Dok Evropa drhti od migrantske krize, ovaj grad je u srcu prljavog rata: Deca ovde stradaju ne samo od metka

Na odeljenju hirurgije "ne znaju gde biju". Bolnica je puna onih koji su ranjeni u borbama. Nisu tu samo vojnici, ima i civila, nažalost i dece

Marib je pun. U vreme kada su bogate zemlje Evrope u političkoj krizi zbog nekoliko stotina novih izbeglica, jedan grad u najsiromašnijoj arapskoj zemlji treba da se izbori sa skoro milion izbeglih koji beže da bi sačuvali svoje živote otkako je rat počeo u Jemenu 2015. godine.

Još 45.000 intreno raseljenih lica stiglo je u ovaj grad u centru pustinje od septembra, a pritisak rata oseća se na svakom koraku u Maribu.

Preporučujemo

Užurbani centar ne bi smelo nikako da zavara. Rat stvara opcije za biznis. Ulice su prepune, a mnogo je i tezgi gde se prodaje sveže voće, povrće, meso... Ipak, to ne bi smelo da maskira činjenicu da je ovaj grad u samom srcu rata, kao ni to da veći deo stanovništva nema dovoljno novca da kupi najosnovnije od hrane.

Doktori na klinici kažu da deset 10 od 100 mališana neuhranjeno. Od tih deset, dvoje je teško neuhranjeno. Majka Takue Tariš bila je dovoljno srećna da pronađe krevet za njih u bolnici. Takua ima šest meseci i svega 2,5 kilograma, što je manje i od većine terminsko rođene dece. Za poslednjih deset dana, otkako je u bolnici, dobila je svega 100 grama.

Grad ima dva bolnička odeljenja sa po 11 kreveta za lečenje neuhranjene dece. Postojala su još dva odeljenja, ali su ona sad u delu koje su zauzeli pobunjenici, koji i dalje guraju ofanzivu.

Na odeljenju hirurgije "ne znaju gde biju". Bolnica je puna onih koji su ranjeni u borbama. Nisu tu samo vojnici, ima i civila, nažalost i dece.

Tim britanskih lekara, koji su bili i u Siriji i Gazi, proveli su nedelju dana u Maribu nedelju dana krajem novembra, kako bi doneli opremu da pomognu kolegama.

- Lekara da nema, a i oni koji su tu su iscrpljeni. Rade neverovatno duge smene, a rane povređenih su veoma komplikovane. Pružaju im negu sa minimalno opreme koju poseduju - kaže Munir Hakimi, hirurg iz Salforda.

Stravične borbe

Iscrpni rat oko Mariba, koji je počeo pre dve godine, pretvorio se u ofanzivu Huta, koji kontrolišu glavni grad Jemena i veći deo severa zemlje, i imaju savez sa Iranom. Od leta izvode sve više i više operacija.

Huti osvajaju zemlju, a neimenovani diplomatski zvaničnik kaže da bi vladine trupe, da nije podrške Saudijske Arabije iz vazduha, brzo izgubile Marib. Ministarstvo odbrane Huta saopštilo je da je 14.700 vojnika ubijeno od juna, mnogi od njih stradali su u vazdušnim napadima. Vrlo je verovatno da su mnogi od njih bili jedva dovoljno odrasli da drže puške u rukama.

U Jemenu je situacija nestabilna i teška već dugo vremena, ali su potom Huti zbacili vlast koju priznaje međunarodna zajednica, što je dodatno produbilo krizu u zemlji i dovelo do novih borbi.

Koalicija vođena Saudijskom Arabijom, a podržana od SAD i Velike Britanije krenule su 2015. u rat protiv Huta, sa ciljem da vrate staru vlast. Do sada nemaju uspeha. Saudijska Arabija se umešala da bi zaustavila, kako su verovali, plan Iranaca, njihovih najvećih regionalnih suparnika, da postave marionetsku vladu, kojom bi upravljali iz svog dvorišta.

Saudijci Hute porede sa Hezbolahom, koji je uz pomoć Irana izgradio državu u državi u Libanu. Neki bi istakli da je ispravnije reći da su Huti i Iran saveznici, prenosi BBC. Veruje se da Huti preuzimaju veoma sofisticirano oružje, ali da ne prate baš sva naređenja iz Teherana.

Rat je bio prvi "poduhvat" u inostranstvu kontroverznog saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Nadao se brzoj i lakoj pobedi, ali se Jemen, ponovo, pretvorio u močvaru stranih sila. Saudijci bi hteli da nađu izlaz, pa su čak i "opipali" Irance. Do sada su ostali zaglavljeni...

Prinuđeni na bekstvo

Bio je to, a i dalje je, prljav rat. Sudijci se redovno terete za ubistva civila u vazdušnim napadima, kao i za blokiranje uvoza najneophodnijih namirnica za građanstvo. Organizacija za zaštitu ljudskih prava osudile su Hute tokom trenutne ofanzive u Marimu da namerno gađaju područja u kojima su civili raketama i teškom artiljerijom.

Većina ljudi koji su stigli u izbegličke kampove priča da su bežali od Huta i borbi, kako su pobunjenički borci napredovali. Većina onih koji su nedavno pristigli spavaju pod otvorenim nebom, na pesku, na obodu grada. Kolone su dugačke kilometrima.

U ovom trenutku, prema podacima Međunarodne organizacije za migracije pri UN, postoji 137 kampova. Taj broj se menja kako sve više izmučenih, istraumiranih i gladnih ljudi pristiže u grad, dok Huti uništavaju kampove uz ivicu teritorije koja je pod kontrolom vladinih snaga.

U kampu Al Samja, stotine porodica potražilo je sklonište, hranu i zaštitu, bar na nekoliko nedelja. Čovek po imenu Abdulah sagradio je za sebe šator od kartona i raznog đubreta koje je pronašao. Dani su ovde topli, ali su noći veoma hladne. Pre dve nedelje otišao je da nadniči, kada su borbe stigle do mesta u kojem su bile njegova supruga Latifa i šestoro dece.

Abdulah je uspeo tokom noći da uđe u zonu borbi da izbavi svoju porodicu. Ostavili su sve što su za života sticali i pobegli.

- Ovaj rat, bombe, eksplozije i sve što se dešava, čine da se osećam bespomoćno, da mi je gorak život. Mislim da nećemo preživeti - kaže Abdulah za BBC.

Njegova supruga Latifa kaže da naleti aviona i raketiranje plaše decu.

- Hladno nam bude, baš hladno. Situacija je teška. Ne možemo da se ugrejemo. Nema dušeka, sklonište nam je od kartona. Nemamo bukvalno ništa - priča Latifa.

Organizacija UN pokušava da obezbedi bolje uslove u kampovima. Međutim, dobili su samo polovinu od traženih sredstava. Šeron Vanga, jedna od organizatorki koja pokušava da pomogne raseljenima, kaže da je nedostatak novca onemogućio da se pomogne ljudima koji su stigli u Marib.

- Kada imate 45.000 ljudi za manje od dva meseca, svakako morate da se zabrinete. Sada je upravo takva situacija - govori ona.

Regionalni neprijatelji

Marib je izolovan. Postoji jedan jedini put do Saudijske Arabije. Potrebno je pet sati vožnje, a Huti čine sve da put onesposobe. Područje oko Mariba je centar naftne industrije u Jemenu, i mesto u kom je smeštena jedina rafinerija na severu zemlje.

Građani ne znaju ni da naslute kada će rat u njihov zemlji biti okončan. velike sile, koji igraju "igru prestorla" širom Srednjeg Istoka, čiji je Jemen samo deo, su se umešale.

Jedna od regionalnih strateških linija raseda prolazi kroz Jemen, i ide dalje na sever kroz Zaliv, Irak, Siriju i Liban. Sa jedne strane su prijatelji Saudijske Arabije i Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i međunarodno priznatu vladu Jemena.

Izrael je takođe deo nestvarne alijanse, ujedinjene sumnjama prema Iranu i njegovim saveznicima. Isto kao i Huti, koji uključuju paravojne formaciju u Libanu i Iraku i Asadov režim u Siriji.

Abadalah ne zna da odgovori ko je kriv za njegovu nesreću.

- Ne mogu nikoga da krivim. To je sudbina za nas, za sve Jemence. Ovo ima veze sa "velikim njuškama", ne sa običnim ljudima - kaže Abdalah.

(Telegraf.rs)