Razočaranja, smrt i tuga, ali nema odustajanja: "Marija i njen muž dali su živote za šume"

Vlasti su navodno znale šta sve meštani trpe zbog otimača zemlje i drvoseča i ipak ništa nisu preduzele

Klaudelis dos Santos iz Marabe, u Brazilu, izgubila je brata Hozea i snaju Mariju, koji su poginuli braneći šume Amazonije od seče, 2011. godine.

- Kada su oni ubijeni, izgledalo je kao da nam je neko izmakao tlo pod nogama. Znali smo da su im pretili zbog borbe za zaštitu životne sredine, ali nikada nismo ni pomišljali da bi neko mogao da ih ubije - rekla je Klaudelis.

Preporučujemo

Vlasti su, prema njenim rečima, znale šta sve meštani trpe zbog otimača zemlje i drvoseča i ipak ništa nisu preduzele, prenosi Gardijan.

Hoze i njegova supruga Marija borili su se za Amazoniju i pokušavali da sačuvanju njene šume od uništenja.

U toj oblasti, ima mnogo siromašnih porodica koje zarađuju za život prodajom drveta sa svojih poseda u šumi, kao i ilegalnom proizvodnjom uglja, koji prodaju lokalnoj topionici gvožđa, a oni potom svoje proizvode prodaju u SAD i Evropu, prenosi harvard.edu.

"Ja živim od ove šume i čuvaću je kako god mogu"

Ovaj 54-ogodišnji par bio je poznat kao lider u borbi protiv uništavanja životne sredine.

- Ja živim od ove šume i čuvaću je kako god mogu. Osuđujem seču, osuđujem proizvodnju uglja i zbog toga oni smatraju da ja ne smem da postojim - rekao je Hoze na konferenciji "TEDxAmazon".

Borba je trajala i njih dvoje nisu odustajali, sve dok 24. maja 2011. godine, rančer Hoze Rodrigez Moreira, koji je pokušavao da zauzme deo šume u sklopu zaštićenog rezervata, nije unajmio dva plaćenika, oni su sačekali Hozea i Mariju i upucali ih.

Oni su odsekli Hozeove uši, kao dokaz o završenom poslu.

Porodica neće naći mir dok Hoze i Marija ne dobiju pravdu

- Deset godina je prošlo od njihove smrti, ali bol nije ni malo manja. Svakoga dana naša majka plače i znamo da nećemo naći mir sve dok Hoze, koga su svi zvali "Ze", i Marija ne dobiju pravdu - izjavila je Klaudielis.

Oni su se borili jer su hteli bolji svet za druge. Želeli su da žive u miru na mestu koje im pripada, baš kao i mnogi drugi ovde, koji se bore da zadrže svoje posede, ali uprkos svemu, situacija je i dalje ostala ista, ako ne i još gora, rekla je ona.

Sve je manje šume, a sve više boraca za prirodu biva ubijeno.

- Ono što nas drži je naša otpornost. Naše pravo da ustanemo i kažemo da ćemo se boriti! Ja neću da ćutim - rekla je Klaudielis.

Dostigli smo gornju granicu svega. Prirode, kao i naše snage, ali još uvek smo tu i moramo da nastavimo da se borimo, dodala  je ona.

(Telegraf.rs)