Dve zemlje u našem komšiluku najgore u EU: Imaju sve potrebne vakcine, ali su daleko iza svih

Pored duboko ukorenjenog kolebanja protiv vakcina, u zemljama postoji nepoverenje prema vlasti, koje pak vakcinaciju nisu istakle kao prioritet

Sa skoro tri četvrtine odraslih koji su u potpunosti vakcinisani protiv korona virusa, Evropska Unija je svetski lider u inokulaciji. Međutim, ovaj impresivan broj prikriva neprijatnu stvarnost: uvođenje vakcine je bilo izuzetno nejednako širom EU.

Preporučujemo

Neke zemlje, uključujući Irsku, Maltu, Portugal i Dansku, postigle su izvanredne rezultate, hvaleći se stopama pokrivenosti od oko 90 posto, prema evropskom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Sa druge strane bloka, Rumunija i Bugarska su u potpunosti vakcinisale samo 33 posto i 22 posto odraslog stanovništva.

Problem nije u nedostatku vakcina. Sve zemlje EU imaju pristup svim vakcinama odobrenim u EU - Fajzer/Bionetk, Moderna, AstraZeneka i Džonson i Džonson.

Svaka zemlja je slobodna da nabavi druge vakcine, pa je tako Mađarska, na primer, nabavila rusku vakcinu Sputnjik V za svoje stanovništvo.

- Imaju vakcine. Svako ko želi da se vakciniše, može to da uradi - rekao je Ivan Krastev, politički analitičar iz Bugarske za CNN.

Bugarska se, prema njegovim rečima, bori sa duboko ukorenjenim kolebanjem oko vakcine koje je podstaknuto političkom nestabilnošću, teorijama zavere i nedostatkom vere u vlasti.

- Postoji visok nivo nepoverenja, i u Bugarskoj i u Rumuniji. Čak i medicinska zajednica, doktori, medicinske sestre, mnogi oklevaju da se vakcinišu, pa nije iznenađenje što je i celo društvo takvo - rekao je Krastev.

Rumunija i Bugarska se od početka septembra bore sa porastom novih slučajeva korona virusa. Rumunija je prijavila više od 45.000 novih slučajeva i više od 800 smrti za nedelju dana, otprilike isti nivo koji je imala na vrhuncu drugog talasa epidemije u aprilu.

Bugarska će u novembru održati treće parlamentarne izbore ove godine. Prethodna dva izborna procesa u aprilu i julu završila su se pat pozicijom, bez formiranja vlade.

- Ima više izborne kampanje nego kampanje vakcinacije. Ni vlada na vlasti niti opozicija nisu vakcinaciju uzele kao prioritet - dodao je on.

Navodi o korupciji vlade izazvali su proteste širom Bugarske prošle godine. Policija je odgovorila nasiljem koje je šokiralo naciju, a ljudi su postali još više sumnjičavi prema vlastima.

Mediji su takođe igrali veliku ulogu, prema rečima Krasteva.

- Kako bi debatu učinili zanimljivijom, predstavili bi mišljenja o vakcini i protiv vakcine kao jednako vredna, pa se ljudi zbunjuju - rekao je on.

Rumunska vlada je za malu stopu vakcinacije okrivila lažne vesti i teorije zavere koje se šire na internetu.

Rumunska vlada nedavno je najavila da će uložiti dodatna sredstva u to da se ljudima koji nemaju pristup klinikama omogući vakcinacija - na primer zahtevanjem lekara da ih poseti kod kuće.

Podela istok-zapad

Bugarska i Rumunija nisu jedine koje imaju problem oklevanja, već se čini da je EU podeljena na dva dela. Jedna polovina je prihvatila vakcinaciju i skoro sve vakcinisala. Druga se bori da ubedi veliki broj ljudi usled dubokog nepoverenja u vakcine.

Linija razdvajanja nalazi se otprilike duž granice Gvozdene zavese koja je nekada delila Evropu na istok i zapad.

Od 27 država članica bloka, 15 najuspešnijih u pogledu stope inokulacije deo su onoga što je nekada bio zapadni blok, dok su 10 na dnu sve bivše komunističke zemlje.

Grčka i Litvanija su jedine koje usporavaju ovaj trend - Litvanija je na 16, a Grčka na 17. mestu.

Sve bivše zemlje zapadnog bloka, sa izuzetkom Grčke, u potpunosti su vakcinisale najmanje 70 posto odraslog stanovništva. Nijedna od istočnih država nije postigla taj rezultat.

Jedan od faktora koji može da objasni ove razlike jeste način na koji se pandemija razvijala u različitim zemljama.

- Zemlje koje su više pogođene u prvim talasu u 2020, kada je šok bio jači, kao što su Italija i Španija, imaju više uspeha sa vakcinacijom nego zemlje koje su pogođene u drugom talasu - rekao je on, dodajući da bugarska vlada nikada nije uspela da ubedi ljude da je visoka stopa vakcinacije prioritet.

- Umesto toga, to što nikada nismo imali lokdaun postalo je stvar nacionalnog ponosa - dodao je Krastev.

Evropska komisija priznala je kao problem nisku stopu vakcinacije u nekim svojim državama članicama.

- Sve dok se virus ne porazi u svim državama članicama, virus jednostavno nije pobeđen - rekao je portparol Komisije u izjavi za CNN.

Komisija je rekla da bi zemlje, koje se bore da povećaju nivo vakcinacije, trebalo da se usredsrede na kampanje koje posebno ciljaju one koji oklevaju i da naglase važnost nauke.

Rumunija - maske obavezne i na otvorenom prostoru

Rumunska vlada uvela je nova ograničenja kako bi zaustavila rast novih infekcija korona virusom, uključujući obavezno nošenje maski i na otvorenom prostoru, ali je odlučila da škole ostanu otvorene.

Broj novih infekcija kovidom-19 u Rumuniji dostigao je juče 12.032, što je novi rekord, a jedinicama za intenzivnu negu u celoj zemlji ponestalo je mesta.

Rumunska vlada je uvela obavezu nošenja maske i u zatvorenom i na otvorenim javnim prostorima na mestima gde incidencija prelazi 6 na 1.000 ljudi.

Pristup restoranima, teretanama, pozorištima, bioskopima i drugim zatvorenim prostorima biće omogućen sa polovinom kapaciteta i samo za osobe koje su potpuno vakcinisane ili su već bile zaražene virusom.

Za vikend će biti uveden policijski čas za one koji nisu vakcinisani.

Školama je omogućeno da ostanu otvorene osim ako se u učionicama ne prijave slučajevi kovida-19.

(Telegraf.rs)