Očaj američkih veterana posle ovakvog kraja rata u Avganistanu: Zar je sve bilo uzalud?

"Za tu misiju sam žrtvovala zdravlje"

Fijasko u Avganistanu probudio je traume mnogih nemačkih vojnika koji su bili u misiji u toj zemlji. Veliki broj pati od psihičkih oboljenja, drugi su samo kivni jer misle da su njihove žrtve bile uzaludne.

Preporučujemo

- Ne osećam se dobro - kaže Dženi Bruns (36) za Dojče vele.

Kao i svi u Nemačkoj, na vestima je gledala ulazak talibana u Kabul. Bruns je kao vojnikinja Bundesvera bila na severu Avganistana 2010. gde se brinula o pristupu pijaćoj vodi. Preživela je napade talibana, dok su oko nje drugovi i drugarice ginuli.

Kad se vratila u Nemačku, Bruns je razvila posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). To joj je donelo noćne more, nesanicu, napade panike.

- Za tu misiju sam žrtvovala zdravlje - kaže ona danas.

Sada je teško muči što su talibani očas posla poništili sve što su međunarodne trupe pokušavale da izgrade tokom dve decenije.

- Trenutno se borim sa enormnim porastom broja flešbekova i nesanicom - kaže ona  i dodaje:

- Vidim krv, osećam vrelinu i ukus peska na jeziku - dodaje Bruns, koja i dalje ide na terapije.

U tome nikako nije usamljena. „Propast međunarodne vojne misije vraća traumatizovane mnogo koraka unazad", kaže nam Bernhard Drešer. On je sam triput bio u misijama na prostoru bivše Jugoslavije, a danas vodi Savez nemačkih veterana.

"Beskrajno tužna i besna"

Telefoni u tom savezu neprestano zvone otkako je Avganistan ponovo pao u šake talibana. „Postavljaju pitanje smisla: Da li je sve bilo uzalud?", priča Drešer. Kaže, to je "oluja emocija" koju doživljava veliki broj od ukupno 160.000 nemačkih vojnikinja i vojnika koji su se smenjivali u Avganistanu.

Drešer dodaje da osećaj da su sve lične žrtve bile uzaludne može uništiti sav napredak koji su veterani postigli uz pomoć terapija. Njegovi volonteri su spremni da najkasnije u roku od 48 sati lično posete svakog veterana koji ima potrebu da razgovara.

Dženi Bruns se takođe oseća bolje kada razgovara sa o svojim osećanjima ili zapisuje misli. Trenutno najviše oseća bes. Povlačenje trupa iz Avganistana smatra "sasvim preuranjenim" i „nepromišljenim“.

- To što talibani sada idu od kuće do kuće ostavlja me bez reči, beskrajno tužnom i besnom - kaže ona za DW.

Ne vidi smisla u svemu što je rađeno.

- Naravno da se pitam i da li je 59 nemačkih vojnika uzalud palo u Avganistanu?

Obično se jave posle pet do sedam godina

Bilo je planirano da se o tome pokrene velika rasprava u Ministarstvu odbrane, da se okupe političari, stručnjaci i vojnici. No sve je otkazano zbog iznenadnog pada Kabula. Bruns se sada nada da će se uskoro nemilosrdno podvući crta i izvući pouke za druge misije, poput one koja traje u Maliju.

Prema Ministarstvu odbrane, prošle godine je kod 300 veterana koji su se borili u Avganistanu utvrđeno neko psihičko oboljenje. U tom ministarstvu za DW navode da se na njihov telefon, otvoren non-stop za traumatizovane veterane, ne javlja više ljudi nego inače.

Drukčije iskustvo imaju u Savezu veterana. Bernhard Drešer je uveren da će avganistanski fijasko još dugo pratiti Nemačku.

- Po našim posmatranjima, obično traje pet do sedam godina pre nego što se ljudi jave i zatraže pomoć. To znači da će misija u Avganistanu stići do nas u još jednom talasu.

(Telegraf.rs)