Ranka je prva gradonačelnica srpskog porekla u Australiji: Za Telegraf o poslu i problemima Srba

Nakon što je položila zakletvu kao jedan od 11 odbornika Veća Brimbenka, Ranka Rašić je izabrana za gradonačelnicu opštine u Melburnu, u kojoj živi oko 210.000 ljudi

Pravo lice jedne zemlje u svetu predstavljaju njeni državljani koje je put, iz različitih razloga, odveo "preko grane". Neki su svoje mesto pod suncem pronašli u dalekim zemljama, ali ni tada ne zaboravljaju svoje poreklo niti srpske korene. Mnogi od njih su na istaknutim i važnim pozicijama, donose bitne odluke za veliki broj ljudi. Među njima je i naša sagovornica Ranka Rašić, prva gradonačelnica srpskog porekla u jednom australijskom gradu.

Preporučujemo

Ranka Rašić je izabrana za gradonačelnicu opštine Brimbenk, koja se nalazi na severozapadu Melburna. Opština ima oko 210.000 stanovnika, a čast da je vodi na izborima prošle godine dobila je upravo ova Srpkinja.

U intervjuu za Telegraf.rs iz daleke Australije gradonačelnica Ranka Rašić govori o tome šta ju je motivisalo da se bavi politikom i kako su lokalci reagovali na činjenicu da je na čelu njihove opštine žena sa srpskim korenima.

• Gradonačelnica ste opštine Brimbenk. To je veoma odgovoran posao, opišite nam kako izgleda jedan Vaš dan na poslu?

Moji dani su potpuno drugačiji sada za vreme kovida, nego kada nismo bili u lokdaunu. Tipičan dan uključuje onlajn sastanke sa članovima Gradskog veća, različitim organizacijama i ponekad sa članovima zajednice. Često se bavim lokalnim stanovništvom i pitanjima koja se njih tiču i kako kao grad možemo da poboljšamo njihov život u Brimbenku.

Kada nismo u lokdaunu, mogu da posetim različita mesta, grupe u zajednici i da je zaista doživim.

• Šta Vas je inspirisalo da se uključite u politiku?

Strast prema zajednici me je inspirisala da se kandidujem. Nakon što sam sa lokalcima pričala o tome šta im je važno i o njihovim frustracijama povodom nedostatka akcije u našem lokalnom području, odlučila sam da podignem ruku i doprinesem da se stvori bolji Brimbenk za sve.

• Koliko dugo ćete ostati na poziciji gradonačelnice i koji su Vam budući planovi u vezi sa politikom?

Kao jedan od 11 odbornika, koji će predstavljati Veće Brimbenka, položila sam zakletvu na četvorogodišnji mandat 10. novembra 2020. godine. Bila sam jedan od sedam odbornika koji su izabrani prvi put i četiri koja su ponovo izabrana. Nakon toga sam 17. novembra izabrana za gradonačelnicu na mandat od 12 meseci.

• Šta su Vam prioriteti?

Kao gradonačelnica, radim sa svojim kolegama odbornicima na poboljšanju ugleda Brimbenka kao živahne i inkluzivne zajednice i na nastavku posebnog nasleđa inkluzije koje Brimbenk predstavlja. Moj fokus je na važnim zadacima poboljšanja i unapređenja Brimbenka kako bi se osigurao najbolji mogući kvalitet života zajednice, pružanju podrške i zalaganju za Brimbenk kroz proces oporavka od kovid-19 krize.

Tokom mandata kao odbornica, radim na rešavanju ključnih pitanja sa kojima se naša zajednica suočava, uključujući potrebu za boljim lokalnim putevima, poboljšanim uslugama u zajednici, još boljim parkovima za stanovnike, stvaranjem održivijeg i zelenijeg grada i osiguram da Brimbenk dobije pravičan deo sredstava.

• Koliko je teško da sve to postignete?

Zalaganje za Brimbenk kod drugih nivoa vlasti je takođe od suštinskog značaja. Ranije ove godine sa još nekim kolegama odbornicima prisustvovala sam Nacionalnoj eneralnoj skupštini australijskog udruženja lokalnih samouprava u Kanberi, kako bismo se zalagali za Brimbenk na nacionalnom nivou. Bila sam oduševljena što sam dobila jednoglasnu podršku Skupštine o ključnim pitanjima kao što su klimatske promene, proširenje "JobKeeper" i "JobSeeker", ulaganje u socijalno i pristupačno stanovanje i partnerstvo za radna mesta i veštine za lokalne samouprave.

Takođe sam imala priliku da se zalažem za važne prioritete tokom sastanaka u Parlamentu.

U protekloj godini Brimbenk se uspešno zalagao za više od 160 miliona dolara državnih i saveznih investicija za našu zajednicu i mi ćemo nastaviti sa tim.

• Prva ste žena sa srpskim korenima na takvoj poziciji u Australiji. Kako je lokalno stanovništvo reagovalo kada ste postali gradonačelnica, uzimajući u obzir da ste žena i Srpkinja?

Dobila sam divnu povratnu reakciju srpske zajednice u Brimbenku i naših zemljaka širom Australije. U Brimbenku 58 posto stanovništva govori jezikom koji nije engleski i skoro polovina je rođena u inostranstvu - moje nasleđe nije retko ili neobično i ova raznolikost je nešto što volim kod Brimbenka.

Kad god šetam lokalnim ulicama kupujući namirnice, odlazim na ručak ili na sastanak, skoro uvek mogu da čujem svoj maternji jezik zajedno sa desetinama drugih jezika koji doprinose raznolikosti ovog mesta.

Stanovnici Brimbenka navikli su na to da lideri zajednice dolaze iz različitih sredina - jer to odražava njihovu zajednicu i mislim da nam pomaže da ih bolje predstavljamo. To zajedničko životno iskustvo pomaže nam da bolje razumemo šta im je potrebno, da im pomognemo da uživaju u boljem kvalitetu života, njihovim prioritetima i onome što im je važno.

• Recite nam nešto o Vašem srpskom poreklu? Gde ste rođeni, da li ste udati i imate li dece?

Rođena sam u Livnu u Bosni i Hercegovini, a tinejdžerske godine sam provela u Somboru. Nakon raspada Jugoslavije tokom 1990-ih, došla sam u Melburn sa porodicom, a Brimbenk je bio moj prvi australijski dom, u kojem i dalje živim sa suprugom i dvoje dece.

• Koliko vremena je trebalo da prođe da Australija postane Vaš drugi dom?

Multikulturalizam i mešavina različitih nacionalnosti, tradicija i kulture učinili su da se u Brimbenku osećam kao kod kuće. Ubrzo sam zavolela ovaj živahan grad, u kojem sam preko posla i zajednice stvorila doživotne veze. Pre nego što sam postala gradonačelnica, većinu vremena posvećivala sam svom malom biznisu i odgajanju dece. Uvek sam bila strastvena prema zajednici. Bila sam uključena u niz angažmana lokalne zajednice, uključujući zalaganje za poboljšanje lokalnih puteva. Vodila sam uspešnu kampanju za postavljanje barijera za bezbednost na putevima, koja je stigla sve do parlamenta Viktorije.

• Kada ste poslednji put bili u Srbiji? Da li planirate da uskoro ponovo posetite našu zemlju?

U Srbiji sam poslednji put bila 2019. godine. Bilo je lepo videti porodicu i prijatelje. Planiram da ponovo odem čim ublaže ograničenja putovanja i budemo u mogućnosti da bezbedno putujemo.

• Da li u Brimbenku postoji srpska zajednica? Znate li koliko Srba živi u gradu?

Da, naša srpska zajednica je veoma aktivna, imamo tri lokalne srpske senior grupe. Na poslednjem popisu stanovništa u Australiji 2016. godine, u Brimbenku je živelo 2.548 ljudi sa srpskim poreklom (to znači da su oni rođeni u Srbiji ili da su njihovi roditelji ili bake i deke rođeni tamo).

Ovo je 1,3 posto ukupnog stanovništva Brimbenka, što je dvostruko više u odnosu na veći Melburn. Da pojasnim, Brimbenk je opština u Melburnu, sa populacijom od oko 210.000 ljudi. U Melburnu živi oko pet miliona ljudi.

• Koji su glavni problemi sa kojima se Srbi u Brimbenku i generalno u Australiji suočavaju?

Priznavanje završenog obrazovanja u Srbiji veliki je problem za našu srpsku zajednicu u Australiji. Mnogi Srbi provode godine u sticanju kvalifikacija u Srbiji samo da bi došli ovde, a toliko toga im nije priznato.

• Pandemija kovid-19 potresla je ceo svet prošle godine, i još uvek nije završena. Kakva je situacija sa korona virusom u Vašem gradu, da li ste i Vi u lokdaunu, kao i mnogi gradovi u Australiji?

U poređenju sa mnogim drugim zemljama širom sveta, Australija je imala sreću u tome što smo prebrodili efekte kovid-19. Ovde u Melburnu smo bili mnogo teže pogođeni nego ostatak Australije, uključujući i značajan ekonomski uticaj zatvaranja u Melburnu.

Melburn se trenutno nalazi u šestom lokdaunu. Nedavno smo dostigli 200. dan u lokdaunu otkako je pandemija ušla u našu zajednicu u martu 2020.

• Kako trenutno funkcioniše život u gradu?

Širom Melburna ljudima je dozvoljeno da napuste svoje domove samo iz određenih razloga, deca uče od kuće, imamo ograničenja putovanja, policijski sat i, nažalost, lokalni restorani, kafići i prodavnice su teško pogođeni.

Nažalost, ovaj uticaj je bio još ozbiljniji u Brimbenku. Imamo veću nezaposlenost u poređenju sa ostatkom naše države i veće ekonomsko usporavanje u odnosu na druga područja.

Deo toga je i zbog demografije našeg područja. Mnogi u našoj zajednici već su ranjivi, sa ograničenim štednjama kako bi ih zaštitili od ekonomskih šokova, oslanjanjem na povremeni rad bez bolovanja, a mnogi rade na poslovima koji se ne mogu obavljati od kuće.

• Vidite li izlaz iz te teške situacije?

Veliki prioritet za Veće Brimbenka je pružanje podrške zajednici kako bi se oporavila od uticaja korona virusa.

Međutim, ja sam optimistična da imamo svetlu budućnost. Na našem području se dešava niz uzbudljivih infrastrukturnih projekata - uključujući izgradnju novog centra za zdravlje i blagostanje - koji će uključivati vodeni centar.

Samo ovaj projekat će otvoriti oko 100 radnih mesta tokom izgradnje i još 120 radnih mesta kada postane operativan - pružajući niz preventivnih zdravstvenih usluga, blagostanja, socijalnih, obrazovnih i usluga podrške, programa i inicijativa.

(Telegraf.rs)