Sibir i dalje gori, dim je toksičan, preti apokalipsa: Najgore zagađenje vazduha u istoriji

Velika područja su prekrivena izmaglicom, a šumski požari se probijaju kroz šume, koje su suve nakon nedelja vrućina, požari su veliki, a vetrovi jaki - dim putuje čak do Aljaske

Toplotni talas u jednoj od najhladnijih oblasti sveta izazvao je šumske požare i zapretio sibirskom gradu Jakutsku apokalipsom u obliku gustog otrovnog dima, izvestile su službe za praćenje atmosfere.

Preporučujemo

Smatra se da će visoki nivoi čestica, a možda i hemikalija, uključujući ozon, benzen i cijanovodonik, ovo učiniti jednim od najgorih globalnih zagađenja vazduha u istoriji. Lokalne vlasti upozorile su 320.000 stanovnika da ostanu u zatvorenom kako bi izbegli zagušujući dim iz požara koji bi mogli oboriti prošlogodišnji rekord, piše Gardijan, prenosi Index.

Satelitska analiza pokazuje da su poslednjih dana nivoi PM2.5, odnosno malih čestica koje mogu da uđu u krvotok i oštete ljudske organe, porasle iznad 1.000 mikrograma po kubnom metru, što je 40 puta više od preporučenih nivoa Svetske zdravstvene organizacije.

U utorak su monitori kvaliteta vazduha u Jakutsku izmerili nivoe PM2.5 od 395 mikrograma. Ovo spada u ekstremnu kategoriju "vazdušne apokalipse", koja po definiciji nosi "neposredne i teške učinke za svakoga".

Na ruskim društvenim mrežama mogu se pronaći fotografije očitavanja, koja su više od 17 puta lošija od proseka čak i u najzagađenijim gradovima Indije i Kine.

CNN piše da su velika područja prekrivena izmaglicom, a šumski požari se probijaju kroz šume, koje su suve nakon nedelja vrućina. Požari su veliki, a vetrovi jaki - dim putuje čak do Aljaske.

Najhladniji zimski grad na svetu, a temperatura raste 2,5 puta brže od proseka

Naučnici smatraju da je ljudski faktor u klimatskim promenama važan uzrok ovih događaja. Jakutsk, glavni grad ruske severoistočne federalne republike Sahe, poznate i kao Jakutija, najhladniji je zimski grad na planeti, ali zbog globalnog zagrevanja letnje temperature ovde rastu najmanje 2,5 puta brže od svetskog proseka.

Prošle godine, tokom neobično dugotrajnih vrućina u širem sibirskom području, temperature su bile najmanje pet stepeni Celzijusa iznad proseka od januara do juna, što je dovelo do topljenja večnog leda, urušavanja zgrada i stvaranja neobično ranog i intenzivnog početka sezone šumskih požara. Naučnici kažu da se ovo događa zbog izduvnih gasova, industrijskih emisija, krčenja šuma i drugih ljudskih aktivnosti, ističe Gardijan.

Trend obaranja rekorda nastavio se ovog proleća, ranije nego obično i nešto južnije nego prošle godine, u blizini naseljenijih područja, poput Jakutska.

Veliki deo okoline grada s oko 300.000 stanovnika čini gusta četinarska šuma (tajga), koja se lakše zapali kad je vruća i suva. Siberian Times izvestio je početkom maja o prvom požaru u okolini Ojmjakona na severoistoku Jakutije, koji je poznat kao najhladnije naseljeno mesto na svetu zbog rekordno niskih temperatura.

Kako su se požari širili, više od 2.000 vatrogasaca iz Jakutije i pojačanja iz drugih područja bilo je raspoređeno po celoj regiji.

Angažovana deca da gase požare?

Vojni avioni korišćeni su za natapanje šuma vodom i sejanje oblaka srebro jodidom i tečnim azotom kako bi se izazvale kiše. Neke očajne zajednice navodno su čak angažovale decu u borbi protiv požara. Sve u svemu, radi se o najvećoj operaciji gašenja požara u ovoj regiji od raspada Sovjetskog Saveza. Uprkos svim naporima, desetine požara besne van kontrole.

Zastrašujući video zapis iz te oblasti prikazuje gust crni dim i crveni plamen uz auto-put Kolima, koji je u sovjetsko doba bio poznat kao "Put kostiju" zbog stotina hiljada logoraša koji su umrli tokom izgradnje. Ovaj magistralni put od tada je zatvoren. Turisti na brodu na reci Leni objavili su snimke svog krstarenja pokraj zapaljenih brežuljaka.

Prošle nedelje ministarstvo za vanredne situacije republike Sahe reklo je da više od 250 požara gori na 5.720 kvadratnih kilometara, površini otprilike dvostruko većoj od Luksemburga. Satelitske slike američke svemirske agencije NASA pokazale su ogromne oblake dima koji se dižu u atmosferu. Na osnovu satelitskih posmatranja Služba za praćenje atmosfere "Copernicus" Evropske unije izvestila je da su šumski požari u Sahi od 1. juna oslobodili 65 megatona ugljenika, što je znatno iznad proseka za razdoblje 2003- 2020. Ovo je već drugi najveći ukupan rezultat ikad i mogao bi srušiti prošlogodišnji rekord ako se trenutni trend nastavi do uobičajenog završetka požarne sezone krajem avgusta.

Dim šumskih požara sadrži više toksina nego najzagađenija urbana središta. Mark Perington, viši naučnik iz "Copernicusa", rekao je da analiza atmosferskih aerosoli iz požara u Sahi sugeriše površinske nivoe PM2.5 iznad 1.000 mikrograma po kubnom metru vazduha, uz ostale potencijalne sastojke kao što su ozon, amonijak, benzen, hidrogen cijanid i organske aerosoli.

Za poređenje, godišnji prosek u gradovima poznatim po smogu, poput Pekinga, Hotana, Nju Delhija i Gaziabada, iznosi između 100 i 110. Perington je rekao da klimatske promene pomažu u stvaranju uslova za više požara u severnim borealnim šumama u Sibiru, Kanadi i severnoj Evropi, koje se sve zagrevaju brže od globalnog proseka. To je u skladu sa širim globalnim trendom požara koji se premeštaju s travnjaka u šume bogate gorivom, koje emituju više ugljenika.

Rusiji će koristiti, biće toplija i ugodnija

Aleksej Jarošenko, šef šumarskog odeljenja u "Greenpeace" u Rusiji, kaže da su loše upravljanje šumama, slaba zakonodavna regulativa i proračunski rezovi povećali rizik od požara.

- Godinama je propaganda uveravala ljude da misle kako je klimatska kriza fikcija, a ako i nije fikcija, da će Rusiji samo koristiti, jer će postati toplija i ugodnija. Sada se situacija počinje menjati. Ljudi pomalo počinju da shvataju da se klima stvarno menja, a posledice su zaista katastrofalne. Ali većina društva i većina političara još su uvek daleko od razumevanja stvarnih razmera problema - zaključio je Jarošenko za Gardijan.

(Telegraf.rs)