Prošlo je 2 meseca od kako su talibani zauzeli vlast: Kako danas žive Avganistanke?

Se tri žene bore se za sebe i svoju porodicu kako bi preživele

Prošlo je dva meseca od kako su talibani zauzeli vlast u Avganistanu. Novinar Rojtersa razgovarao je sa tri žene kako bi proverio kako njihov život izgleda danas. 

Preporučujemo

Bez obzira da li su napustile zemlju ili su ostale u Avganistanu jedna stvar im je zajednička - svakoj od njih se život promenio iz korena.

Iako su talibani kada su došli na vlast najavili da neće primenjivati ista pravila koja su važila pod njihovom vlašću 2001. godine, oni su ipak uveli nekoliko pravila kojima su u velikoj meri ograničili život žena. Srednjoškolke još uvek nemaju prava na školovanje, a mnoge žene koje su do nedavno bile zaposlene sada sede kod kuće ili su uspele da se evakuišu iz zemlje.

Jedna od njih je Mudžgan Kaveh koja je do nedavno radila kao istraživač u jednoj međunarodnoj organizaciji, a sada se nalazi u Islamabadu gde čeka da zajedno sa svojom porodicom otputuje u SAD.

- Bili smo na listi za evakuaciju, ali su talibani zaustavili kombi koji nas je vozio na aerodrom i tada je uhapšeno troje ljudi. Tada smo bili jako uplašeni i nismo otišli do aerodroma - kaže ona.

Ona je zatim u izjavi za Rojters rekla da je konačno 23. septembra kolima uspela da ode do Pakistana.

- Kada smo stigli na granicu bila je zatvorena. Čekali smo više od 13 sati na granici zajedno sa nekoliko hiljada ljudi. Bilo je 40 stepeni - kaže ona.

Mudžgan dodaje da se kada je ušla u Pakistan osećala veoma srećno.

- Samo sam se smejala i grlila muža i decu. Od momenta kada sam skinula šal osećala sam se živom. Kada sam ga skinula ćerka me je pitala da li će nas ubiti jer smo skinuli šal. Tada sam joj rekla neće, sada smo bezbedne - kaže ona.

Odlazak u SAD za ovu porodicu predstavlja nov početak. Mudžgan kaže da je posebno srećna što njena ćerka neće odrastati u Avganistanu, jer ne želi ni da pomišlja kakvo bi njeno detinjstvo bilo da su ostali tamo.

Ona kaže da su poslednja dva meseca u Avganistanu za nju bila pravi pakao.

- Stalno sam proveravala vesti, nisam spavala, plašila sam se da će nam neko pozvoniti na vrata, jer su to vrlo lako mogli da budu talibani koji žele da nas uhapse. Potrebna mi je terapija jer ja nisam ista osoba koja sam bila pre dva meseca - kaže ona.

Šabnam Popalzi, bivša novinarka i voditeljka

Šabnam, nije imala sreće kao Mudžgan. Ona se još uvek nalazi u svom domu u Kabulu.

- Svi moji prijatelji su pobegli u SAD ili u Evropu. Do ranih jutarnjih časova smo na vezi sa njima, pokušavam da nađem način da odem iz zemlje. Nedeljama nisam izašla iz kuće jer se bojim za svoj život. Talibani su mi oduzeli sve, pa čak i posao koji volim - kaže ona.

Ona smatra da žene poput nje u Avganistanu nemaju budućnost. Glavni razlog zbog kog nije uspela da se evakiše je jer je radije birala da radi za lokalne i državne medije, umesto za strane.

- Uvek sam promovisala ženska prava i borila sam se za slobodu govora, kako međunarodna zajednica može da kaže da ne mogu da mi pomognu. Da li nam ovako vraćaju za 20 godina borbe za izgradnju modernog Avganistana - pita se ona.

Šabnam smatra da nije fer što su ostavljeni i što je njihova sudbina prepuštena talibanima.

- Avganistan se mnogo promenio. Kafići i restorani su skoro prazni, u njima nema žena. Retko gde se na ulici mogu videti žene. Većina njih nosi crni hidžab, oduzeto im je pravo da biraju šta će da obuku. Ne osećam se konforno dok nosim duge haljine, više volim majice i farmerke, ali takav način oblačenja je za nas prošlost - kaže ona.

Amena Barakzai, direktorka škole za devojčice

Kada su talibani došli na vlast Amena se plašila da nikada više neće moći da predaje. Ona je odlučila da poslednje predavanje održi u praznoj učionici bez đaka.  Ali jednog dana pozvali su nas talibani i zatražili su od nas da se vratimo nazad na posao .

- Osećala sam se kao u snu. Onog trenutka kada su mi to saopštili uzela sam torbu i otišla na posao. Kada sam ušla u učionicu na tabli je još uvek bila ispisana ona lekcija koju sam preavala praznoj učionici i tada sam počela da plačem. Iako sam plakala delom sam osećala nadu da današnje generacije neće doživeti isto što i one pre 20 godina - priseća se Amena.

Ona je zatim reporteru Rojtersa rekla da će se odlučno boriti za pravo devojčica na obrazovanje.

- Iako su srednje škole zatvorene za devojčice, one još uvek mogu da idu u osnovnu. Moje kolege i ja smo razgovarale sa talibanima o uslovima za otvaranje srednjih škola. Mi smo odlučni da se i devojčicama omogući srednjoškolsko obrazovanje i nećemo stati dok se to ne dogodi - kaže ona odlučno.

Ona je pre dvadeset godina kada su talibani još uvek bili na vlasti u zemlji živela u Abudabiju. Amena se 2002. godine vratila u domovinu kako bi učila decu u Avganistanu.

- Ja neću da ih napustim iako je mnogo ljudi otišlo. Kakva je onda budućnost novih generacija, ko će ovde očuvati naciju ako svi odemo. Moramo da pronađemo način da radimo zajedno sa talibanima - kaže ona.

(Telegraf.rs)