Kako funkcioniše evropska mreža lažnih potvrda o vakcinaciji: Najviše njih "izdala" Makedonija

Prema Beksovim istraživanjima za golem.de, najveći broj kovid-propusnica za Mikija Mausa i slične izdalo je Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije, čije propusnice takođe važe u EU

Stroža pravila za nevakcinisane povećavaju pritisak na ljude ili da se vakcinišu, ili da obezbede lažnu potvrdu o vakcinaciji protiv korone. A to izgleda uopšte nije teško. Jer, slaba karika je - čovek.

Preporučujemo

Evropske policijske službe već su otkrile nekoliko mreža koje falsifikuju potvrde o vakcinaciji. One u vakcinacionu knjižicu upisuju da je osoba navodno dobila vakcinu protiv kovida 19 i izdaju digitalni sertifikat. Sertifikat važi kao dokaz da je njegov vlasnik vakcinisan, da je preležao koronu ili da je na nedavnom testu bio negatvian.

Bizarno falsifikovani sertifikati u oktobru su u Evropi osvanuli na naslovnicama. Na primer, izdati su na imena: Adolf Hitler, rođen 1. januara 1990, Sunđer Bob i Miki Maus.

- Ove sertifikate su verovatno uradili falsifikatori, kako bi mušterijama dokazali da mogu da ih urade - kaže novinar Hano Bek, koji o ovom slučaju istražuje za portal golem.de, koji se bavi vestima iz digitalnog sveta.

Digitalni sertifikati nisu rešenje

Digitalni sertifikati važe u EU, kao i u zemljama poput Švajcarske i Norveške, a većina zemalja EU priznaje i one iz Srbije. Njihovo uvođenje je trebalo da eliminiše jednostavno falsifikovanje poznatih žutih knjižica o vakcinaciji. Ali, sertifikati na imena Mikija Mausa, Hitlera i drugih izmišljanih i mrtvih likova očigledno pokazuju da poduhvat ima manjkavost.

Za Matijasa Marksa je to bilo predvidljivo.

- Iznenađen sam više iznenađenjem koje ovaj slučaj izaziva - kazao je on za DW.

Marks je član Haos kompjuterskog kluba (CCC) i koautor stručnog izveštaja na tu temu, koji je hakersko udruženje sredinom maja uradilo za Odbor za zdravstvo Bundestaga.

Još tada je CCC ukazao poslanicima da čak ni šifrovana zaštita od falsifikovanja ne može da spreči falsifikovanje pojedinačnih sertifikata. Na primer, ako sistem nije pažljivo zaštićen od neovlašćenog pristupa.

IT sistemi nisu sigurniji od njihovih korisnika

Prema Beksovim istraživanjima za golem.de, najveći broj kovid-propusnica za Mikija Mausa i slične izdalo je Ministarstvo zdravlja Severne Makedonije, čije propusnice takođe važe u EU. Ali, u opticaju su i lažni sertifikati koji potiču iz zemalja EU poput Nemačke, Francuske i Poljske.

Stoga je većina kodova kreirana putem onlajn-interfejsa, dakle internet stranica preko kojih ovlašćeni korisnici – farmaceuti ili zaposleni u bolnicama – izrađuju vakcinacione sertifikate i pasoše. Interfejsima u Njemačkoj upravlja vladin Institut "Robert Koh".

Prema Bekovim informacijama, pojedine stranice čak nisu zaštićene ni običnom lozinkom.

- Jutros sam još jedanput proveravao. Ovo se još uvek odnosi na dve zemlje, koje nisu članice EU, ostale su u međuvremenu izvršile poboljšanja - rekao je za DW.

Bek ne želi da otkrije koje su zemlje u pitanju, kako ne bi podstakao nove zloupotrebe. Onaj ko pronađe stranicu, može jednostavno da klikne i izda sertifikat.

Falsifikovanje od strane ovlašćenog personala

Još jedan problem dolazi zbog samog ovlašćenog osoblja. Prema policiji u Nemačkoj, najveći broj upozorenja na falsifikovane papirne vakcinacione pasoše dolazi upravo iz apoteka, jer mušterije donose lažne papire kako bi dobili digitalni sertifikat. S druge strane, dobro urađene falsifikate je teško prepoznati, tako da je zamislivo da farmaceuti nesvesno pomažu u izdavanju digitalnih vakcinacionih pasoša.

Marks takođe pretpostavlja da nisu sva ovlašćena lica jednako motivisana za proveru potvrda. Među farmaceutima i lekarima ima kritičara vakcinacije, i neki od njih očigledno smatraju legitiminim krivotvorenje evidenicije i ostvarivanje dodatne zarade.

Bavarska policija je krajem oktobra pretražila jednu apoteku kako bi ušla u trag mogućim falsifikatima.

Raste podstrek za falsifikovanjem

Marks i drugi iz CCC su sve to već predvideli:

- Što budu bila stroža pravila za nevakcinisane, sve veći će biti podstrek da pribave falsifikat. A onda postoji i ponuda - kaže Marks.

A podstrek vidljivo raste: od kraja avgusta brzi test u Nemačkoj važi još samo 24 sata umesto 48. On je obavezan u mnogim situacijama: u restoranu, bioskopu, na koncertima ili prilikom posete bolnicama ili staračkim domovima. Testove od oktobra građanstvo plaća iz svog džepa, u proseku 15 evra.

Pojedine radnje i organizatori manifestacija čak ne dopuštaju ulazak nevakcinisanim osobama ni sa testom. Ovo je teoretski moguće i u prodavnicama prehrambenih proizvoda u pokrajinama Hesen i Donja Saksonija.

U nekim zemljama Evropske unije život bez vakcine protiv kovida 19 ili potvrde o preležanoj koroni ima još više ograničenja. U Italiji bez zelenog pasoša niko više ne može da traži posao. U Francuskoj u određenim zanimanjima mogu da rade još samo vakcinisani, među njima su zdravstveni radnici, vatrogasci i policajci. Nevakcinisani su suspendovani i ne primaju plate.

Sve sertifikate o vakcinaciji poništiti?

Ministarstvo zdravlja Nemačke smatra da bi lažni sertifikati mogli da budu poništeni. Zašto se to do sada nije dogodilo? Ministarstvo nije htelo da odgovori na upit DW.

Ali kako je teško dokazati koliko je lažnih sertifikata, Ridiger Trost iz firme za bezbednost "F-Secure" je izjavio:

- Postoji samo jedno čisto rešenje: Svi sertifikati moraju da se povuku - rekao je on.

Otprilike se to dogodilo i sa ključem na kojem su bili zasnovani lažni sertifikati koji su izdavani u Severnoj Makedoniji.

- Ali, to takođe znači da su i svi regularni sertifikati nevažeći, koji su izdati po istom ključu - objašnjava novinar Bek.

U Nemačkoj ili Francuskoj bi takav korak mogao da znači da bi milioni ljudi, koji imaju ispravnu kovid-propusnicu, morali da dobiju novi sertifikat. Onda bi procedura morala da krene ispočetka – a nanovo bi krenuli i falsifikatori.

Posebno ako nadležne službe i ovlašćena lica ne promene ništa u ponašanju. Jer, prema stručnjacima za bezbednost, nije ključ sertifikata razlog zašto je u opticaju toliko falsifikata. Već čovek.

(Telegraf.rs)