Ozonska rupa iznad Južnog pola sada je veća od Antarktika: Za nedelju dana se drastično povećala

Nakon što je "znatno porasla" u prošloj sedmici, rupa je sada veća od 75 posto ozonskih rupa u prethodnoj godini

Ozon nestaje i formira se rupa iznad Antarktika u predelu južne hemisfere, što se dešava od avgusta do oktobra. Prema Kopernikusu, obično dostiže najveću veličinu između sredine septembra i sredine oktobra.

Preporučujemo

Nakon što je "znatno porasla" u prošloj sedmici, rupa je sada veća od 75 posto ozonskih rupa u istoj fazi sezone od 1979. godine do danas i veća je od kontinenta nad kojim se nadvija, prenosi CNN.

- Ove godine ozonska rupa se razvila kako se očekivalo na početku sezone, međutim, sada naše prognoze pokazuju da je rupa porasla mnogo više nego obično - rekao je Vincent Henri Puč, direktor Kopernikusa.

U saopštenju iz Kopernikusa kažu da je prošlogodišnja rupa takođe bila velika u septembru, ali se zatim pretvorila u jednu od najdugotrajnijih ozonskih rupa prema našim podacima.

Ozonski omotač, koji se nalazi između 9 i 22 milja (14,5 - 35 kilometara) iznad Zemlje, štiti planetu od ultraljubičastog zračenja. Rupu na južnoj hemisferi obično uzrokuju hemikalije, poput hlora i bromina, koji ulaze u stratosferu, svarajući katalitičke reakcije tokom antarktičke zime.

Ozonska rupa povezana je sa polarnim vrtlogom Antarktike, koji se kreće oko Zemlje. Kada visoke temperature u stratosferi počnu da rastu u kasno proleće, osipanje ozona se usporava, polarni vrtlog slabi i konačno se raspada, a do decembra se nivo ozona obično vraća na normalu.

Ovo takođe umanjuje globalno zagrevanje, kaže studija. Ovim se završava izolacija vazduha koji stvara polarni vrtlog koji nastaje tokom antarktičke zime, omogućavajući hemikalijama poput hlora i broma da oštete ozonski omotač, prema Koperniku i NASA.

Treba mu više od pola veka da se oporavi

Nivoi ozona se obično vraćaju u normalu do decembra. Kopernikus nadgleda ozonski omotač koristeći računarsko modelovanje i satelitska posmatranja, i iako ozonski omotač pokazuje znake oporavka, Kopernikus kaže da se neće potpuno oporaviti do 2060-ih ili 2070-ih godina.

To je zato što je potrebno vreme da se vide efekti postepenog isključivanja hlorofluorougljenika (CFC), koji oštećuju ozonski omotač.

Hemikalije su prvi put regulisane Montrealskim protokolom, koji je prvi put potpisan 1987. godine. Očekuje se da će biti postepeno ukinute do 2030. godine, prema Agenciji za zaštitu životne sredine.

Studija objavljena u časopisu "Nature", prošlog meseca, kaže da bi svet bio na putu za dodatni porast globalnih temperatura za 2,5 stepena Celzijusa i kolaps ozonskog omotača da protokoli nisu zabranili hlorofluorougljikovodike.

(Telegraf.rs)