Posle novinara, i beloruska atletičarka moli za pomoć: Život u "poslednjoj diktaturi u Evropi"

Belorusija je ponovo u centru pažnje, ali u negativnom smislu - od protesta i pandemije, preko prinudnog sletanja Rajanera do atletičarke koja ne sme da se vrati u zemlju

Zovu je "poslednjom evropskom diktaturom", ove godine joj je bilo zabranjeno učestvovanje na Evroviziji, pre par meseci "otela" je avion Rajanera u kojem je bio beloruski disident... Belorusija je danas ponovo u centru pažnje nakon što je atletičarka Kristina Timanovska (24) odbila da se vrati avionom u domovinu sa Olimpijskih igara.

Preporučujemo

Prava drama odigrala se u nedelju u Tokiju, kada je beloruska sprinterka Kristina Timanovska izjavila da je uklonjena iz nacionalnog tima i odvedena na aerodrom protiv svoje volje, a zbog kritika koje je uputila nacionalnim trenerima.

Ona je zatražila pomoć od Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), rekavši da "pokušavaju da je izvuku iz zemlje bez njene dozvole".

- Postoji pritisak na mene. Molim MOK za pomoć - poručila je ona u videu objavljenom na kanalu Telegram Beloruske fondacije za solidarnost u sportu.

Prema poslednjim informacijama, Timanovska se nalazi na bezbednom nakon što je zatražila zaštitu od japanske policije, rekli su zvaničnici Igara.

Rekla je da se plaši za svoju bezbednost ukoliko se vrati u Belorusiju.

Ona je noć provela u hotelu na aerodromu Haneda, nakon što je rekla da su je na silu odveli na aerodrom jer je kritikovala trenere. Belorusija je rekla da je uklonjena iz tima zbog njenog emotivnog stanja, prenosi BBC.

Timanovska navodno razmišlja da zatraži azil u Evropi, dok su joj Češka i Poljska već ponudile vizu.

Ona se ranije u snimku žalila kako je u kratkom roku ušla u drugu trku, nakon što je utvrđeno da neke saigračice ne ispunjavaju uslove za takmičenje. Snimak je izazvao kritike u državnim medijima, a jedan TV kanal je rekao kako joj nedostaje "timski duh".

Atletičarka je rekla da su zvaničnici ušli u njenu sobu i dali joj sat vremena da spakuje torbe pre nego što su je ispratili na aerodrom.

Prema rečima portparola MOK-a Marka Adamsa, Komitet je preduzeo mere protiv beloruskog odbora uoči Igara, nakon prošlogodišnjih protesta zbog spornog reizbora predsednika zemlje Aleksandra Lukašenka. Među njima je i predsednikov sin, a mere su preduzete jer nisu zaštitili sportiste koji su se pridružili demonstracijama.

"Dobrota i propaganda" života u Belorusiji

Belorusija je ponovo u centru svetske javnosti u negativnom kontekstu, zbog čega se postavlja pitanje: kakav je život u ovoj evropskoj zemlji?

Predsednik Aleksandar Lukašenko je na vlasti skoro 27 godina, a neki ga zovu "poslednji evropski diktator".

Lukašenko je zvanično osvojio izbore prošle godine, ali opozicija i zapadne vlade kažu da su oni pokradeni.

On je pak insistirao da je pošteno pobedio i rekao da su protesti protiv njega zavera koju podržava Zapad.

Marija (22) je rođena u Minsku, ali trenutno živi u egzilu u Litvaniji nakon što je protestovala protiv vlade. U Belorusiji je živela 20 godina, pre nego što se odselila u London. Međutim, u leto 2020. vratila se kako bi se "borila za demokratiju".

Rekla je da su protivkandidati Lukašenku na izborima "Belorusi koje želite da pratite", ali mnogi od njih uhapšeni su zbog, kako je rekla Marija, smešnih razloga - kao što su tvrdnje za pranje novca.

Hapšenje opozicionih lidera dovelo je do protesta širom zemlje.

Marija je prvo protestovala ispred ambasade u Londonu, ali kad je videla kako policija hapsi i tuče ljude u Belorusiji, rešila je da se vrati u zemlju. Rekla je da se pripremila za nekoliko noći u zatvoru, ali "ne za količinu nasilja" koju je doživela.

Rekla je da su je uhapsili i pretukli.

- Napadali su nas granatama i pucali. Bila je to užasna noć. Videli smo užasne stvari, koliko su nasilni i brutalni. Srećni smo što smo preživeli - prisetila se.

Na kraju je uspela da pobegne u Litvaniju sa suprugom, u strahu od progona i novog nasilja, prenosi BBC.

EU i Velika Britanija uvele su sankcije članovima beloruske vlade zbog represije i zastrašivanja demonstranata i pozvali na nove slobodne i poštene izbore sa oslobađanjem svih političkih zatvorenika.

Proteklih meseci mediji su postali meta vlade - a svi se sećaju slučaja novinara Romana Protaševiča, koji je uhapšen na aerodromu u Minsku nakon što je avion Rajanera, kojim je leteo, na silu preusmeren u Belorusiju.

Kada je presretnuti avion sleteo u Minsk, navodno je rekao putnicima kako ga ovde "čeka smrtna kazna".

Beloruska državna televizija saopštila je da Romanu preti do 15 godina zatvora, pre svega zbog "organizovanja masovnih nemira velikih razmera" i "izazivanja mržnje prema vladi i policiji".

Ali Belorusija i dalje donosi i izvršava smrtne presude - to je jedina zemlja u Evropi koja to još uvek čini.

Predsednik Lukašenko odbacio je međunarodnu osudu da je preusmeravanje aviona bilo čin "vazdušnog piratstva" ili "otmice", namenjeno hapšenju političkog protivnika.

On je insistirao da postoji istinska pretnja bombom i da je delovao "legalno" i kako bi "spasio živote".

Dok je pandemija besnela svetom, fudbalski mečevi i velika okupljanja i dalje su se odvijala po planu u Belorusiji. Lukašenko je sugerisao da vodka ili sauna mogu da spreče infekciju.

Mnogi Belorusi pobegli su iz zemlje i zatražili azil u drugim državama u strahu za svoj život. Među njima je i Svetlana Tihanovskaja, glavna protivnica Lukašenku na izborima prošle godine.

Da li će i mlada atletičarka biti jedna od njih, ostaje da se vidi.

Ono što treba da brine Evropu, ali i svet, jeste da li svaki čovek, koji se suprotstavi režimu u Belorusiji ili na bilo koji način odbije da se povinuje naređenjima nadležnih, treba da strahuje za svoj život?

(Telegraf.rs)