Crvena plima izbacila stotine tona mrtve ribe na obale Floride: Plažama se širi smrad truleži

Ekološka katastrofa nastala je zato što su hemikalije iz fabrike ubrzale razvoj algi koje su pogubne za ribu

Plima je proteklih nedelja na obalu Floride izbacila stotine tona mrtve ribe.

Preporučujemo

- Plažama se širi truli smrad riba. Kada šetam psa ujutro, gušim se u mirisu smrti - izjavio je Tomas Patarek, koji živi u blizini jedne od plaža.

Razlog masovnom umiranju riba leži u crvenoj plimi. Ona nije povezana s prirodnim ciklusom plime i oseke, već je izaziva veliki broj algi – fitoplanktona, koje se skupljaju blizu površine vode u velikom broju.

Alge koje su izazvale ekološku katastrofu, u velikom broju ispuštaju svoj otrov koji je poguban za mnoštvo riba i ostalog morskog života, a kod čoveka mogu izazvati upalu kože.

Stručnjaci su ovakav scenario predviđali nakon izliva fosfata iz rezervoara kompanije Piney Point krajem maja. Naime, zna se kako otpadne vode stvaraju bakterije kojima se hrane alge, pa se onda nekontrolisano šire, stvarajući crvenu plimu.

Iz Tampa Bay Timesa tvrde da je u rezervoaru koji je iscureo bilo 480 miliona litara otpadnih voda, a prošle nedelje državna Agencija za zaštitu životne sredine podnela je tužbu protiv vlasnika gore spomenute kompanije zbog kršenja propisa o sigurnosti otpada.

Stručnjaci veruju i da zagrevanje vode, zbog klimatskih promena, takođe utiče na crvenu plimu.

Istrebljenje riba događa se na jednom od najosetljivijih i najproduktivnijih morskih staništa u državi, domu nekoliko ugroženih vrsta. Većina mrtvih riba uklonjena je s obale zahvaljujući naporu lokalne zajednice, a reakcija vlasti bila je, prema izveštajima - nezadovoljavajuća.

Za ugrožene vrste smatraju se one biljke i životinje kojima preti izumiranje. Razlog je najčešće gubitak i degradacija staništa, ali i zagađenje, klimatske promene i invazivne strane vrste, između ostalog.

Međutim, biodiverzitet je od izuzetne važnosti za zdrave ekosisteme.

Kako bi sačuvao ugrožene vrste, Evropski parlament usvojio je stav o „Strategiji EU-a za biodiverzitet do 2030.: Vraćanje prirode u naše živote“ koja se bavi glavnim pokretačima gubitka biodiverziteta i postavljanjem pravno obavezujućih ciljeva.

(Telegraf.rs/Jutarnj.hr)