Koju lekciju iz sveta možemo da naučimo o delta soju?

Naučnici veruju da je delta soj mnogo zarazniji od "originalnog korona virusa", i da postoji mogućnost da zarazi one koji nisu u celosti imunizovani

Noćna mora se vraća. U Indoneziji grobari rade danonoćno, a sve je manje kiseonika i vakcina. U Evropi zemlje ponovo razmišljaju da "zalupe vrata", uvedu karantin i zabrane putovanja. U Bangladešu radnici koji beže pred predstojećom blokadom gotovo sigurno nose još jedan talas koronavirusa u svoja siromašna rodna sela...

U zemljama poput Južne Koreje i Izraela koje su, bar se činilo, smrvili virus, pojavili su se novi klasteri. Kineski zdravstveni zvaničnici pre nekoliko dana su najavili da će izgraditi džinovski centar karantin, gde će u 5.000 soba smeštati putnike iz inostranstva. Australija je naredila milionima da ostanu kod kuće, a danas je potvrđeno i da je u Srbiju stigao delta soj.

Godinu ipo dana nakon što je počela "trka", pandemija ponovo pravi haos u svetu na talasu novog soja, koji je prvo izolovan u Indiji. Od Afrike do Azije, zemlje se bore sa obolelima i broje žrtve. Čak i bogate nacije, koji imaju visoko stopu vakcinisanosti ne smeju da spuste gard, već i dalje balansiraju sa merama u nadi da će se nekada sve vratiti u normalu.

Naučnici veruju da je delta soj mnogo zarazniji od "originalnog korona virusa", i da postoji mogućnost da zarazi one koji nisu u celosti imunizovani, što je bila uzbuna za zdravstvene zvaničnike.

Nevakcinisani građani, nebitno da li su iz Indije ili Indijane, mogu da posluže kao "inkubatori" novih varijanti, koji bi mogli da mutiraju i postanu veoma opasni, a naučnici već opominju na soj delta plus, a postoje i varijante gama i lambda.

- U trci smo sa širenjem novih sojeva - rekao je profesor Kim Vu Jo, specijalista za infektivne bolesti u Univerzitetskoj bolnici Guro u Seulu.

Mnogi zvaničnici širom sveta raspravljaju da li bi opet trebalo uvoditi lokdaun i meru obaveznog nošenja maski. Čak i one gde ima dosta vakcina. U ponedeljak su zvaničnici u Los Anđelesu, gde raste broj obolelih od delta soja, apelovali na građane, čak i one vakcinisane, da u zatvorenom nose maske. Naučnici, međutim, smatraju da maske nisu obavezne na mestima gde ne dolazi do velike transmisije virusa.

I dok uznemirujuće fotografije stižu iz Nepala ili Kenije, gde se vide krcata odeljenja intenzivne nege, gde ljudi umiru a lekari padaju na nos, to može da se shvati kao veliki podsetnik Zapadu, ili možda "pogled u budućnost"?

Većina vakcina koje su na tržištu deluju efikasno protiv delta soja, a prva istraživanja pokazuju da oni inficirani će vrlo verovatno razviti, u najgorem slučaju, blage simptome. Međutim, čak i u najbogatijim zemljama, osim onih retkih koji nemaju veliku populaciju, manje od 50 odsto stanovništva je primilo obe doze.

Eksperti kažu da sa širenjem novih sojeva treba povećati broj vakcinisanih i održati određene mere, kako bi se obuzdala pandemija.

Dim koji se još jednom podiže iz krematorija u manje bogatim državama pokazuje jaz između imućnih i manje imućnih na mapi sveta. Ogromne nejednakosti u ekonomskom razvoju, zdravstvenim sistemima i - uprkos obećanjima svetskih lidera - pristupu vakcinama, učinili su najnoviji talas virusa mnogo većim i mnogo ubitačnijim.

- Razvijene zemlje su iskoristile raspoložive resurse jer ih imaju i žele svoje građane prvo da zaštite. To je normalno, ali ako gledam iz ugla ljudskih prava, svaki život je podjednako važan - kaže Dono Vidiatmoko, predavač na Univerzitetu u Derbiju i član Instituta za javno zdravlje Indonezije.

I dok se zdravstveni zvaničnici ponavljaju, pandemija iznova pokazuje da dokle god je jedan region ugrožen, nijedan deo sveta nije bezbedan.

Delta soj je izazvao haos u Indiji na proleće. Stradalo je više od 200.000 ljudi. Tako bar kažu zvanične cifre, za koje mnogi misle da su umanjene. Paralisao je ekonomiju, zatvorio granice, zabranio planinarima da se popnu na Mont Everest, uticao čak i na proteste u Mjanmaru i na putnike na aerodromu Hitrou u Londonu.

Do danas, delta soj detektovan je u najmanje 85 zemalja i postaje dominantan soj u delovima Evrope, Azije i Afrike.

Koliko je ovaj soj zarazan, najbolje se videlo u slučaju Indonezije, četvrte najmnogoljudnije zemlje na svetu. U maju broj obolelih je bio na najnižem nivou od početka pandemije. Do kraja juna Indonezija obara rekorde u broju obolelih, a nakon što je proslavljen verski praznik, tokom kojeg su ljudi putovali. U utorak je Crveni krst saopštio da je granica na ivici katastrofe.

Manje od pet odsto građana Indonezije je primilo obe doze vakcine. Zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta dobili su kineski Sinovak, a 20 njih iako su primili obe doze, umrli su od korona virusa. Prošle nedelje vlasti Hongkona suspendovale su putničke letove iz Indonezije, a od danas je to učinjeno i za Veliku Britaniju.

Portugal je u maju pokušao da "oživi turizam" i dozvolio je Britancima da dođu, iako se već pričalo da u Velikoj Britaniji hara delta soj. Posle samo nekoliko nedelja, britanska vlada uvela je obavezan karantin za putnike iz Portugala, uključujući i svoje državljane koji se vraćaju sa odmora.

Zbog sve većeg broja obolelih od delta soja, Lisabon je uveo lokdaun za vikend, a Britanci koji nisu vakcinisani moraju u karantin po ulasku u ovu zemlju.

U Bangladešu naučnici su otkrili da je 70 odsto testiranih uzoraka iz prestonice Dake, koji su uzeti u periodu od 25. maja do 7. juna bili delta soj. Broj pozitivnih skočio je za 25 odsto. Juče su prijavili rekordan broj novoobolelih od početka pandemije, a očekuje se da će broj još rasti jer su radnici-migranti pobegli iz gradova i vratil se kući na selo pre nego što je uveden nacionalni lokdaun. To znači da javni prevoz i prodavnice neće raditi bar nedelju dana.

S obzirom na to da je pandemija osakatila ekonomiju Bangladeša, koja živi od izvoza, vlada je odlučila da mere ne važe u fabrikama za proizvodnju obuće i odeće.

- Oni su vredni ljudi. Njihov imunološki sistem je jači - rekao je Mohamed Nasir, bivši potpredsednik Udruženja proizvođača i izvoznika odeće u Bangladešu.

Ako smo išta naučili od pandemije, to je da takvi pretrpani prostori, baš kao i zatvori ili masovna verska okupljanja, mogu da se pretvore u leglo zaraze. Mnogi radnici konfekcije, međutim, očajnički žele da zadrže posao, posebno s godišnjim bonusima koji treba uskoro da dođu.

Uprkos obećanjima raznih zemalja i međunarodnih organizacija, nije mnogo vakcina isporučeno Bangladešu. Vakcinisano je manje od 3 odsto stanovništva.

(Telegraf.rs)