Kakvu poruku talibani šalju svetu, a šta se zapravo događa u Avganistanu?

Napadi na žene širom zemlje poslednjih nedelja, pošto su talibani povratili svoju popularnost u avganistanskim provincijama, pružili su jeziv pregled onoga što možda čeka milione

Zapanjujuće brzo zauzimanje Avganistana od strane talibana izazvalo je strah u velikom delu zemlje, jer su se Avganistanci zabrinuto prilagodili životu pod militantnom grupom koja je potisnula milione kada je poslednji put bila na vlasti.

Preporučujemo

Žene su uglavnom bile zatvorene u svojim domovima, a smrtna kazna bila je na snazi za prekršaje, uključujući preljubu žena, homoseksualnost i odbacivanje islama.

Uz medijsku pažnju ponovo usmerenu na Kabul i zapadne snage koje su se ishitreno povukle, svet sa nestrpljenjem iščekuje da otkrije da li će se nova talibanska era vratiti tim danima.

Militanti su do sada nastojali da predstave sebe kao progresivnije, inkluzivnije i suzdržanije od grupe koja je terorisala Avganistan pre dve decenije, tvrdeći da neće tražiti odmazdu protiv svojih političkih neprijatelja, i da će žene igrati važnu ulogu u društvu i imati pristup obrazovanju.

Međutim, svako obećanje je izbegnuto podsećanjem na "osnovne vrednosti" talibana, strogo tumačenje šerijatskog zakona, za koje stručnjaci kažu da nije drastično promenjeno u periodu od 20 godina.

Suosnivač i zamenik vođe grupe Mula Abdul Gani Baradar, doputovao je u utorak u Avganistan po prvi put otkako je odigrao ključnu ulogu poslednje talibanske vlade.

To je znak da uticaj stare talibanske garde nije opao i kraj nada Avganistanaca da su se možda promenili u poslednje dve decenije.

Borci grupe sukobili su se sa aktivistima tokom prvog velikog protesta protiv njihovog novog režima u sredu, rekla su tri svedoka za CNN, pucajući iz oružja u masu i prebijajući demonstrante u gradu Džalalabadu.

Žene su već nestale sa ulica Kabula, plašeći se nove realnosti života pod kontrolom talibana. Muževi i očevi su kupovali burke u strahu da će njihove rodbine biti bezbedne samo ako se prikriju.

Napadi na žene širom zemlje poslednjih nedelja, pošto su talibani povratili svoju popularnost u avganistanskim provincijama, pružili su jeziv pregled onoga što možda čeka milione.

Ko je zadužen za talibane?

Lider talibana, Mavlavi Haibatulah Akhundzada, preuzeo je vlast 2016. godine nakon što je prethodni vođa grupe Mula Akhtar Muhamed Mansour ubijen u američkom vazdušnom napadu u Pakistanu.

- Potiče iz središta talibana u okrugu Panjvai na jugu zemlje, Pokrajina Kandahar -  rekao je u vreme svog imenovanja Saied Muhamad Akbar Aga, jedan od osnivača talibana koji živi u Kabulu i kaže da poznaje novog vođu.

Dok je Akhundzada bio umešan u borbu mudžahedina protiv sovjetske invazije 1980 -ih, Aga je rekao da je malo verovatno da je učestvovao u vojnim aktivnostima na prvoj liniji fronta.

On je obavljao pravosudne poslove između 1996. i 2001. godine, za vreme vladavine talibana u Avganistanu, a nakon pada te grupe krajem 2001, radio je kao vrhovni sudija talibana, prema Agi.

Akhundzada ima dva zamenika. Jedan, Maulvi Muhamed Iakub, je šef vojne komisije talibana. On je u utorak  borcima rekao da ne ulaze u domove meštana ni da im oduzimaju imovinu, u poruci koja je široko rasprostranjena na kanalima grupe i dodao da će se "stvari kasnije odlučiti na organizovan način na nivou rukovodstva".

Sirajudin Hakani, drugi zamenik lidera, napisao je prošle godine kontroverzno izdanje u Nju Jork Tajmsu, u kojem je predstavio sve buduće članove vlade staložene čuvare.

- Ubijanje i sakaćenje moraju prestati - rekao je Hakani.

Hakanija FBI opisuje kao "sasvim specifičnog globalnog teroristu" i traži se radi ispitivanja zbog napada na hotel u Kabulu 2008. godine u kojem je poginulo šest ljudi.

FBI nudi 5 miliona dolara za informacije koje vode direktno do njegovog hapšenja.

Povratak talibanskog suosnivača Baradara, džihadističkog sveštenika koji je imao istaknutu ulogu u njihovoj prošloj vladi, u Avganistanu, potvrdio je u utorak portparol političkog biroa talibana.

To je prvi put da je Baradar kročio u zemlju nakon 20 godina, a dolazi 11 godina nakon što su ga snage bezbednosti zemlje uhapsile u susednom Pakistanu.

Pušten je na slobodu da bi bio uključen u mirovne pregovore između talibana i bivše administracije američkog predsednika Donalda Trampa, i od tada je igrao ključnu ulogu u ime talibana na globalnoj političkoj sceni.

Baradar je razgovarao sa Trampom telefonom, a pregovori dve strane kulminirali su istorijskim mirovnim sporazumom potpisanim 2020. koji je postavio osnovu za povlačenje američkih trupa i naknadni preporod talibana.

Prošlog meseca Baradar se sastao i sa kineskim ministrom inostranih poslova dok su talibani napredovali po Avganistanu. To je bio znak zagrevanja veza između Pekinga i militantne grupe.

Talibani imaju niz različitih formalnih komisija za politička, obaveštajna, vojna i kulturna pitanja.

Njihova Komisija za propovedanje i vođstvo, sastala se poslednjih dana sa predatim avganistanskim vojnicima, oficirima i političarima i stoji iza obećanja grupe o amnestiji za one koji su uključeni u vladu koju podržavaju SAD.

Talibani takođe imaju političku kancelariju u Dohi, u Kataru, koja će verovatno igrati daleko vidljiviju ulogu na svetskoj sceni sada kada grupa kontroliše avganistansku vladu.

Kako će izgledati talibanski režim?

Članovi sofisticirane operacije talibana bili su sve vidljiviji u prvim danima novog režima, rekavši međunarodnim novinarima u svakoj prilici da će grupa formirati „inkluzivnu islamsku vladu“.

Ključno među njihovim obećanjima je da će prava žena biti zaštićena.

Međutim, kada je na medijskim konferencijama u utorak pritisnut pitanjima koja se tiču te tematike, potparol grupe Zabihulah Mudžahid je rekao da će uloga žena biti "u okvirima šerijatskog zakona, u svim sektorima u društvu, gde god da je potrebno" .

Upitno je da li se talibansko oštro tumačenje šerijatskog prava i skupa principa koji uređuju moralne i verske živote muslimana drastično promenilo u poslednje dve decenije. Šerijatski zakon je uspostavljen pre 1.400 godina i može se samo izmeniti ili dopuniti, ili sa velikom pažnjom ažuriranti od strane verskih velikana, kažu stručnjaci u regionu.

U video snimku koji se danas pojavio na društvenim mrežama, vidi se kako očajne Avganistanke pokušavaju da spase bar svoju decu.

Prethodni put kada su bili na vlasti, talibani su koristili šerijatski zakon kao opravdanje za brojne nasilne i represivne kazne, uključujući i javna pogubljenja.

Navodni preljubnici kamenovani su do smrti i puka sumnja na krađu kažnjavana je amputacijom.

Nije jasno da li će se takve brutalne metode nastaviti, ali su znaci koji govore u prilog tome već tu.

Iz nevladine organizacije, Čuvari ljudskih prava (Human Rights Vatch), prošlog meseca su rekli da su napredujuće talibanske snage pustile borce da se obračunaju sa kritičarima, uprkos javnim obećanjima vođa da su im naredili da se suzdrže.

Ubistvo komičara Nazara Muhameda od strane dva talibanska borca prošlog meseca izazvalo je strah u Kandaharu i smrtonosni napad na samohranu majku Nadžiru, u jednom selu, u severnom Avganistanu 12. jula, podstakla je strah da će devojke i žene ponovo biti na meti.

Međunarodna zajednica je u velikoj meri skeptično pozdravila obećanja talibana.

- Izjave poslednjih dana, uključujući obećanje amnestije za one koji su radili za prethodnu vladu moraće da se ispoštuju, a za sada. Ipak, obećanja su data, i bez obzira na to da li su ispoštovana ili prekršena, pomno će se ispitati - rekao je visoki komesar UN -a za ljudska prava Rupert Kolvil i pozvao talibane da pokažu svojim postupcima, a ne samo rečima.

(Telegraf.rs)