Komšije se suočavaju sa najgorim talasom korone u Evropi: Kako izgleda katastrofa u Rumuniji

Rumunija se suočava sa jednim od najgorih talasa korone u Evropi

Video-snimak sa Univerzitetske klinike u glavnom gradu Rumunije Bukureštu teško je podneti. Na Odeljenju za intenzivnu negu nema nijednog slobodnog kreveta, hodnici su pretrpani pacijentima koji čekaju, medicinsko osoblje vozi mrtve ljude u crnim plastičnim kesama.

Preporučujemo

Kola Hitne pomoći stalno dovoze nove pacijente. Gotovo svi su stari ljudi, uglavnom oni koji nisu vakcinisani protiv korone. Mnogi jedva dišu, a neki kažu da se uprkos svemu ne bi vakcinisali. Jedan lekari komentariše: „Ova navala pacijenata ima veze s nemarom ljudi i nedostatkom informacija. Političari moraju da budu mnogo uporniji. Ako su zabrinuti za dobrobit birača, trebalo bi stalno da im govore da odu i vakcinišu se, prenosi DW.

Video snimci sa Univerzitetske klinike u Bukureštu su bez komentara i traju 16 minuta. Nose naslov: „Ovako izgleda zdravstvena katastrofa“. Rumunski internet-portal „Recorder“ objavio ga je prošle sedmice.

Rekordan broj obolelih i umrlih

Ono što je prikazano na videu na jednoj klinici, trenutno se događa u bolnicima u čitavoj Rumuniji. Ta zemlja suočena je s jednim od najgorih talasa korone u Evropi. Gotovo svakoga dana beleže se novi rekordi. U utorak (19.10.) je objavljeno da je u prethodna 24 sata zabeleženo gotovo 19.000 novih slučajeva zaraze i da je 574 ljudi umrlo od posledica korone.

- Nismo samo u pandemiji, mi smo u katastrofi - rekao je u utorak predsednik Kolegijuma rumunskih lekara (CMR) Danijel Koriu.

Prošle sedmice oni su napisali otvoreno pismo pod naslovom „Vrisak iz očaja“ u kojem su opisali katastrofu zdravstvenog sistema.

Uticajni protivnici vakcinacije

To je ujedno i katastrofa koja se događa u pozadini ozbiljne političke krize: nakon višemesečnih sporova, socijalno-liberalna vlada premijera Florina Čitua srušena je početkom oktobra i to tako što joj je izglasano nepoverenje. Mogle bi da prođu nedelje i nedelje do formiranja nove koalicione vlade.

„Naše iskreno saučešće Rumunijo!“ – tako je glasio naslov teksta koji je objavljen na portalu „Hotnews“ u kojem se piše o katastrofalnoj zdravstvenoj kao i političkoj krizi u zemlji.

Rumunija nije u potpunosti jedinstven slučaj u Evropi. Letonija, Litvanija i Bugarska trenutno takođe beleže visoku incidenciju i broj smrtnih slučajeva po danu. Ono što Rumuniju razlikuje od ostalih zemalja EU, jeste to što je njen zdravstveni sistem preopterećen kao nijedan drugi i što se, prema mišljenju mnogih direktora bolnica i lekara, nalazi pred kolapsom.

Istovremeno, Rumunija, zajedno sa Bugarskom, ima najnižu stopu vakcinacije protiv korone u EU. Samo je oko 30 odsto stanovništva potpuno vakcinisano – znatno manje od polovine prosečnog broja vakcinisanih u EU. Skepsa prema vakcinama veoma je raširena pojava koju inače podržavaju i nacionalistički orijentisani političari, kao i uticajna Rumunska pravoslavna crkva.

Umanjuje se rizik od korone

Rumunski predsednik Klaus Johanis izazvao je u utorak katastrofu kada je, obraćajući se stanovništvu ozbiljnim rečima, situaciju nazvao „nacionalnom dramom strašnih razmera“ i najavio hitan sastanak svih koji odlučuju za sredu 20. oktobra.

Šef države je za situaciju okrivio raširenu skepsu po pitanju vakcinisanja, ali i „nedostatak konkretnih poteza vlasti“. On je ujedno apelovao na stanovništvo da se vakciniše.

Neki komentatori ocenili su da je taj njegov govor ciničan – jer su Johanis i vlada pod vođstvom sada privremenog premijera Florina Čitua, a koju predsednik podržava, mesecima delovali haotično kada je u pitanju upravljanje pandemijom, zanemarujući pa čak i umanjujući opasnost od korone.

U junu je Johanis ocenio da je kampanja vakcinacije „uspešna“ i rekao da je pandemiji došao kraj. Florin Čitu je takođe u junu izjavio da je pandemija „eliminisana“ – iako su stručnjaci u to vreme već upozoravali da bi se trebalo pripremiti za četvrti talas korone.

Vakcinisanje protiv "zombija"

Međutim, vlada je ostala uglavnom neaktivna, a mere su čak ublažavane. Zahtev za nošenjem maski u javnim ustanovama i prodavnicama teško se sprovodio, a ograničenja prisustvovanju velikim manifestacijama – uz potvrde o vakcinaciji ili testiranje – često se nisu poštovala.

Ni vlada nije snažno pozivala na vakcinisanje. Tek početkom oktobra, kada se već pojavio razorni četvrti talas, vlada je uvela nova ograničenja – stalno nošenje maski, policijski čas, ograničenja odlaska na masovne događaje.

Predsednik i premijer Rumunije su pre svega ti koji do sada nisu uradili gotovo ništa da se suprotstave raširenoj skepsi u pogledu vakcinisanja.

Protivnici vakcina mogli su neometano da demonstriraju u zemlji, stotine hiljada lažnih vesti o vakcinama kruže rumunskim društvenim mrežama. Zvučni zapis sa školskog časa u gradu Botosani na severu zemlje nedavno je dospeo na naslovne strane. Đaci su tajno napravili snimak na kojem se čuje učitelj koji im poručuje da će ih vakcine pretvoriti u „zombije“ i optužio bolnice za organizovano masovno istrebljenje „kao u Aušvicu“.

Crkva protiv vakcinisanja

Sveštenici i vladike Rumunske pravoslavne crkve takođe su na čelu protivnika vakcinisanja i skeptika. Prošle sedmice je, recimo, vladika Teodosije sa jugoistoka Rumunije govorio protiv vakcina – da oni nisu sigurni treba li primiti vakcine, ali i da se, eto, i u EU sada prestaje sa vakcinacijom.

Istrage protiv protivnika vakcinisanja i lažnih izjava, poput ove koju je dao Teodosije, do sada su sprovedene samo u nekoliko slučajeva. Rumunski političari naročito su oprezni prema Pravoslavnoj crkvi, jer je ona jedna od najprestižnijih institucija među stanovništvom. Reč sveštenika, naročito u ruralnim područjima, često ima najveću težinu.

Tražili pomoć iz inostranstva

Zbog razornog četvrtog talasa, rumunska vlada morala je prošle sedmice po prvi put da zatraži pomoć iz inostranstva. Aparati za kiseonik i kreveti za intenzivnu negu sada će joj biti isporučivati iz drugih zemalja EU.

Susedna Moldavija, mnogo siromašnija od Rumunije, poslala je lekare i medicinsko osoblje kako bi obolelim Rumunima pružili pomoć. Vlada u Budimpešti pristala je da prihvati rumunske pacijente i prvi bolesnici već su prevezeni na jug i jugoistok Mađarske. Taj gest solidarnosti veoma je važan, jer su rumunsko-mađarski odnosi u poslednje vreme prilično napeti.

U međuvremenu, rumunski ministar zdravlja Atila Čeke upozorio je da se ne očekuje brzo poboljšanje situacije. On je u utorak na javnom servisu TVR rekao da je do vrhunca četvrtog talasa korone još daleko i da se ne nazire čak to kada će broj novozaraženih početi da pada.

(Telegraf.rs)