"Još jedna pandemija slična kovidu verovatno će se pojaviti u narednih 59 godina"

Stručnjaci su utvrdili da, statistički gledano, ekstremne pandemije nisu toliko retke kao što se ranije pretpostavljalo, i postaće sve verovatnije. Prema njihovim procenama, sledeća će se dogoditi do 2080. godine

Još jedna pandemija slična pandemiji kovid-19 najverovatnije će pogoditi svet u narednih 59 godina i one bi mogle da postanu mnogo češće, upozorili su naučnici.

Preporučujemo

Kovid-19 je jedna od najsmrtonosnijih epidemija virusa za više od jednog veka, prema timu predvođenom stručnjacima sa Univerziteta u Padovi u Italiji, koji su proučavali širenje bolesti širom sveta u proteklih 400 godina kako bi predvideli budući rizik.

Utvrdili su da, statistički gledano, ekstremne pandemije nisu toliko retke kao što se ranije pretpostavljalo, i postaće sve verovatnije. Prema njihovim procenama, sledeća će se dogoditi do 2080. godine.

Američki istraživači otkrili su da je verovatnoća pandemije sa sličnim uticajem kao kovid-19, i sa sličnim globalnim razmerama, oko dva odsto u bilo kojoj godini.

To znači da neko ko je rođen 2000. godine ima oko 38 posto šansi da doživi jednu, a doživeće i drugu do 60. rođendana.

Istraživači nisu otkrili razlog koji stoji iza povećanog rizika, ali kažu da je to najverovatnije zbog rasta populacije, promena u sistemu hrane, degradacije životne sredine i što češćeg kontakta između ljudi i životinja koje prenose bolesti.

Tim je otkrio i da raste mogućnost još jedne velike pandemije i da bi trebalo da budemo bolje pripremljeni za buduće rizike, prenosi Daily mail.

Autor studije Marko Marani i tim koristili su nove statističke metode za merenje obima i učestalosti izbijanja bolesti bez neposredne medicinske intervencije.

Njihova analiza obuhvatila je kugu, velike boginje, koleru, tifus i niz novih virusa gripa u poslednja četiri veka.

Otkrili su značajnu varijabilnost u stopi pojavljivanja pandemije u prošlosti, ali su takođe pronašli obrasce u učestalosti izbijanja.

To im je omogućilo da predvide šansu da se slični događaji ponovo dogode.

- Najvažniji zaključak jeste da su velike pandemije kao kovid-19 i španska groznica relativno verovatne. Shvatanje da pandemije nisu toliko retke trebalo bi da dovede do napora da se one spreče i kontrolišu u budućnosti - rekao je jedan od autora studije Vilijam Pan.

U slučaju najsmrtonosnije pandemije u modernoj istoriji, španske groznice, koja je ubila više od 30 miliona ljudi od 1918. do 1929. godine, rizik da se sličan događaj ponovo desi je od 0,3 posto do 1,9 posto godišnje.

Gledano na drugi način, te brojke znače da je statistički verovatno da će se pandemija tako velikih razmera dogoditi u narednih 400 godina.

Tim je takođe otkrio da rizik od intenzivnih izbijanja, odnosno onih na skali sličnoj kovid-19 ili španskom gripu, brzo raste.

Tako će verovatnoća izbijanja novih bolesti verovatno porasti tri puta u narednih nekoliko decenija. Koristeći ovaj povećani faktor rizika, Marani i njegove kolege procenjuju da će pandemija slične razmere kao kovid-19 verovatno biti u rasponu od 59 godina, što je rezultat, kako kažu, "mnogo niži od očekivanog".

Takođe su izračunali verovatnoću pandemije sposobne da uništi ceo ljudski život, utvrdivši da je to statistički verovatno u narednih 12.000 godina.

- To ne znači da možemo računati na 59-godišnji razmak od pandemije slične kovidu, niti da smo još 300 godina mirni od katastrofe na skali španskog gripa - navodi jedan od autora studije Gabriel Katul.

On je istakao da su takvi događaji "podjednako verovatni u bilo kojoj godini tokom tog perioda".

Objasnio je da, kada se danas dogodi poplava koja nije viđena 100 godina, "može se pogrešno pretpostaviti da se mora sačekati još 100 godina pre nego što se doživi još jedan takav događaj".

- Ovaj utisak je lažan. Sledeće godine može doći do još jedne 100-godišnje poplave - istakao je on.

(Telegraf.rs)