Deset godina bez Gadafija: Demokratija, stabilnost i nezavisnost i dalje daleka budućnost za Libijce
Njegova smrt, iako se to očekivalo, nije donela demokratiju i stabilnost ovoj zemlji
Prošlo je deset godina od kako su libijski pobunjenici ubili bivšeg libijskog predsednika Moamera Gadafija, a danas, deceniju nakon njegove pogibije ova severnoafrička zemlja se još uvek bori sa nasiljem koje je u porastu nakon rušenja njegove vlasti.
Preporučujemo
Maju niko nije video 9 meseci, pre nestanka rekla da želi razvod: Policija uhapsila muža
Rusija obara rekorde u broju preminulih: Moskva uvodi nove mere, na udaru nevakcinisani penzioneri
Godinu dana dug prekid vatre i mirovni proces predvođen Ujedinjenim nacijama jedva su zataškali duboke podele, a kako stvari stoje, ni predstojeći izbori neće uspeti da reše krizu koja vlada u zemlji, tvrde analitičari.
Gadafi je pune 42 godine vladao Libijom gvozdenom pesnicom nakon državnog udara 1969. godine kada je svrgnuta monarhija. On je sebe tada predstavio kao revolucionara i heroja, a u isto vreme je gušio i opoziciju kako bi došao na vlast.
Njega su 2011. godine sa vlasti svrgnuli pobunjenici inspirisani Arapskim prolećem uz podršku NATO-a. On je uspeo da pobegne, međutim pobunjenici su mu 20. oktobra ušli u trag u njegovom rodnom gradu Sirtu. Mučili su ga i ubili na ulici, a onda njegovo unakaženo telo izložili na pijaci.
Nedugo nakon što je i sam Gadafi uhvaćen, a potom i ubijen, zaplenjen je jedan od njegovih najvećih simbola moći... Meci i geleri su oštetiti trup četvoromotornog aviona Erbas A340-200, ali unutrašnjost je i dalje bila netaknuta. Kada su pobunjenici nakon njegove smrti preuzeli avion usledila je pravna peripetija, zbog koje je letelica i dan danas parkirana na pisti u Francuskoj.
Kriza u zemlji
Njegova smrt, iako se to očekivalo, nije donela demokratiju i stabilnost ovoj zemlji.
Umesto toga, Libija se podelila duž regionalnih i ideoloških linija, a različite militantne i mafijaške grupe vode borbu za prevlast u ovoj naftom bogatoj zemlji.
Prekidom vatre u oktobru prošle godine došlo je do uspostavljanja vlade nacionalnog jedinstva čiji je zadatak da organizuje izbore.
Svi se pitaju da li će predstojeći predsednički izbori, planirani za 24. decembar i parlamentarni koji će se održati u januaru naredne godine uspeti da "okrenu novi list" u Libiji i konačno prekinu haos koji u ovoj zemlji vlada deset godina.
- U odnosu na poslednjih deset godina, Libija je danas u boljoj situaciji - kaže analitičar Hamiš Kinear sa Instituta Verisk Maplekroft.
On je dodao da prekid vatre koji je dogovoren u oktobru prošle godine još uvek na snazi, kao i da je vlada nacionalnog jedinstva još uvek jedina vlast u Libiji.
- Libijska politička stabilnost, sve je neizvesnija. Idućih šest meseci pokazaće nam da li je period mira, koji je usledio nrekida vatre prošle godine bio samo prilika da oružane frakcije zaleče svoje rane, ili je stvaran napredak ka rešavanju političke situacije - rekao je analitičar, prenosi The Citizen.
On sumnja da će ovi izbori omogućiti definitivni kraj krize u zemlji.
- Da bi se to dogodilo treba da se onemogući negativno strano mešanje u unutrašnja pitanja Libije, a birači bi trebalo da pokažu zrelost prilikom biranja predstavnika. Treba da prevaziđu regionalne i plemenske podele i sve strane bi trebalo da prihvate rezultate izbora - rekao je Hinear.
Međutim, teško je da će se sve ovo zaista poklopiti.
Put ka izborima popločan je žustrim raspravama o izbornim zakonima, najviše o predlogu zakona o predsedničkim izborima koji trenutno izgleda kao da je namešten tako da pobedu na izborima odnese vojni vođa Halife Haftara.
Haftaru ne vole građani u zapadnom delu Libije, posebno posle jednogodišnje ofanzive libijske nacionalne vojske kako bi se zauzeo Tripoli, u kojoj je poginulo nekoliko hiljada ljudi, pre nego što su je u junu prošle godine potisnule oružane snage koje podržava Turska.
Analitičar je upozorio da bi izbori sprovedeni po kontroverznom zakonu, bez šire podrške grupa na zapadu, mogli ponovno podeliti Libiju na suparničke istočne i zapadne vlade.
- Rizik od toga bio bi još veći kada bi Haftar pobedio na predsedničkim izborima jer on je toksična osoba za oružane frakcije koje su branile Tripoli tokom neuspele LNA-ine ofanzive - rekao je.
Deset godina kasnije nakon Gadafijeve smrti, demokratija, stabilnost i nezavisnost od spoljnog uticaja, još uvek su daleka budućnost za građane Libije.
(Telegraf.rs)