Ko je srpski biznismen koji je poginuo u SAD: Otišao sa 40$ u džepu, stečen novac ulagao u rodno mesto

Otišao je bez da je znao i jednu reč na engleskom, a u šali je često govorio da ga i dalje uči

Slobodan Pavlović (83), ugledni srpski biznismen, koji je godinama živeo i radio u SAD, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u SAD. Pavlović je osnivač Slobomir televizije i univerziteta, kao i Pavlović banke.

Rodbina u njegovom rodnom selu Popovi rano jutros je obaveštena o ovoj tragediji. Pavlović je bio u automobilu koji je podleteo pod kamion.

Ovaj privrednik rođen je u selu Popovi kod Bijeljine, u Ameriku je u potrazi za boljim životom otišao davne 1965. godine.

Američka priča Slobodana Pavlovića i njegove supruge Mire počinje kada je ona sa roditeljima iz Jugoslavije otišla u Austriju, a zatim u Čikago, dok je Slobodan, nakon nekoliko godina provedenih u Skoplju, sa 40 dolara u džepu, preko Beograda otišao u Njujork, a zatim u Čikago.

Sreli su se i zavoleli u fabrici u kojoj su oboje radili. Prvih godina braka živeli su veoma skromno, Slobodan je uz rad stekao diplomu inženjera i ubrzo oni započinju sopstveni biznis, prenosi Nira press.

Otišao je bez da je znao i jednu reč na engleskom, a u šali je često govorio da ga i dalje uči.

Umeo je da rizikuje

Pavlović je u svojoj autobiografiji "Kako sam uspeo" koju je objavio još 1999. godine i u razgovorima sa novinarima objašnjavao kako je od 2.000 dolara ušteđevine i 10.000 pozajmljenih od brata, tazbine i ostalih, podigao kredit u banci i otkupio zgradu od šest stanova vrednu 60.000 dolara. Renovirao je i nakon šest meseci prodao za 130.000 dolara.

Trik je bio u tome, kaže on, što je zgradu prodao samom sebi. Njegova firma "Hillcrest Real Estate" imala je veliki udeo u tome. Zgrada vredna 130.000 dolara bila je dovoljna garancija bankama da mu daju još veće kredite sa kojima je otplatio svoje stare dugove i kupio veću zgradu sa 38 stanova.

Kupujući jednu po jednu zgradu, Pavlović bi ih, kako kaže, doterao menjajući stare prozore i krovove. Zgrade su na taj način naglo dobijale na vrednosti, ali on ih nije prodavao, već ih je iznajmljivao, pa su se one na taj način same otplaćivale.

Ovaj šablon koristio je tokom cele svoje karijere, a često je voleo da kaže kako su poznavanje kreditnog sistema i znanje kako da se okrene zarađeni novac glavni preduslovi za podizanje životnog standarda.

Međutim, osamdesetih godina, sreća mu je kako je voleo da kaže, okrenula leđa.

Iako je retko govorio o tome, on se osamdesetih susreo sa kriminalnim prijavama.

On dodaje da je osuđen na uslovnu kaznu, da nije bio u zatvoru i da više nikada nije došao u sukob sa zakonom.

- Od sada igram otvorenih karata - rekao je on tada.

Radio u SAD, investirao u rodno mesto

Iako je na prvi pogled delovao ekscentrično sa svojom dugom sedom kosom i odeven u skupa odela, ovaj biznismen je odavao sliku čoveka koji je sve što ima u životu stvorio sa svojih deset prstiju.

U svojoj biografiji, Pavlović je napisao da priča o njegovom uspehu počinje mnogo ranije, još kada je kao dečak čuvao ovce i krave na livadama u Popovima.

Seća se da je tada maštao kako će jednog dana izgraditi most preko divlje Drine. Zamišljao ga je kao trošni viseći most sličan onom koji je na filmu, Tarzan napravio u svojoj džungli. U šali kaže da je uspeh koji je postigao pravazišao sva njegova očekivanja.

Godinama je radeći u Americi stekao novac, koji je devedesetih godina odlučio da investira u svoju domovinu.

Slobodan je u rodnom selu finansirao izgradnju spomenika knezu Ivi od Semberije, kao i Pavlovića most, koji je srušen tokom rata.

U razgovoru za "Magazin Biznis", kao prekretnicu u svom životu izdvaja upravo ovu, neveliku "Pavlovića ćupriju" i kaže da je sa podjednakom motivacijom ostvarivao ovaj svoj dečački san na Drini, kao i onaj drugi, čuveni američki san.

On je američki san gradio u Čikagu baveći se prodajom nekretnina, a u Semberiji, nedaleko od mosta, razvija i novi grad "Slobomir", sa značajnim privrednim potencijalom.

Jedan od njegovih najvećih poduhvata svakako je izgradnja ovog grada, koji je naziv dobio po inicijalnima njega i supruge Mire.

O tome koliko mu je ovaj poduhvat bio značajan govore i njegove izjave od pre desetak godina, kada je rekao da samo Bog zna da li će dočekati da vidi Slobomir izgrađen do kraja.

Na njegovoj veb stranici Slobomir je prikazan kao napredan grad od 30.000 stanovnika, sa sportskim centrom, neboderom i stambenim zgradama.

Osim toga, on je podigao i spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, i crkvu Hristovog vaskrsenja u Popovima.

Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir P Univerziteta u Slobomiru. Uveo je vodovod u manastir Dobrun, i podigao pešački most na reci Rzav.

Podsetimo, Pavlović je noćas poginuo u automobilu koji je podleteo pod kamion.

Vlasnik je preduzeća Žitopromet u Bijeljini, štamparije Grafam u Brčkom, RTV Slobomir u Slobomiru i drugih. Patrijarh srpski Pavle ga je odlikovao ordenom Svetog Save prvog reda.

Srpska pravoslavna crkva dodelila mu je i orden Svetog Save zbog svih zasluga.

Bio je Senator Republike Srpske u drugom sazivu Senata 2009. godine.

(Telegraf.rs)