Narko-bos ispred svog vremena: Kako je Pablo Eskobar pomoću tehnologije stvorio narko imperiju

Nakon 2000. godine kriminalni karteli – naročito oni u Meksiku – počeli su masovno da koriste savremene tehnologije

Razvoj tehnologija, a posebno onih u domenu interneta i komunikacija, doprineli su povezivanju stotina miliona ljudi širom sveta, kako u privatnom, tako i u poslovnom domenu. A u isto vreme pomogle su i povezivanju kriminalaca. Pablo Emilio Eskobar, verovatno jedan od najpoznatijih narko-bosova ikada, poslove sa drogom je 80-ih i 90-ih godina proširio ne samo širom Kolumbije, već i u celoj Južnoj Americi, sve do granice Meksika i Sjedinjenih Američkih Država.

Preporučujemo

Poslednjih godina je snimljeno nekoliko dokumentarnih filmova i igranih serija o životu Eskobara, što je doprinelo stvaranju čitavog mita o njemu i njegovoj organizaciji. I danas, u ruralnim krajevima Kolumbije, mnogi ga vide kao borca za siromašne, pa čak i neku vrstu nacionalnog heroja.

Savremena tehnologija u pogrešnim rukama

Eskobar je, zapravo, bio toliko bogat da se nekoliko godina zaredom nalazio na zvaničnim svetskim listama najbogatijih. Sa više od 30 milijardi dolara bogatstva – što je oko 50 milijardi današnjih dolara – Eskobar je mogao da priušti bilo šta.

Naravno, na njegovom "platnom spisku" je bilo i mnogo političara, državnih službenika i generala, koji su za milionske iznose sprečavali njegovo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama.

Kada je konačno uhapšen, u njegovoj kući je nađeno na stotine mobilnih telefona. Bio je to početak 90-ih i mobilni telefoni su bili retkost – naročito u Kolumbiji. Takođe, kartel je imao pedesetak računara, na kojima je uredno vođena evidencija o pošiljkama i isplatama "klijenata".

U jednom uglu njegove vile pronađen je čudan uređaj, veličine manjeg TV-a, sa čudnom antenom. Naravno, u pitanju je bio satelitski telefon, koji je tada vredeo desetine hiljada dolara i bio je retkost čak i u državnim agencijama. Eskobar je imao njih 12.

Kasnije su niže pozicionirani članovi kartela svedočili da je organizacija godišnje gubila između 50 i 80 miliona dolara, delom zbog poplava, delom zbog toga što bi ih miševi izgrizli, a veliku količinu novca bi jednostavno izgubili. Veruje se da je i danas širom Kolumbije zakopano između jedne i četiri milijarde dolara, što u novčanicama, što u zlatu, nakitu i oružju.

Nakon 2000. godine kriminalni karteli – naročito oni u Meksiku – počeli su da masovno koriste savremene tehnologije. Njihovi instruktori su često bili bivši oficiri, vojnici ili policajci, koji su napustili državnu službu i prešli u kriminalne vode. Godine 2011. meksičke vlasti i vojska su uspeli da ugase čak tri šifrovane (enkriptovane) mreže koje su koristili karteli.

"Regruti" koji neće u kartele jednostavno "nestanu"

Tada je zaplenjeno na stotine mobilnih telefona, satelitskih telefona i radio-stanica, koji su svi bili programirani ili imali specijalni softver za korišćenje posebne mobilne mreže. Ta mreža je bila tolika da je obuhvatala čak četiri savezne države na severu Meksika. Takođe, vojska je uništila ili onesposobila 150 baznih stanica, 160 antena za deljenje signala i tri kombija sa mobilnim baznim stanicama.

Samo godinu dana kasnije otkriveno je još 12 baznih stanica velike snage, koje su omogućavale i bežični enkriptovani internet pristup.

Iako su ove mreže koristili svi karteli, jedan se naročito “istakao”. Kartel Zetas je jedan od najopasnijih u Meksiku i čine ga uglavnom bivši pripadnici specijalnih snaga vojske i policije.

Oni su još 1999. godine osnovali Zalivski kartel, a kasnije i Kartel Zetas. Zahvaljujući dugogodišnjnem radu u službama bezbednosti, pripadnici ovog kartela su obučeni za rukovanje svim vrstama sredstava za komunikaciju, a često i regrutuju lokalne stručnjake. Oni koji ne žele da budu regruti jednostavno nestanu – više od 100 inženjera telekomunikacije i raznih stručnjaka se i danas vodi kao nestalo.

Godine 2015. širom Evrope su se pojavili posebni mobilni uređaji koji su koristili poseban operativni sistem. Bazirani na fabričkim uređajima, ali sa specijalnim softverom, EncroChat uređaji su se reklamirali kao "pravo rešenje za poslovne ljude, javne ličnosti i sve koji žele visok stepen sigurnosti komunikacije". U praksi, u pitanju su bili android uređaji sa posebnim aplikacijama za enkripciju, baziranim na AES standardu. Neki od uređaja su bili bazirani na posebnoj X2 Aquarius hardverskoj platformi. Na uređajima je fizički bio onemogućen GPS, kamera i mikrofon, kako bi se osigurala poptpuna privatnost, piše Al Jazeera.

"Dark veb" ima i svoju pozitivnu stranu

U praksi je, naravno, najveći broj ovih uređaja završavao u rukama kriminalaca. Naročito su bili popularni u Velikoj Britaniji i Francuskoj, a vođe kriminalnih grupa su, uz EncroChat, koristili i BlackBerry uređaje, takođe poznate po svojoj privatnosti. Naravno, ovakvi “bezbedni” smartfoni nisu bili jeftini – cene su se kretale od 1.300 do 2.300 eura, u zavisnosti od vrste “baznog” uređaja. Francuske vlasti su ubrzo otkrile pošiljke ovih uređaja, koje je posebna jedinica Žandarmerije zaplenila.

Krajem 2019. godine u istragu su se uključili i organi Evropske unije, uz francuske i holandske vlasti. Uskoro su otkriveni i serveri i računari koji su omogućavali šifrovranu komunikaciju, a 15 marta 2020. godine su stavljeni van funkcije. Podaci sa ovih uređaja su doveli do niza hapšenja u zemljama EU-a, a holandska policija je u junu prošle godine zaplenila osam tona kokaina, tonu sintetičkih droga i uhapsila više od 100 osumnjičenih.

Procenjuje se da je u trenutku gašenja EncroChat imao više od 25.000 korisnika, od toga više od 10.000 samo u Velikoj Britaniji.

(Telegraf.rs)