Zdravstvena kriza na istoku Evrope: "Šta je jeftinije, da kupimo špric ili da ih lečimo godinama?"

Ograničeno kretanje, karantin, smanjeni pristup uslugama brzog testiranja i dijagnostike potkopali su napore da se smanji epidemija HIV-a na istoku Evrope

U istočnoevropskim zemljama Rumuniji i Bugarskoj, gde raste broj zaraženih korona virusom, a stope vakcinacije su niže nego u ostatku EU, trenutno vlada velika zdravstvena kriza, piše AFP. Između ostalog, borba protiv virusa HIV značajno je ugrožena zbog pandemije koronavirusa.

Preporučujemo

Bugarska i Rumunija su zemlje istočnoevropskog bloka, a 2019. godine 76 odsto svih slučajeva AIDS-a dijagnostifikovanih u Evropi zabeleženo je na istoku, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

- Očito je da se broj zaraženih povećao od početka pandemije - kaže za AFP Alina Šijau iz rumunskog Udruženja za borbu protiv AIDS-a.

Tri puta nedeljno Alina i njene kolege iz udruženja odlaze u mračnije delove Bukurešta kako bi podelili špriceve i zavoje zavisnicima od narkotika i kondome seksualnim radnicama. Ali sada su njihova sredstva na izmaku, a u novembru će njihovo ambulantno vozilo možda ostati u garaži.

- Šta je jeftinije? Kupiti špric i fokusirati se na prevenciju ili godinama lečiti pacijente? - pita se socijalna radnica Ada Luca, besna zbog vladine nebrige za pacijente.

Ograničeno kretanje, karantin, smanjeni pristup uslugama brzog testiranja i dijagnostike potkopali su napore da se smanji epidemija HIV-a, prenosi Jutarnji.

- Kako se zahuktala pandemija korona virusa, bolnice su se zatvarale za pacijente koje nisu zaraženi kovidom - kaže Davron Muhamadiev, regionalni koordinator za zdravstvo i negu pri Crvenom krstu Evrope (IFRC).

Podaci UNAIDS-a pokazuju da je 2020. godine zabeleženo 140.000 novih slučajeva u istočnoj Evropi i središnjoj Aziji u poređenju sa 170.000 2019. godine, što stručnjaci pripisuju dramatičnom smanjenju testiranja, a ne opadanju broja novih infekcija.

Kako se navodi, 2020. godine kada je počela pandemija, Rumunija je uspela da sprovede tek 234.420 testiranja na HIV, što je za trećinu u odnosu na prethodnu godinu, kada je testirano 334.410 ljudi.

Slična je situacija u Bugarskoj. Regionalni zdravstveni centri bili su preopterećeni i gotovo se uopšte nisu radili testovi na HIV, izjavio je Aleksander Milanov, direktor programa Nacionalnog udruženja pacijenata.

Pandemija je poremetila lance snabdevanja i transport lekova što je još više poremetilo nestašice u zemljama poput Rumunije uprkos ogromnim naučnim pomacima u lečenju pacijenata obolelih od virusa HIV-a.

Kriza vezana za AIDS u Rumuniji datira još iz doba komunizma.Oko 11.000 dece rođene 1980-tih godina u vreme režima Čaušeskua zarazilo se zbog kontaminiranih ili nesterilizovanih špriceva ili usled transfuzije krvi koja prethodno nije ispitana.

Alexandru Tantu, 28-godišnji IT stručnjak, HIV pozitivan, iz prve ruke je video kako druge evropske zemlje bolje tretiraju svoje pacijente, a u Rumuniji teško dolazi do lekova.

- Shvatili smo da smo napušteni. Otuda dolazi naša ljutnja i strah da već sutra možda nećemo dobiti svoje lekove - kaže on.

Tantu se ipak smatra relativno privilegovanim s obzirom na to da ima stabilan posao. Ističe da mnogi pacijenti razmišljaju o suicidu.

Volonteri čine sve da nadoknade nedostatke u zdravstvenoj nezi.

Alina Dumitru i njena kampanja Sens Pozitiv pomaže pacijentima već 16 godina, oslanjajući se na donacije.

- Ima meseci kada pomognem 30 pacijenata. Ti pacijenti još uvek žive s grčem u želucu, ne znajući hoće li sledeći dan dobiti lek.

Nekoliko lekara izjavilo je za AFP da još nisu primili sredstva od Ministarstva zdravlja nakon rebalansa proračuna, a u Rumuniji pacijenti koji boluju od virusa HIV lekove mogu da dobiju samo u bolnici, ne i u apoteci.

(Telegraf.rs)