Zašto neki političari krive Norvešku za smrtonosni toplotni talas u Severnoj Americi?

Prema rečima političara iz stranke Zeleni, Liton i druga mesta pogođena ekstremnim vremenom mogu da zahtevaju kompenzaciju od Norveške

Rasmus Hanson iz Zelene partije Norveške uzburkao je javnost nakon što je svoju vladu optužio da je direktno odgovorna za ekstremni toplotni talas koji je pogodio Severnu Ameriku.

Preporučujemo

- Ovo je globalno zagrevanje našeg doba - gori običan kanadski grad, Liton u Britanskoj Kolumbiji. Premijerka Erna Solberg, ministarka za naftu Tina Bru i parlamentarna većina su direktno odgovorni - rekao je Rasmus Hanson, biolog i parlamentarni kandidat za partiju Zeleni za novine Dagbladet.

On je dodao da Liton i druga mesta pogođena ekstremnim vremenom mogu da zahtevaju kompenzaciju od Norveške.

Hanson je Norvešku označio kao "sedmog najvećeg izvoznika ugljen-dioksida na svetu" i rekao da trenutna vlada ide "punim gasom" otvaranjem novih naftnih polja, uključujući i polje Breidablikk u Severnom moru.

Zeleni, za razliku od toga, teže postupnom ukidanju naftne grane, osnovne norveške ekonomije i stuba njenog blagostanja, do 2035. godine.

Međutim, ministarka za naftu Tina Bru, odbacila je ove navode, prenosi Sputnik.

- Ovo je dobro poznat ton od Zelenih. Kad god se neka velika katastrofa dogodi u svetu, oni pokušavaju da okrive nas i kažu da smo lično odgovorni. Mislim da je prilično sramotno izlagati takve napade - rekla je ona.

Bru je naglasila da je politika norveške vlade u skladu sa ciljevima postavljenim Pariškim sporazumom i istakla da su emisije gasova staklene bašte u zemlji poslednjih godina neprestano opadale i dostigle 49,3 miliona tona, u odnosu na 51,2 miliona tona 1990. godine, ali i dalje nešto više od klimatskog cilja od 48,6 miliona tona.

Iako se u velikoj meri oslanja na zelenu energiju za domaću upotrebu, Norveška je jedan od svetskih lidera u izvozu energetskih resursa, pokrivajući oko dva procenta globalne potražnje za naftom i tri procenta potražnje za prirodnim gasom.

Nesnosna vrućina dovela je do nacionalnog rekorda Kanade nakon što je prošle nedelje zabeleženo 49,6 stepeni Celzijusovih, izbijanja šumskih požara i pretvaranja gradića u pepeo. Čak 170 požara besnelo je provincijom Britanska Kolumbija samo tokom vikenda.

Stanovnici gradića Liton morali su da se evakuišu nakon što ih je opkolila vatra. Vlasti su prijavile da je 90 posto grada nestalo u plamenu.

Vrućina je paralizovala i delove SAD koji nisu naviknuti na takvo vreme, sa temperaturama preko 40 stepeni. Vlasti obe zemlje procenjuju da je toplotni talas odneo stotine života.

(Telegraf.rs)