su ubijani dok su spavali napolju, nakon što su dane proveli pod zemljom, gušeći se u prašini Sahela, kopajući za zlatom. Ubila su ih deca, neka jedva da su imala 12 godina, i muškarci koji su stigli na motorima. Na napad su ih podstrekivale žene, koje su dobro poznavale selo, tvrde svedoci. Lokalna milicija je otišla, vojska je došla u pomoć posle nekoliko sati, ali se povukla već u sumrak. To je omogućilo napadačima da se vrate tokom noći, spale čitavo selo i pokradu zlato koje su uspeli da nađu. Ubijeno je između 170 i 200 ljudi, ali i dalje nije poznato ko su ubice...

Preporučujemo

Masakr u Solhanu, koji se nalazi severno od Burkine Faso, trajao je dve noći u junu 2021. godine. U svetskim medijima je priča brzo izbledela, progutale su je priče o drugim nasilnim incidentima koje je veoma karakteristične za ovaj region.

U Sahelu vlada bezakonje, a džihadisti imaju zadnju reč. Ipak, jedan verovatni krivac za ovaj krvavi čin - lokalna filijala Al Kaide JNIM - osudila je brutalnost napada. Drugi "glavno osumnjičeni", odnosno Islamska država, odlučila je da krivicu svali na Al Kaidu.

Deca počinila masakr

Preživeli, očevici i zvaničnici u Burkini Faso pomogli su da se sklopi stravična slika o tome šta se događalo u tih 48 sati. Priču o masakru koju su počinila deca, a koji čak ni vojska, koju podržavaju SAD, nije mogla da zaustavi.

Ipak, jedva da se nekoliko zvaničnika i očevidaca slaže oko mogućeg motiva napada. Jesu li deca ubice poslate da pokradu zlato Solhana za svoje gazde Islamiste? Da li je to osveta džihadista seljanima jer su odani vlasti?

Priča iz Solhana najbolje oslikava brutalnost koja se događa u Sahelu. Intervencija i sada povlačenje francuske vojske, dolazak snaga Evropske unije i stalna podrška Pentagona znače da su milijarde potrošene u pokušajima da se ojačaju lokalne snage bezbednosti.

Ipak nasilja je sve više, pogotovo u Burkini Faso proteklih godina. Kriza u pojedinim siromašnim podsaharskim afričkim državama predstavlja stalnu pretnju po evropsku bezbednost, ali i SAD, smatraju analitičari, jer je tlo pogodno za "uzgajanje" terorističke mreže.

Američki zvaničnici opisali su "divlji požar terorizma" u Sahelu, navodeći da Al Kaida i ISIS "marširaju" u zapadnoj Africi sa ciljem da "izgrade novi kalifat“. Nezakonito iskopano zlato postalo je ključni izvor finansiranja džihadista, koji od 2016. zauzimaju takozvane "neformalne rudnike", rudarske lokacije malog obima koje se u velikoj meri oslanjaju na fizički rad i osnovnu tehnologiju za vađenje plemenitih metala i minerala u Burkini Faso, Maliju i Nigeru od 2016, pokazuje izveštaj Krizne grupe iz 2019. godine.

Bašir Ismael Ouedraogo, ministar rudarstva i energetike u Burkini Faso rekao je za CNN da je zemlja izgubila 20 tona zlata ilegalnim kopanjem i izvozom svake godine, koje na otvorenom tržištu tržištu vredi oko milijardu dolara.

Ministar to opisuje kao "ratnu ekonomiju", sistem koji ima dobro koordinisane rute kroz čitav afrički kontinent.

- Zlato koje vi na kraju kupite finansira terorizam i ugrožava porodice ovde - kaže Ouedraogo.

Prva noć masakra

Zarobljeni u sušnim ravnicama oko 400 kilometara severoistočno od glavnog grada Uagadugua, Solhanovo zlato je jedina imovina sela i njegovo prokletstvo. Satelitski snimci sela pokazuju štetu koju je neformalno rudarenje nanelo zemljištu od terakote - ugljenisana siva jalovina i tlo uništeno intenzivnim aktivnostima muškaraca koji provode sate i sate kopajući pod zemljom da moraju da spavaju na otvorenom da bi se oporavili.

Paravnojna grupa VDP, koju podržava lokalna vlada, donekle im pruža obezbeđenje. Ipak, u noći 4. juna, Solhan je bio gotovo nezaštićen. Više od 100 džihadista, od toga na desetine na motociklima i triciklima viđeni su na 20 kilometara od Solhana u popodnevnim satima, tvrdi Bureima Li, emir lokalnog regiona Jaga.

- Vojska je upozorena na mogući napad, ali nije bilo jasno da li će džihadisti udariti na Solhan ili obližnju Sebu - kaže Ali Bokoum, aktivista Saveta omladine Sahela u Burkini Faso.

Tako je lokalna jedinica odlučila da ostane u Sebi, gde im je i baza. VDP u Solhanu takođe je kontaktirao vojsku povodom pretnji, ali im je, kako tvrdi Bokoum, rečeno da napuste selo. Iz vojske nisu odgovorili na upit medija.

Zlato je bilo prioritet napadačima. Rudnici u Musigi, malom mestu istočno od Solhana bilo je prva meta, prema rečima rudara koji su se našli na licu mesta. Mnogi preživeli, očevici i zvaničnici tražili su da anonimno svedoče, jer strahuju za svoje živote.

- Lica su im bila prekrivena šalovima. Mnogi su bili na motociklima i urlali su. Bežao sam da sačuvam čitavu glavu, trčao sam, 30 kilometara, čitave noći, da bih spasao život - tvrdi jedan od rudara.

On pak kaže da nije video decu u grupi napadača, a druga dva zvaničnika negiraju da su deca učestvovala u napadu na rudnik Musiga.

Pucnjava koju su čuli iz pravca Musige rudari u Solhanu su pogrešno protumačili. Verovali su da vojska dolazi u redovnu patrolu i odlučili su da ostanu na svojim mestima. Napadači su tada udarili na bazu VDP-a, koja se nalazi na putu koje vodi u selo.

Potom su udarili na glavu metu. Po ulazu u Solhan, grupa dece, žena i nekoliko muškaraca se razdvojilo. Jedna grupa krenula je levo od rudnika, druga je krenula direktno u centar sela.

Prvi pucnji u Solhanu čuli su se u 2.08 iza ponoći i došli su iz pravca rudnika, tvrde izvori u policiji.

- Kopači su uhvaćeni u zamku i nasumično ubijani. Većina rudara spava napolju kraj kopa. Ne mogu da spavaju unutra, a ne mogu ni kući. Obično samo par njih siđe u jamu tokom noći, ali većina njih izađe - priča izvor.

Jedan rudar je rekao da su neki rudari upucani dok su spavali napolju, dok su drugi masakrirani pod zemljom.

- Sve koje su napadači zatekli van jame su spavali. Zato su ih tako lako i pobili - tvrdi jedan rudar, a drugi dodaje da su ljudi pokušali da pobegnu iz jame da se spasu, dok su neki otišli još dublje, nadajući se da ih neće pronaći.

Rudari pričaju da je jedan naoruažni napada bio postavljen kraj drveta kod jame, tako da je mogao da upuca svakog ko bi krenuo da beži. Neki kopači su preživeli tako što su se krili u jami sve do 8 sati narednog jutra.

- Prva osoba koja je sišla u jamu jutro nakon pokolja me je pozvala i rekla mi da su unutra mrtvi ljudi, da su pobacani kao ribe na suvom - rekao je neimenovani zvaničnik.

"Žene deci govorile koga i kako da ubiju"

Par očevidaca tvrdi da su napadači znali svaki kutak Solhana.

- To su ljudi koji proučavaju svoje mete. Očevici tvrde da su jasno čuli ženske glasove u grupi napadača. Govorile su: "Uđi u ovu kuću, uradi to i to", i deci izdavale naređenja gde da idu, i da nikog ne smeju da puste - priča izvor iz policije.

Abdu Hoefi, lokalni aktivista iz Organizacije za borbu za ljudska prava tvrdi da su se žene jasno čule kako podstrekavaju decu na ubistvo. Tvrdi da su žene sa oduševljenjem dečacima klicali: "Bravo, odlično pucaš. Hajde sad još!"

Očevidac, čiji su roditelji ubijeni u napadu, rekao je da su napadači došli u pratnji žena i dece koja su držala oružje.

- Fransoa, vlasnik dućana, moj prijatelj je odveden. Muškarce bi ubijali, dečake bi kidnapovali. Jedan je sisao kad su ga uzeli, majka je poludela. Bio je ovako mali - priča očevidac gestikulirajući ljuljanje bebe u naručju.

- Sve su uništili. Utrčala sam u kuću, dete sam nosila na leđima. Cele noći nisam spavala. Videla sam samo bljeske od metaka. Samo nas je Bog spasao, sve bi nas pobili - tvrdi meštanka koja je preživela masakr.

Drugi meštanin tvrdi da je bio u krevetu sa suprugom i njihovom bebom starom svega pet dana kada su čuli pucnje.

- Trojica terorista je prošlo kraj mog prozora, pričali su. Nisu ni stali. Video sam kišu metaka kako blješte cele noći.

Krvava zora

Čovek, koji je čuvao lokalni repetitor, tvrdi da su napadači odmah počupali sve, kako niko ne bi mogao da zove upomoć. Otišli su tek u zoru, a oko 5 sati ujutru preživeli su mogli sa prvim sunčevim zracima da vide sav horor koji je ostao posle napada.

- Nisam mogao da izbrojim leševe kraj puta. Gde god bi pogledao ležali su mrtvi - tvrdi preživeli.

I u rudniku je scena bila jeziva.

- Svi oko jame su bili mrtvi. Osam puta sam išao motociklom da prebacim tela. Prebacivali smo ih, kao da su džakovi pirinča - tvrdi drugi preživeli.

Tek onda je stigla vojska. Preživeli veruju da su napadači računali na sporu reakciju vojske i noću izveli napad.

- To vam je Burkina Faso, sve se radi sa zakašnjenjem. Da su znali da bi vojska mogla da dođe za pola sata, ne bi ni napali - kaže ogorčeni rudar.

Kada je vojska stigla nije mogla mnogo da uradi, osim da pomogne da se pokopaju mrtvi.

- Iskopali su veliku rupu, nije bilo drugog rešenja - kaže meštanin.

Potom su seljanima rekli da idu i da se zaključaju u svoje kuće i da bi bolje po njih bilo da ne kriju nekog teroristu.

Dvojica zvaničnika kažu da se teroristi nisu povukli sa prvim zracima sunca, već da su se povukli u zasedu i čekali. Nije poznato da li su se tamo sreli sa starešinama da dobiju dalja uputstva ili su čekali da opet padne mrak. Meštani Solhana koji su preživeli krvavu noć pokušali su da pobegnu. Nisu znali da li je gotovo sa napadom. Sa sumrakom je stigao i odgovor na to pitanje...

Druga noć - potpuno uništenje

- Čuo sam opet zvuk motora i znam da sam rekao: "Evo ih opet". Utrčao sam u dvorište, pogasio sva svetla u kući, uzeo ćebe i krenuo - priča jedan meštanin.

Tvrdi da je istog trenutka sa nekoliko dece, trudnim ženama i starcima iz sela krenuo peške ka drugom selu.

Napadači su druge noći izabrali drugu metu. Hteli su da "isteraju" sve što je preostalo.

- Počeli su da pale. Ulazili su u kuće. Iz prodavnica su izneli odeću, pića, novac, sve su natovarili na vozila - tvrdi očevidac.

Jedan meštanin je po povratku u selu našao četiri spaljena motocikla.

- Sve su spalili, sve kuće, čak su i metalne konstrukcije izgorele. Odneli su šećer, ulje, pirinač, tehniku, sve - priča neutešni meštanin.

Tokom druge  noći poklali su i najmanje 80 ovaca.

- Mladi koji su preživeli otišli su u bolnicu u obližnjoj Dori. Bili su toliko istraumirani da su im samo davali tablete i injekcije za smirenje. Od straha nisu smeli da sklope oči. Vikali bi da vide mrtve - kaže jedan zvaničnik.

Snimci sela koji su nastali u julu pokazuju razmere katastrofe. Lokalna ambulanta je uništena, sve je spaljeno i polomljeno. Gorele su čak i teške mašine koje su koristili za razbijanje kamena kod rudnika. Ipak, kopanje zlata se nastavilo i rudnik i dalje funkcioniše.

Zvaničnici su uvereni da za ovako zverski napad ne može samo pljačka da bude motiv.

Od juna i zvaničnici i stručnjaci, ali i preživeli pokušavaju da shvate šta je prethodilo ovakvom masakru. Vlada, koja se suočila sa protestima u Dori, jer građani smatraju da je vlast troma i neefikasna, za sve krivi džihadiste.

Portparol vlade rekao je za medije da su dvojica osumnjičenih uhapšeni pre napada i da su izneli tvrdnje koji napad dovode u vezu sa malo poznatom terorističkom grupom Mudžahed al Kaida, koja je povezena sa JNIM-om.

Portparol kaže da je zlato bilo motiv za napad. Nedugo nakon masakra, otpušteni su pojedini bezbednosni zvaničnici i proglašena je trodnevna žalost. Isti taj portparol u novembru za CNN je rekao da je vlada uverena da je JNIM odgovoran za masakr.

Rekao je da je stradalo 132 ljudi, među njima i napadači. Nije želeo da komentariše odsustvo pripadnika vojske kobne noći, već je naveo da je vojska Burkine Faso ispoštovala sve protokole, koji su ustanovljeni sa SAD, kako bi se dobijala pomoć.

- Džihadiste vodi glad da kontrolišu resurse, ne idologija - kaže portparol Ouseni Tambura.

Francuski bezbednjak, koji nije želeo da bude imenovan, takođe veruje da su džihadisti odgovorni za napad, te da je masakr počinila grupa koja se tek formira, a koja je bliska sa JNIM-om. Ipak, kako kaže, napadi na civile, jednako neselektivni kao oni na Solhan, više liče na ISIS.

Prikaz nasilja

Ovaj stravičan događaj još jednom je istakao brzo pogoršanje društvenih struktura i bezbednosti u regionu Sahela.

- Postoji stalna potreba za angažovanjem Zapada kako bismo se pozabavili širenjem grupa baziranih na Al Kaidi i ISIS-u u toj oblasti i da im se ne dozvoli potpuna sloboda kretanja, kao i da bi se unapredile sposobnosti i kapaciteti afričkih partnera - rekao je zvaničnik američke obaveštajne službe.

Američki zvaničnik je dodao da se čini da je kriza podstaknuta lokalnim partnerstvima između džihadista, a ne prilivom boraca ISIS-a nakon raspada bivšeg kalifata ISIS-a u Iraku i Siriji.

Istakao je da nije primećeno pojačano "prebacivanje" boraca ISIS-a sa Srednjeg istoka u oblast Sahela, već da su to učinile najviše dve "osobe od interesa".

Glavna briga je, prema njegovim rečima, to kako saradnici ISIS-a širom Afrike uspevaju da podele i nadograde svoje sposobnosti.

- Bilo da se radi o fizičkim sposobnostima grupe kao što je ISIS u Somaliji sa veštijim borcima, ili boljoj medijskoj koordinaciji drugih grupa, i mogućnosti da se te sposobnosti brzo šire ... veoma je zabrinjavajuće. Jednu krajnje neefikasnu grupu veoma brzo možete da osposobite - kaže obaveštajac.

U Burkini Faso i kod njihovih komšija u Sahelu (Mali i Niger), naoružane islamističke grupe ubile su više od 800 civila samo tokom 2021. godine. U Burkini Faso je bila proglašena trodnevna žalost u avgustu nakon što je napadnuto selo Gorgadži, koje se nalazi na 50 kilometara od Dorije, kada su militanti pobili 80 ljudi.

Nasilje se povećava uprkos američkoj misiji u Burkini Faso, zahvaljujući kojoj je upumpano na desetine miliona dolara pomoći. SAD su trenirale i obučile više od 3.000 vojnika... Ipak, sever Burkine i dalje klizi iz ruku vlasti. Česte optužbe o zloupotrebama koje čine vojnici dodatno su zakomplikovale odnose sa misijama iz Francuske i SAD.

Nevladine organizacije takođe nailaze na brojne probleme. Vlasti su suspendovale akcije norveškog Saveta za izbeglice u septembru, nakon što je Organizacija dala primedbu na to kojom brzinom dobijaju informacije o interno raseljenim licima.

Svakako, masakr u Solhanu se ne sme zaboraviti. Pogotovo jer je očigledno da je bio osmišljen i činjenično veoma brutalan.

- Ti ljudi su proučavali svoje mete. Strašno je videti ženu koja daje instrukcije detetu kako, gde i koga da ubije - kaže policijski izvor.

Preživeli su ogorčeni jer ih vojska nije zaštitila, jer su se povukli pre mraka. To im je još jedan dokaz da žive u mračnim vremenima.

(Telegraf.rs)