Genijalnom idejom od đubreta očistio jednu od najpoželjnijih turističkih destinacija: Građanima dao nadu

"Mi verujemo da priroda ima dušu", rekao je vlasnik restorana, Made Janur Jasa

Više od polovine prihoda Balija dolazi od turizma i zapošljava hiljade meštana. Mnogi su se zbog pandemije korona virusa vratili nazad u svoja rodna sela, a tako je došlo i do povećane količine plastičnog otpada.

Preporučujemo

Kako su ljudi ostali bez posla, postalo im je sve teže da prehrane svoje porodice, prenosi CNN.

- Rekao sam sebi da moram nešto da preduzmem - izjavio je Made Janur Jasa, vlasnik veganskog restorana u Ubudu.

Njegova ideja je bila da pomogne ljudima, ali i da smanje zagađenje plastičnim otpadom.

- Svaki izazov sadrži i rešenje - rekao je on.

Jasa je, u zamenu za plastiku, ljudima nudio pirinač, koji je glavna namirnica meštana Balija. Na taj način nije samo podstakao ljude da sakupljaju plastiku, već im je dao podršku u ovim teškim vremenima, kako bi imali bar osnovnu namirnicu u ishrani.

Prošle godine, u maju, organizovao je prvu razmenu, u selu u kojem je rođen, što se pokazalo kao veliki uspeh i mnoga druga sela širom Balija su se uključila. Tako je, kako kaže, nastala njegova "neprofitna razmena plastike".

- Ako može da funkcioniše u mom selu, može i u drugima i čitava ideja je dobila mnogo veće razmere nego što sam ikada zamišljao. Program zbližava ljude iz istih oblasti i oni zajedno sakupljaju plastiku - kaže Jasa.

On je rekao da to nije samo plastika iz domaćinstva, već da meštani sakupljaju i sa ulice, iz reka, sa plaža i praktično svuda gde je ima, a jednom mesečno vrši se razmena.

- Tinejdžeri dolaze sa osmehom na licu, a tu su i stariji. Deca dolaze sa majkama. To je ono što me motiviše da se trudim i dalje - rekao je Jasa.

Prema njegovim rečima, prikupljeno je skoro 300 tona plastike za reciklažu.

- Ljudi su se osećali nemoćno, a ja sam im dao nadu. Bila im je potrebna hrana. Pogotovo prvih šest meseci pandemije. Bilo je zabrinjavajuće - rekao je on.

Jasa je osetio da mora nešto da uradi kako bi pomogao ljudima. Prema njegovim rečima, to je suština kulture na Baliju. Ljudi su veoma povezani i pomažu jedni drugima kad god to mogu. Ako neko, na primer ima više novca nego što mu je potrebno, on će ga podeliti sa svojim komšijama.

Postoje tri načina da budete srećni, kroz dostojanstvo, vezu sa ljudima oko vas, koja se smatra bogatstvom i kroz vezu sa prirodom.

- Ljudi će dobiti pirinča u zavisnosti od toga koju vrstu plastiku su doneli i koliko su doneli. Svaka kategorija vredi drugačije - objasnio je Jasa.

Prikupljena plastika se šalje na Javu, gde se reciklira, pošto Bali još uvek nema svoje postrojenje za reciklažu.

Pirinač se kupuje od lokalnih poljoprivrednika, pa onda čitav proces funkcioniše po principima cirkularne ekonomije.

Jasa kaže da se promenio i način na koji ljudi vide plastiku. Ona više nije đubre. Godinu dana kasnije, plastika je "kul", sakupljanje plastike veoma je cenjeno u društvu.

On trenutno sarađuje sa 200 sela, ali ne želi da se zaustavi na tome.

- Želim da se ovaj pokret proširi. Ljudi na Baliju žive u prirodi i mi verujemo da priroda ima dušu. Problem je nastao iz neznanja i loših primera - rekao je Jasa.

On im je pokazao kako se odvaja plastika i to je promenilo njihove navike. Takođe im je objasnio i koje su posledice kada plastika završi u prirodi. Zagađuje okean i nije dobra za životnu sredinu.

- Čim su shvatili kako da pravilno odlože plastiku, želeli su da se uključe i budu deo promene - rekao je Jasa.

(Telegraf.rs)