Tenzije rastu na granici Rusije i Ukrajine: Šta treba da znamo?

Situacija je komplikovana, a ovo su do sada poznati detalji

Tenzije između Ukrajine i Rusije su poslednjih dana na najvišem nivou u poslednjih nekoliko godina. Izveštaji o gomilanju ruskih vojnih snaga u blizini granice dodatno pojačavaju strah Kijeva.

Ukrajina upozorava da Rusija pokušava da destabilizuje njihovu zemlju pre nego što pokrene vojnu invaziju. Zapadne sile su poslednjih nedelja više puta upozoravale Rusiju da ne povlači agresivne poteze protiv Ukrajine.

Preporučujemo

Kremlj poriče da planira napad i navodi da velike isporuke oružja Ukrajini koje dostavlja NATO, predstavljaju opasnost po bezbednost Rusije.

Situacija je komplikovana, a ovo su do sada poznati detalji:

Kakva je situacija na granici?

SAD i NATO poslednjih nedelja opisali su kretanje i koncentraciju ruskih trupa oko granice kao neuobičajenu.

Satelitske fotografije nastale prošlog meseca otkrile su da se samohodni topovi, borbeni tenkovi i borbena vozila nalaze na poligonu udaljenom 300 kilometara od granice.

Osim toga malo drugih informacija je saopšteno javnosti, a koje bi mogle da potvrde navode zapadnih sila o povećanju pretnji.

Veliki broj vojnih bazi nalazi se u zapadnom delu Rusije, iz kog se veruje da će navodni napadi krenuti. U međuvremenu Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da 1. decembra počinju sa redovnim zimskim vežbama u južnom regionu, čiji se pojedini delovi graniče sa Ukrajinom. u ovim vežbamaće, kako je saopšteno, učestvovati 10.000 vojnika.

Za to vreme istočni ukrajinski regioni Donjeck i Luganska, poznatiji kao Donbas, koji se graniče sa Rusijom, pod kontrolom su separatista koje podržava Rusija još od 2014. godine.

U ovoj oblasti, koju Ukrajina naziva privremeno okupiranim, prisutne su i ruske snage. Linija fronta jedva da se u poslednjih pet godina pomerila, a česti su i povremeni sukobi manjih razmera i snajperski napadi.

Rusija takođe ima 10.000 vojnika koji su stacionirani u bazi na Krimu, teritoriji koju su aneksirali 2014. godine. Ovo poluostrvo koje se nalazi na jugu, sada je mostom povezano sa kopnenim delom Rusije.

Istorija sukoba Rusije i Ukrajine

Tenzije između Ukrajine i Rusije, obe bivše sovjetske republike, eskalirale su krajem 2013. godine zbog trgovinskog i političkog sporazuma sa EU.

Nakon što je tadašnji predsednik Viktor Janukovič, inače proruski orjentisan, prekinuo razgovore, navodno pod pritiskom Moskve, eskalirali su protesti koji su trajali nekoliko nedelja.

Zatim je u martu sledeće godine Rusija anektirala Krim, pod izgovorom da brane svoje interese i interese ruskih građana.  Za nekoliko dana Rusija je završila ovu akciju pomoću referenduma koji su Ukrajina i veći deo sveta ocenili kao nelegitiman.

Ubrzo nakon toga, proruski separatisti u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk proglasili su nezavisnost od Kijeva, što je izazvalo teške, višemesečne sukobe. Uprkos tome što su Kijev i Moskva potpisali mirovni sporazum u Minsku 2015. godine, uz posredovanje Nemačke i Francuske došlo je do kršenja primirja.

Prema poslednjim podacima UN više od 3.000 civila poginulo je u Istočnoj Ukrajini od 2014. godine. SAD i EU uvele su niz sankcija kao odgovor na aneksiju Krima, uključujući i ekonomske sankcije protiv pojedinaca.

Kremlj je takođe optužio Ukrajinu za podsticanje tenzija i kršenje sporazuma o prekidu vatre iz Minska.

Kakav je stav Rusije

Kremlj je više puta demantovao da Rusija planira invaziju na Ukrajinu, insistirajući da oni ne predstavljaju pretnju nikome i da kada neka zemlja unutar svoje teritorije pomera trupe, to ne treba da bude razlog za uzbunu.

Moskva je međutim zabrinuta zbog rastuće podrške NATO-a Ukrajini u vidu naoružanja, obuke i vojnika. Oni su takođe optužili Ukrajince da povećavaju broj svojih trupa kako bi ponovo pokušali da zauzmu Donbas, što je Ukrajina naravno demantovala.

Ruski Predsednik Vladimir Putin pozvao je na posebne sporazume koji bi isključili širenje NATO-a na istok ka ruskoj granici, rekavši da Zapad nije ispunio ranije tvrdnje.

Putin takođe navodi da je NATO prešao "crvenu liniju". Portparol Kremlja Dimitrij Peskov rekao je prošlog meseca da oružje i vojne stručnjake NATO već donira Ukrajini, što doprinosi pogoršavanju situacije na granici.

Ministar odbrane Sergej Lavrov rekao je da Moskva ima pravo da bira kako će da osigura svoje bezbednosne interese.

Šta kaže Ukrajina?

Ukrajinska vlada insistira na činjenici da Moskva ne može da spreči Kijev da gradi odnose sa NATO i drugim zemljama onako kako ona želi.

- Svaki ruski predlog da se sa NATO i SAD razgovara o bilokakvim garancijama o prestanku širenja njihovog uticaja na istoku su nelegitimni - saopštilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine.

Oni ostaju pri stavu da Moskva želi da destabilizuje zemlju, a predsednik Zelenski nedavno je rekao da su otkrili zaveru za pokretanje državnog udara koji su navodno organizovali Rusi i Ukrajinci.

Ministar spoljnih poslova Dimitro Kuleba upozorio je da je navodni državni udar trebalo da destabilizuje zemlju pred novu invaziju, kako bi zemlja bila oslabljena.

Tenzije između dve zemlje su pogoršane i nedavnom energetskom krizom za koju Kijev veruje da je Moskva namerno izazvala. Istovremeno aktuelna vlada suočava se sa brojnim izazovima poput pandemije korona virusa i ekonomske krize. Raste i nezadovoljstvo građana jer vlada nije ispunila obećanja i okončala sukob koji vlada na istoku. U Kijevu su zbog svih ovih razoga, a najviše epidemioloških mera, održani i masovni protesti.

Kakav stav ima NATO?

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da će situacija biti opasna ukoliko Rusija ponovo napadne Ukrajinu, njihovog partnera.

- Imamo širok spektar opcija od ekonomskih sankcija preko političkih ograničenja - rekao je Stoltenberg u intervjuu za CNN.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na ukrajinske teritorije, NATO je pojačao svoju odbranu u Baltičkim zemljama i crnomorskom regionu.

Ukrajina nije članica NATO-a, pa nema iste bezbednosne garancije kao ostale članice. Stoltenberg nije isključio mogućnost da oni to uskoro postanu, navodeći da Rusija nema prava da se meša u ovu odluku.

Gde su SAD u ovom sukobu?

SAD i njeni saveznici iz NATO-a su veoma zabrinuti zbog navodnog agresivnog stava koji je Rusija zauzela prema Ukrajini, smatra državni sekretar Entoni Blinken.

On je ranije napomenuo da Rusija gomila borbene trupe duž granice sa Ukrajinom i da sprema kapacitete kako bi invazija počela što pre. Blinken je upozorio Moskvu da svaka akcija može d aima ozbiljen posledice.

Bajdenova administracija razmatra slanje vojnih stručnjaka i oružja u Ukrajinu kako bi pomogla saveznicima ukoliko dođe do eventualnog napada, saznaje CNN iz bliskih izvora.

Obamina administracija bila je iznenađena i nespremna kada je Rusija napala Krim, a sada ne žele da im se dogodi isto kao pre sedam godina.

- Naša zabrinutost je da bi Rusija mogla da napravi ozbiljnu grešku ukoliko pokuša isto što je uradila 2014. godine kada su skupili snage duž granice, prešli na ukrajinsku teritoriju tvrdeći da su isprovocirani - rekao je Blinken.

Ko još učestvuje u igri?

Veliki problem u celom sukobu je snabdevanje energijom. Ukrajina vidi kontroverzni Severni Tok 2, koji omogućava isporuku ruskog gasa Nemačkoj, kao pretnju sopstvenoj bezbednosti.

Ovo je jedan od dva gasovoda koji se nalazi ispod Baltičkog mora, pored tradicionalne mreže koja prolazi kroz Istočnu Evropu, uključujući i Ukrajinu.

Kijev na ovu gasovodnu mrežu gleda kao na zaštitu od eventualne invazije jer bi svaka vojna intervencija mogla da poremeti tok isporuke gasa.

Oni strahuju da će ovaj tok omogućiti Rusiji da selektivno prekida isporuke gasa, bez da ugrožava druge zemlje.

Ukoliko se to dogodi ove zemlje će ostati bez velikih zarada koje su primale jer tok prolazi kroz njihovu zemlju. Čak je u maju ove godine Bajdenova administracija ukinula sankcije kompaniji koja stoji iza Severnog Toka.

Neki američki senatori pozvali su na uvođenje daljih sankcija kako bi sprečili Rusiju da koristi gasovod kao oružje, a Ukrajina je takođe pozvala na uvođenje strožih mera.

- Razlikujemo se po pitanju obima i količini sankcija koje su potrebne da se preduzmu kako bi se Evropa zaštitila od Severnog toka 2 - rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Kuleba.

(Telegraf.rs)