Tenzije oko Ukrajine rastu: Šta kaže Putin, šta Zapad - hoće li Moskva i Vašington sesti za isti sto?

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u utorak rekao da, iako je Alijansa spremna na smisleni dijalog sa Rusijom, NATO će nastaviti da podržava Ukrajinu "politički i praktično"

Predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija ima "svako pravo" da "oštro reaguje na svaki neprijateljski korak", dok SAD i NATO pritiskaju Moskvu oko "ruske agresije prema Ukrajini".

Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici upozorili su Rusiju na moguće posledice "neprijateljskih poteza", dok Rusija raspoređuje vojsku u blizini ukrajinske granice, što američki bezbednjaci procenjuju kao pripreme za invaziju na Ukrajinu početkom 2022. godine.

Preporučujemo

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u utorak rekao da, iako je Alijansa spremna na smisleni dijalog sa Rusijom, NATO će nastaviti da podržava Ukrajinu "politički i praktično".

U međuvremenu, američki pomoćnik sekretara za Evropu Karen Donfid, uvaženi diplomata Bajdenove administracije, rekla je da su Evropa i SAD spremne da odmah reaguju ako Rusija poveća svoju agresiju prema Ukrajini u narednim danima.

Ona nije ulazila u detalje koje su opcije na stolu, ali je rekla da su sve vrste sankcija u igri.

- Mislim da je to veoma jasan signal sa smo spremni da povučemo dramatične poteze ako Rusija napravi bilo kakav korak i otpočne vojnu agresiju - rekla je Donfrid, podsećajući na izjave zvaničnika NATO i Evropskog saveta proteklih sedmica.

Nema ultimatuma

Putin je zahtevao bezbednosne garancije od SAD i NATO, uključujući i pismene garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, niti da će Ukrajina postati deo vojne alijanse.

On je za trenutne tenzije u Evropi okrivio širenje NATO-a nakon raspada Sovjetskog Saveza i rekao da je Rusija bila primorana da reaguje.

Putin je juče o čitavoj situaciji razgovarao i sa novim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. U saopštenju koji je izdao Kremlj navodi se da je Putin ponovio svoj zahteve Šolcu.

- Putin je obavestio nemačkog kancelara o ruskim predlozima za dugoročne, pravno utemeljene bezbednosne garancije, isključujući svako dalje napredovanje NATO-a na istok, kao i raspoređivanje sistema udarnog naoružanja u zemljama koje se graniče sa Rusijom - navodi se u saopštenju.

Putin je juče rekao da njegovi zahtevi NATO-u nisu ultimatum.

- Da li je ovo ultimatum? Naravno da nije. Nadamo se konstruktivnim i smislenim pregovorima sa pozitivnim krajnjim ishodom u određenom vremenskom okviru, koji bi obezbedili jednaku bezbednost za sve - istakao je predsednik Rusije.

Putin je rekao da Rusija traži "jednaku i nedeljivu bezbednost na celom evroazijskom prostoru", ali je sugerisao da se čak ni dugoročnim, pravno obavezujućim garancijama ne može verovati, "jer se Sjedinjene Države lako povlače iz svih međunarodnih ugovora koji im, iz raznih razloga, postanu nezanimljivi".

Pozivajući se na izjave ruskog diplomate, ruska državna novinska agencija RIA Novosti izvestila je u utorak da su Moskva i Vašington započeli kontakt oko bezbednosnih garancija koje Putin traži.

- U Beču se vode pregovori ruskih i američkih delegacija o vojnim i bezbednosnim pitanjima, i postoji mogućnost da će biti postignut dogovor - citira RIA izjavu šefa ruske delegacije u Beču Konstantina Gavrilova.

Međutim, predsednik SAD Džo Bajden neprestano signalizira da Amerika neće praviti ustupke koje se tiču budućnosti NATO-a i Ukrajine.

Stoltenberg je juče upozorio Rusiju da je završeno "doba uticaja" i istakao da je Ukrajina partner NATO-a.

- Dijalog sa Rusijom treba da bude baziran na osnovnim principima na kojima se zasniva evropska bezbednost - rekao je Stoltenberg i dodao da će se NATO i Kijev blisko konsultovati o svim pregovorima sa Moskvom.

Nije u planu da se Putin i Bajden lično sastanu

U međuvremenu se oglasio i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je saopštio da nema planova za lični sastanak između predsednika SAD Džozefa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina, u okolnostima pojačanih tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.

- Mislim da moramo da vidimo da li, pre svega, ima nekog diplomatskog napretka. Takođe želimo da vidimo obustavu vojnih operacija Rusije, da pomere snage sa granice sa Ukrajinom, da smanjimo napetost - odgovorio je Blinken na pitanje novinara da li bi se mogao dogoditi lični sastanak dva predsednika u pokušaju ublažavanja tenzija.

Lavrov: Razgovori početkom iduće godine

S druge strane, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov istakao je danas da je Bela kuća dala signal da je spremna da otpočne pregovore oko bezbednosnih garancija.

Prema njegovim rečima, prva runda razgovora bi trebalo da bude održana početkom naredne godine.

- U bliskoj budućnosti. Mi hoćemo već u januaru. Planiramo da pregovoramo o drugom dokumentu, sporazumu između Rusije i članica NATO o bezbednosnim garancijama - rekao je Lavrov za Sputnik.

Lavrov je rekao da je rekcija Vašingtona na zahteve Moskve bila "poslovna". On je istakao da postoje određene "fundamentalne tačke" u bezbednosnim predlozima za Moskvu, ali je Rusija zainteresovana za pregovore i spremna da razgovara o različitim pozicijama.

(Telegraf.rs)