Nemačka ponovo proterala ruske diplomate: Presuda za ubistvo Kangošvilija dodatno zategla odnose dve zemlje

Tokom suđenja za ubistvo Kangošvilija, tužioci su rekli da je napadač delovao po nalogu koji je stigao iz Rusije, i da je Vadim pripadnik specijalne jedinice ruske tajne službe, FSB-a

Nemačka je donela odluku da protera dvoje ruskih diplomata nakon što je sud u Berlinu na doživotnu robiju osudio Vadima Krasikova za ubistvo Zelimkana Kangošvilija, i presudio da je naređenje za likvidaciju stiglo iz Moskve.

Krasikov je osuđen za ubistvo Kangošvilija, koji je likvidiran u parku u Berlinu u avgustu 2019. godine. Ova presuda dovela je do dodatnog zatezanja nemačko-ruskih odnosa.

Preporučujemo

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok je rekla da je sud presudio da je "ubistvo izvršeno po naređenju državnih agencija ruske federacije" i da to krši nemačke zakone i ugrožava suverenitet zemlje.

Ruski ambasador Sergej Nečajev je odbacio presudu kao politički motivisanu kada je bio pozvan u ministarstvo spoljnih poslova i rekao da dvoje članova njegove ambasade više nisu dobrodošli u Nemačkoj.

Rusija je najavila recipročne mere na ovu odluku.

Podsetimo, samo ubistvo Kangošvilija je, pre dve godine dovelo do drastičnog pogoršanja odnosa Berlina i Moskve, a Nemačka, čija je kancelarka u to vreme bila Angela Merkel, je tada proterala dvoje ruskih diplomata, a istim merama je odmah uzvratila i Rusija.

Ko je bio Kangošvili?

Kangošvili, koji je koristio ime Tornike Kavtarašvili, ubijen je u parku Tiergarten u Berlinu 23. avgusta 2019. godine.

Podsetimo, Kangošvili se borio u drugom Čečenskom ratu protiv ruskih snaga na Severnom Kavkazu 2001-2005.

Bio je blizak saradnik čečenskog predsednika Aslana Maskadova, koji je bio vođa čečenske gerile koja se usprotivila ruskim snagama, pre nego što su ga te ruske snage i ubile.

Kangošvili je azil u Nemačkoj zatražio 2016. godine.

Tokom suđenja za njegovo ubistvo, tužioci su rekli da je napadač delovao po nalogu koji je stigao iz Rusije, i da je Vadim pripadnik specijalne jedinice ruske tajne službe, FSB-a.

Tužioci su naveli da je Krasikov iz Moskve doleteo u Pariz, a odatle je otišao za Varšavu i tek potom u Berlin, koristeći pasoš na ime Vadim Krasikov.

- Likvidirao je političkog protivnika u činu odmazde - rekao je tužilac Lars Malkis.

Advokati odbrane su rekli da je njihov klijent bio radnik na građevini i da se zove Vadik Sokolov, i demantovali da je ikad koristio prezime Krasikov.

Ipak, sudije koje su osudile Krasikova na doživotnu robiju, su uverene da je izvršio ubistvo po nalogu ruskih vlasti.

- Ruske vlasti su naredile optuženom da likvidira žrtvu - rekao je predsedavajući sudija Olaf Arnoldi nakon izricanja presude.

Sudija je dodao da su pojedini mediji pisali da se "sudi Rusija, pa čak i samo predsedniku Vladimiru Putinu".

- To nije tačno, jedini kome se sudi sedi ovde u sudnici, ali naš je zadatak da razmotrimo sve okolnosti zločina - rekao je sudija.