Šef SZO za Evropu Hans Kluge za Telegraf: Zašto nismo naučili lekciju i da li će opet biti "otkazan" Božić?

U intervjuu za Telegraf.rs, Kluge kaže da smo u mnogo pozitivnijoj poziciji nego što smo bili u ovo vreme prošle godine, iako je još dug put do kraja pandemija. Sve više učimo da živimo sa virusom i aktivno upravljamo pandemijom

Evropa se sprema za još jednu pandemijsku zimu. Zbog porasta broja obolelih i umrlih od korona virusa, brojne evropske zemlje pribegavaju oštrim merama - uvode lokdaun za nevakcinisane, policijski čas i obaveznu vakcinaciju. Zbog čega Evropa nije naučila lekciju i šta možemo da očekujemo u narednim mesecima, za Telegraf.rs ekskluzivno govori dr Hans Kluge, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.

Preporučujemo





• Slučajevi korona virusa i smrti nastavljaju da rastu u Evropi skoro dve godine nakon početka pandemije. Zbog čega se ovo dešava i šta možemo da uradimo da to zaustavimo?

Evropski region je ponovo u centru pandemije - vidimo brzi porast slučajeva, hospitalizacije i smrti. Postoje tri razloga za to. Prvo, visoko prenosiva delta varijanta koja je dominantna u regionu, drugo, još uvek ima mnogo ljudi podložnih SARS-CoV-2, kao što su nevakcinisani i oni sa slabim imunitetom, i treće, sve više se mešamo i zbog hladnijeg vremena više se okupljamo u zatvorenom prostoru.

Jedna pouzdana projekcija procenjuje da bismo mogli da vidimo skoro pola miliona više smrtnih slučajeva u evropskom regionu do 1. februara.

U pogledu suzbijanja teških bolesti i smrti, od vitalnog je značaja da povećamo stopu vakcinacije u prioritetnim grupama kao što su starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Stope vakcinacije značajno variraju širom regiona i to znači da je previše ljudi i dalje podložno teškim posledicama virusa. Znamo da su nevakcinisane ranjive grupe one koje čine većinu ljudi u bolnicama u većini zemalja kojima je potrebna kritična nega.

Najvažniji prioritet je da se ove grupe vakcinišu i da se uvedu druge nefarmaceutske mere - fizička distanca, nošenje maski i redovna higijena ruku - kako bi se smanjio prenos virusa i kako se zdravstveni sistemi ne bi savili pod preopterećenjem.

U mnogo pozitivnijoj smo poziciji nego što smo bili u ovo vreme prošle godine, iako je još dug put do kraja pandemije. Sve više učimo da živimo sa virusom i aktivno upravljamo pandemijom.

Više od polovine ljudi u evropskom regionu završilo je svoju seriju doza. To je izvanredno dostignuće za manje od godinu dana od početka programa vakcinacije i sprečilo je mnoge hospitalizacije i spasilo stotine hiljada života, a to će i dalje činiti.

• Koje lekcije smo do sada trebali da naučimo, i zašto nismo?

Kovid-19 je bio ogroman šok za naše zdravstvene sisteme i za društvo u celini. Jednostavno nismo bili spremni za pandemiju, a ovaj nedostatak spremnosti je izazvao neizrecivu bedu u našim zajednicama. Konkretno, na Zapadnom Balkanu, kovid-19 je razotkrio četiri oblasti kojima je potrebno novo ulaganje i pažnja: primarna zdravstvena zaštita, zdravstvena i socijalna zaštita, upravljanje i digitalne zdravstvene tehnologije.

Posvećen sam Mapi puta za Zapadni Balkan za zdravlje i dobrobit, sa sveobuhvatnim ciljem da se zatvori jaz u zdravstvu između Zapadnog Balkana i Evropske unije.

SZO/Evropa će podržati region sa politikama i merama za povećanje očekivanog životnog veka i zdravstvene pismenosti, smanjenje smrtnosti dece i majki, proširenje pristupa univerzalnom zdravstvenom osiguranju i obuku zdravstvenih radnika.

Da bismo ispunili naše ambiciozne ciljeve, od vitalnog je značaja da ojačamo multilateralni sistem, koji je na udaru, a pandemija je samo pogoršala stvari. To znači jačanje SZO, dajući joj više ovlašćenja da države članice poziva na odgovornost za svoje postupke ili zato što ne deluju. Takođe je od vitalnog značaja da se na SZO gleda kao na partnera od poverenja, koji je sposoban da okupi naučnike i kreatore politike, da pomogne u rešavanju zdravstvenih izazova danas i sutra.

Neophodno je poboljšati poziciju zdravstvene politike u ukupnom kreiranju politika od strane vlada i međunarodnih organizacija, uspostavljanjem Globalnog odbora za zdravlje i finansije na G20, prepoznajući da je zdravlje globalno javno dobro.

Visoko na dnevnom redu Svetske zdravstvene skupštine, koja se trenutno održava u Ženevi je stvaranje konvencije SZO o spremnosti i odgovoru na pandemiju, kako bismo bili bolje pripremljeni za vanredne zdravstvene situacije sutrašnjice. Nove generacije zaslužuju bolji svet - onaj u kojem napredak ne dolazi na uštrb njihovog zdravlja i zdravlja planete.

Ovo zahteva blisku prekograničnu saradnju i možda najvažniji - kompromis. Dobra nauka uvek treba da bude ukorenjena u podacima i dokazima, ali i podržana stalnim dijalogom.

Ako nas je kovid-19 naučio jednu stvar, to je da nijedna zemlja nije uradila sve dobro i nijedna država neće sama okončati pandemiju.

Pandemija će prestati TEK kada na krizu odgovorimo kao da nema granica.

U nastavku, želeo bih da prenesem jednu sveobuhvatnu poruku: zdravlje je bogatstvo, a bez zdravlja nema bogatstva. Kovid-19 je kristalno jasno pokazao duboke veze između zdravlja i ekonomije. Nema zdravlja, nema rasta. Ako sada ulažemo u zdravlje naših ljudi, ulažemo u budućnost naših ekonomija.

• Da li mislite da će Evropa opet morati da otkaže Božić ove godine, i kakve su Vaše prognoze za naredna tri meseca? Da li možemo da očekujemo nove varijante?

Ne verujem da će Božić biti "otkazan" ove godine, zato što sada znamo puno više o virusu nego što smo znali prošle godine u ovo vreme.

Ako pratimo nauku, vakcinišemo se i nastavimo da preduzimamo mere predostrožnosti u zatvorenim ili prepunim prostorima, možemo da uživamo u prazničnom periodu sa prijateljima i porodicom.

Ovo je bila teška godina za mnoge ljude, a za naše mentalno zdravlje i dobrobit je važno da slavimo sa voljenim ljudima.

Dakle, moja poruka u ovom prazničnom periodu je da uživate, ali upravljajte rizikom i budite na oprezu. To znači preduzimanje mera predostrožnosti - broj jedan, uverite se da ste vakcinisani ako ispunjavate uslove, a takođe redovno čistite ruke, izbegavajte mesta gde je gužva, držite se na odstojanju od drugih, nosite masku gde je to potrebno, provetrite unutrašnje prostore, kijajte i kašljite u lakat - ovo su preventivne mere za koje znamo da deluju.

Evropski region gleda na perspektivu teške zime koja je pred nama. Naš region je jedini region SZO koji je zabeležio porast slučajeva kovida-19 u poslednjih nekoliko nedelja. Situacija je posebno izazovna u nekoliko zemalja istočne i centralne Evrope. Sada NIJE vreme da "spustimo gard" jer je pandemija daleko od kraja.

Nove varijante su uvek moguće. Na primer, SZO trenutno analizira najmanje 30 različitih sojeva delta varijante koja je sada dominantna u evropskom regionu. Za sada nema razloga za zabrinutost, a mi nastavljamo da pratimo pojavu novih sojeva. Više prenosa znači više mogućnosti za pojavu novih varijanti. Zato moramo da smanjimo nivoe prenosa, da izvršimo pritisak na virus i sprečimo da mutira.

• Šta mislite o lokdaunu za nevakcinisane u Austriji, da li mislite da bi druge zemlje trebalo da prate njihov primer?

Mnoge zemlje beleže porast slučajeva, a posebno na severnoj hemisferi zemlje traže načine da smanje širenje kovida-19 tokom zime.

Zemlje bi trebalo da slede pristup suzbijanja prenošenja zasnovan na riziku, a koji je zasnovan na proceni sopstvene nacionalne epidemiološke situacije.

Uvođenje lokdauna uvek treba da bude krajnja mera, a primena mere na određenu grupu, a ne na druge unutar populacije, ima implikacije na ljudska prava i dobrobit (posebno na zdravlje i sredstva za život onih koji su pogođeni) koje vlade moraju da procene.

Ukoliko je vakcinacija kriterijum za ulazak/kretanje, trebalo bi uzeti u obzir ljude koji su medicinski izuzeti ili nisu mogli da dobiju vakcinu.

Vlade treba da nastave da ulažu sve napore kako bi osigurale da vakcinacija bude dostupna i pristupačna svim kvalifikovanim pojedincima, posebno onima u prioritetnim grupama koje su identifikovane nacionalnim programom.

Svaki pojedinac ima ulogu u smanjenju slučajeva kovida-19. U oblastima gde virus cirkuliše, svi treba da nastave da nose maske, posebno u zatvorenim, skučenim i prepunim prostorima, da drže distancu, otvaraju prozore kada su u zatvorenom prostoru, pokrivaju kašalj i kijanje, redovno peru ruke i vakcinišu se što pre.

Znamo da su ove mere efikasne i, sa cirkulacijom više prenosivih varijanti, još je važnije da ih sledimo i da ne "spustimo gard".

(Telegraf.rs)