Od neiskusnog devojčurka u politici do "majke nacije": Može li iko da doraste Angeli Merkel?

Kada se na početku pojavljivala u medijima kao novi lider Hrišćansko-demokratske unije u Berlinu 2001, nije bila opuštena pred kamerama, nije znala gde da gleda, šta da radi sa rukama... Sada, 20 godina kasnije, slovi za najodlučniju i najmoćniju ženu sveta. Hoće li iko moći da je zameni?

Angelu Merkel su više puta otpisivali tokom karijere... To su činili njeni politički rivali, članovi njene partije i, naravno, mediji. Gotovo je nezamislivo setiti se njenih početaka sada, kada se nemačka kancelarka, koju čitav svet izuzetno poštuje, sprema za povlačenje posle 16 godina.

Preporučujemo

Merkelovu su često omalovažavali i gledali ispod oka, čak i oni koji su navodno bili na njenoj strani. Bila je štićenica tadašnjeg kancelara Helmuta Kola. Angelu je zvao "moja devojčica".

- Uvek su je neprijatelji i drugi političari potcenjivali, a kada su shvatili da žena sa istoka može dobro da igra u ovoj igri moći, bilo je prekasno - komentariše za CNN Ralf Bolman, autor biografije Angele Merkel.

Mediji su samo "dodavali šlag na tortu", ističući da ona nije kadar za jakog političara. Kada se na početku pojavljivala u medijima kao novi lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu 2001, delovala je nesigurno. Nije bila opuštena pod svetlima reflektora i pred kamerama. Nije znala gde da gleda, šta da radi sa rukama i odgovarala je ravno. Bilo je dosadno slušati je. Novinari su nakon tih konferencija uglavnom glasno komentarisali kako "nema šanse da ona ikad postane kancelar". Koliko nisu imali pojma...

Merkelova je obezbedila sebi četiri mandata i postala političar koji je najviše vremena proveo u fotelji kancelara. Ustvari, jedino je njen mentor Kol proveo u kabinetu više od nje.

Gotovo dve decenije kasnije, zacementirala je svoju poziciju kao iskusni lider koji je vodio naciju, neki bi čak rekli i celu Evropu, kroz niz teških kriza. Više puta su je nazivali najmoćnijom ženom na svetu, a odigrala je i ključnu ulogu na međunarodnoj sceni, tako što je pomogla da se reše svetska ekonomska kriza, migrantska kriza, pa čak i sukob u Ukrajini.

Dok se Nemci spremaju da izađu na birališta sad u nedelju, kako bi izabrali novu vladu, mnogi komentarišu kako je malo verovatno da će iko od potencijalnih kandidata za kancelara moći zaista da zameni Merkelovu. U borbu da "obuju Angeline cipele" ušli su Armin Lašet iz Merkeline CDU, tu je i Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) i Analena Berbok iz stranke Zelenih.

Bolman je siguran u jedno, da će čitavom svetu nedostajati stabilna vladavina Angele Merkel.

- Mislim da je jedna stvar ista i u Nemačkoj i u inostranstvu. Nju svi vide kao garant stabilnosti. U budućnosti će se mnogi osvratiti na ovo vreme, koje je možda i poslednje vreme stabilnosti - kaže Bolman.

"Ona, ma nema šanse"

Angela Merkel (67) odrasla je u Istočnoj Nemačkoj, naučnik je i doktorirala je kvantnu hemiju pre nego što je ušla u političke vode nedugo nakon pada Berlinskog zida.

Dobila je mesto u Bundestagu odmah nakon ujedinjenja. U godinama koje su usledile ne samo da je postala prvi ženski kancelar Nemačke, već je zauvek izmenila politiku te države.

Ipak, kada je CDU dobila na izborima 2005. sa samo 1 odsto, verovalo se da se to dogodilo uprkos očiglednim slabostima Angele Merkel, a ne zbog nje. Tada je Gerhard Šreder, gostujući u jednoj emisiji, otpisao Merkelovu, smejući se na mogućnost da će uspeti da napravi vladu.

- Neće ona moći da formira koaliciju sa mojim SDP-ovcima. Nemojte da se varate - rekao je Šreder.

Merkelova je držala jezik za zubima. Ništa nije rekla, ali je vladu formirala. Strpljivo je radila na tome da oformi takozvanu veliku koaliciju dve najveće partije i tako je okončala Šrederovu karijeru. Nepokolebljiva, hladna Angela Merkel je trijumfovala.

- Mnogo je ona stvari naučila u mladosti, u komunizmu... Morala je svoje stavove da zadrži za sebe, nije smela ništa da kaže. Zato je ona tako tiha, tako strpljiva - objašnjava Bolman.

Prvo su joj poverovali Nemci, a onda i svi ostali

Prve godine vladavine Angele Merkel tekle su bez problema. Nemačka ekonomija je polakao hvatala zamah nakon godina stagnacije. A onda, 2008, kada je čitav svet krenuo u ekonomski ambis, Nemci su bili uvereni da će im zemlja "otići dođavola". Tada je Merkelova uzela stvari u svoje ruke i postala menadžer za krizne situacije. Mnogi neće zaboraviti njeno obraćanje 5. oktobra te godine.

- Vaša ušteđevina je sigurna, federalna vlada vam to garantuje - rekla je Merkel.

Njene mirne, odmerene i ohrabrujuće reči sprečile su narod da krene da trči u banke i označile početak perioda verovanja u ono što Merkelova može da uradi. Njena vlada uvela je program za radnike, poznati "Kurzarbeit", koji je omogućio kompanijama da zadrže svoje radnike koji su radili kraće, a vlada je dotirala za njihov plate.

Taj program je koštao oko 6 milijardi dolara, ali je pomogao da Nemačka izbegne veliki procenat nezaposlenosti, a kompanijama da ostanu jake na tržištu kada se svetska ekonomija oporavi, s obzirom na to da su uspeli da zadrže kvalifikovanu radnu snagu.

U vreme kada je teška kriza samlela Grčku 2012, Nemačka je verovala svojoj kancelarki i bila sigurna da će uspeti da izgura kroz sve nedaće. Merkelova je preuzela kontrolu i stvorila fondove koji su spasli ne samo ekonomiju Grčke, već i drugih prezaduženih zemalja Evrozone. Iako su Grčka i mnoge druge zemlje kritikovale drakonske uslove koji su im namentuti da bi dobili spas, Merkelova je uspela da sačuva evro.

- Evropa će pasti ako evro padne. Evro će pobediti ako evro pobedi - rekla je Merkel poslanicima u Bundestagu 2012. godine.

- Ona je bila ta koja je vodila Nemačku, Evropu, i na neki način i ostale zemlje sveta u trenucima najvećih kriza, i to kriza za koje niko ne bi pomislio da mogu da se dogode Zapadu - kaže Bolman.

Drugi su dolazili i prolazili, Angela Merkel je ostala

I dok su svi hvalili Merkelovu kako se odlično snalazi u kriznim situacijama, kritičari kažu da je rizikovala otuđenje konzervativne biračke baze svojoj partiji, zauzimanjem stavova levo od centra o ključnim temama, uključujući nuklearnu energiju, spoljnu politiku i imigraciju.

Njena vlada je u početku zaustavila plan menjanja energetske politike, ali je preinačila tu odluku usled katastrofe u Fukušimi 2011. godine. Podsetimo, tri dana nakon zemljotresa u Japanu, u Nemačkoj je uveden moratorijum od tri meseca na rad nuklearki kako bi one bile ispitane.

Kancelarka je po hitnom postupku sazvala komisiju koja je trebalo da razmatra raspoložive opcije. Potom je 3. juna 2011. odustajanje od nuklearne energije bilo zapečaćeno. Poslednjeg dana 2019. godine, prestala je sa radom jedna od najproduktivnijih nemačkih nuklearki – „Filipsburg 2“.

Ovaj potez je bio dobro prihvaćen kod levice, ali ne i kod onih koji podržavaju CDU.

- Njena taktika je da vodi otpozadi. Vidite gde ljudi idu i pratite masu, ne vodite masu. Ona je to briljantno radila - priča Džulijan Rajhelt, direktor nemačkog BILD-a.

Isti princip je primenila i u spoljnoj politici, pa je delovalo da je uloga Nemačke umanjena u odnosu na ono kakva je bila u Šrederovo vreme.

- Nemačka sigurno udara slabije nego što može kada je u pitanju spoljna politika - smatra Rajhelt.

Merkelove se trudila da se ne meša konflikte i probleme u svetu koliko god je to mogla. CNN navodi da je "bila šampion u ignorisanju toliko očiglednih problema, poput onog u Avganistanu".

Neki se možda ne bi složili, ali Merkelova je zasijala kao lider na međunarodnoj sceni u leto 2015. godine kada su stotine hiljada izbeglica, uglavnom raseljenih zbog građanskog rata u Siriji, ušle u Evropu.

I dok se većina njenih kolega širom Evropske unije zalagala za to da se zaustavi priliv migranata u zemlje članice, Merkelova je bila ta koja je verovala da je momenat da pozove sve na humanitarnu odgovornost.

- Nemačka je jaka zemlja. Toliko toga smo postigli, možemo i ovo. Uspećemo, ako se nešto ispreči na putu, to mora da se prevaziđe - rekla je ponosno na konferenciji 2015. godine, otvarajući vrata Nemačke za izbeglice.

Procenjuje se da je u narednih godinu ipo u Nemačku stiglo oko 1,2 miliona izbeglica. Hajo Funke, profesor na Univerzitetu u Berlinu, smatra da je otvaranje vrata Nemačke i Evrope za prihvat izbeglica najhumaniji čin u istoriji Nemačke.

- Ovo je bilo zlatno vreme u posleratnoj demokratiji. U nasleđe je ostavljeno da budemo nenacionalisti - kaže Funke.

U trenutku kada je Merkelova pozvala na akciju, mnogi Nemci su otvorenih ruku dočekali azilante, nudeći im hranu i odeću. Neki su otvorili i vrata svojih domova i pomogli mnogima da započnu novi život. Ipak, entuzijazam je vremenom opao.

Integracija pridošlica nije išla kao podmazana, a mnogi smatraju da nije baš bila dobro isplanirana. Način na koji se Merkelova izborila sa migrantskom krizom dovelo je do pada njene popularnosti i doprinela da neki drugi, poput desničarskog AfD-a (Alternativa za Nemačku), zasijaju na političkom nebu.

AfD postala je prva partija krajnje desnice koja je ušla u Bundestag od 1961. Na saveznim izborima 2017. osvaja 12,6 odsto glasova i postaje treća najjača stranka u Bundestagu. Iako je Merkelova osvojila još jedan mandat kao kancelarka, loši rezultati njene partije na lokalnim izborima bili su znak da je vreme za promene. Tako je 2018. saopštila da više neće biti na čelu partije, te da se neće kandidovati na izborima 2021. godine. Onda je nova kriza zakucala na vrata.

Majka nacije

Početkom 2020. godine, kada je pandemija korona virusa uzela maha, Angela Merkel je bila među prvim svetskim liderima koja je priznala da ovaj virus predstavlja ozbiljnu zdravstvenu pretnju.

- Od ujedinjenja Nemačke, ne, od Drugog svetskog rata se nismo suočili sa takvim izazovom koji zahteva da svi budemo solidarni - rekla je Merkelova.

Pod njenom palicom Nemačka je brzo uvela striktni lokdaun, ponovo je na snazi bio "Kurzarbeit" kako bi se zaštitila nemačka ekonomija, a Nemci su još jednom naučili da cene upornost i odlučnost svog često potcenjivanog vođe.

Mnogi se pitaju da li su kandidati, koji se utkruju da sednu u fotelju Angele Merkel, zaista njoj dorasli. Pitanje je ko će zameniti Merkelovu i da li će ta osoba imati istu harizmu i sposobnosti kao ona?

Ben Šrir, sa međunarodnog Instituta za strateške studije, oklevao je prilikom davanja odgovora na to pitanje.

- Saveznici su skeptični, a i Nemci su veoma oprezni po tom pitanju.

Lašet, Šolc i Berbok možda mogu da se teše činjenicom da su stručnjaci i političari jednom sumnjali u sposobnosti Angele Merkel. Kao neko ko je kao neiskusni devojčurak uleteo u političke vode, Merkelova sad odlazi sa svetske političke scene, a glasači se sa strepnjom pitaju ko će popuniti prazninu koja ostaje iza žene koju su prozvali "mama" odnosno majkom nacije.

(Telegraf.rs)