Mediteran u plamenu, stručnjaci upozoravaju: Sledi porast temperatura i Balkan u crvenom
Upozorenja na visoke temperature su izdata u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i delovima Rumunije i Srbije
Najmanje četiri osobe poginule su u požarima koji su zahvatili sredozemnu turističku regiju Antaliju i egejsko turističko odmaralište Mugla. Hiljade turista evakuisano je iz svojih hotela.
Preporučujemo
Rakete pale na aerodrom u Kandaharu: Dve pogodile pistu, svi letovi otkazani
Zbog požara na Peloponezu evakuisana četiri sela, vatra se spustila do mora, ugroženi i turisti
Satelitski snimci Evropske službe za praćenje atmosfere Kopernikus pokazali su da je intenzitet toplote šumskih požara u Turskoj u četvrtak dostigao 20 gigavata, što je četiri puta više nego ikada zabeleženo u zemlji.
Zbog ekstremnih vrućina i suše Tursku je zahvatilo i desetak drugih požara. Turski 60-godišnji temperaturni rekord oboren je prethodne nedelje kada je Cizre, grad na jugoistoku zemlje, zabeležio 49,1 Celzijusov stepen.
Stanovnici pogođenih područja novinarima su rekli da se ne sećaju požara tog intenziteta. Jedan od njih, poljoprivrednik Ibrahim Ajdin, rekao je da je izgubio svu stoku i zamalo poginuo u borbi s plamenom.
- Sve što sam imao spaljeno je do temelja - ispričao je za turski dnevni list Daily Sabah. U celoj zemlji vatrogasci su se borili s više od 50 požara. Nekolicina je hospitalizovana.
Klimatske promene
Nakon smrtonosnih požara u Kaliforniji i Sibiru i poplava u Evropi i Kini prizori uništenja u Turskoj dodatno zabrinjavaju zbog sve većih ekstremnih vremenskih prilika.
Kao rezultat klimatskih promena, zemlje u razvoju su dosad podnosile najteži teret ekstremnih vremenskih nepogoda. Na Madagaskaru, na primer, zbog najgore suše u poslednjih 40 godina preti glad za 400.000 stanovnika. Ali, leto 2021. pokazuje nam da više nigde nije sigurno, navodi Jutarnji.hr.
U junu je gradić u zapadnoj Kanadi nakratko postao najtoplije mesto na Zemlji - pre nego što je uništen u požaru. Nekoliko dana nakon poplava u Evropi kinesku pokrajinu Henan je zahvatila razorna poplava koja je potopila tunele podzemne železnice i utopila putnike.
Požari trenutno pogađaju južnu Grčku pa su na evakuaciju prisiljeni stanovnici sela u blizini lučkog grada Patrasa. Požari su se gasili i u Bugarskoj i Albaniji. Evropska unija izdala je najveće upozorenje na opasnost od požara u područjima Italije, Portugala, Španije i delovima severne Afrike.
Ove nedelje požari su uništili i velike delove borove šume severno od Libana, usmrtivši najmanje jednog vatrogasca i prisilivši stanovnike na beg. Trenutno ne zahvataju samo južne zemlje Evrope, nego i severne. Vatrogasci u Finskoj bore se protiv najvećeg požara u poslednjih 50 godina. Letnji meseci u toj su nordijskoj zemlji bili neuobičajeno suvi.
Klimatolozi već neko vreme predviđaju da će Mediteran biti teško pogođen porastom temperatura i promenama u padavinama zbog emisija ugljen dioksida. Prema poslednjem izveštaju UN-a o klimatskim promenama, predviđa se da će se budući rizik od požara povećati u južnoj Evropi.
Svetska meteorološka organizacija objavila je na Tviteru da ekstremne vrućine pogađaju širu mediteransku regiju, a predviđa se da će temperature porasti na više od 40 stepeni Celzijusa u unutrašnjosti Italije, Grčke, Tunisa i Turske. Zemlje su pozvane da se pripreme na sprečavanje zdravstvenih problema i problema s snabdevanjem vodom.
Talas vrućina u južnoj Evropi zadržaće se i sledeće nedelje. Turska meteorološka kancelarija je za iduću nedelju u Ankari i nekoliko drugih gradova predvidela temperature za 12 stepeni više od proseka u avgustu. Upozorenja na visoke temperature su izdata u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i delovima Rumunije i Srbije.
Štetni gasovi
Evropski lideri preduzeli su mere s ciljem smanjenja emisija štetnih pgasova. U istoj nedelji kad su poplave pogodile Belgiju i Nemačku, Evropska komisija predstavila je svoj plan koji cilja da privrede EU do 2030. uklone 55 posto emisija staklenih gasova u poređenju s nivoima iz 1991. godine.
Ali, pošto ugljen dioksid nakon ispuštanja u atmosferi luta najmanje 300 godina, ne dopuštajući time hlađenje Zemlje, očito je da je globalno otopljenje deo budućnosti. Kako se približava klimatski samit UN-a u Glazgovu u novembru, izgledno je da će adaptacija na nestabilnu klimu biti jedna od bitnih tema.
(Telegraf.rs)