Mali Milo umro je u majčinom naručju: "Starijeg sina mi je odnela ista bolest, kao i supruga"

Za nekoliko godina izgubila je suprugu i dvojicu sinova starosti 5 i 9 godina. Sva trojica su preminula od raka

Kada je petogodišnji Milo Hjuz poslednji put uzdahnuo, mama Meri je osetila dobro poznat bol koji lomi celo telo. Isti bol je osetila kada je njen stariji sin Oskars preminuo 2014, kada je imao samo devet godina. Taj bol ju je slomio i kada je njen suprug Ijan preminuo u januaru prošle godine.

Preporučujemo

Meri je prošla kroz nezamislivo, izgubila je svoje najdraže zbog tumora na mozgu koji se stvara usred retkodg poremećaja.

Ipak, iako je prošla golgotu, uspela je da skupi više od 500.000 evra da potpomogne istraživanje tumora na mozgu kroz humanitarnu organizaciju, koju je osnovala sa suprugom nedugo pre nego što je Ijan preminuo.

Prošlo je nešto više od mesec dana kako je ostala i bez sinčića Mila. Mališan je preminuo u zagrljaju braće Seba (18) i Lukasa (11), koji su mu u suzama pevali njegovu omiljenu pesmu.

- Mislim da niko ne bi mogao da nosi moj boli, ali ne želim da iko zaboravi da su moja deca živela - kaže Meri kroz suze.

- Nas troje smo bili uz njega. Ja sam ležala sa njegove leve strane, Seb sa desne a Lukas kod nogu. Držao nas je za ruke iako do tada više nije mogao ni da se pomera - priča neutešna majka.

Meri kaže da Milo nije želeo da popusti pred bolešću i da se borio do poslednjeg trenutka, te da nikad neće zaboraviti neke prelepe trenutke koje je sa njim doživela.

Nije ni znala da suprug ima redak sindrom, koji se prenosi na decu

- Kada se nešto tako dogodi pomisliš: "Neka ode sada, bilo bi bolje za njega", a onda bih se molila da taj trenutak nikad ne prođe - kaže Meri.

Njen Milo je uvek znao da joj kaže i pokaže koliko je voli.

- Govorio bi: "Volim te više nego što je cveće lepo i više nego što sunce sija". Bio je pun ljubavi.

Milo nikad nije upoznao svog starijeg brata, koji je umro samo godinu dana nakon što mu je otkriven tumor. Samo nedelju dana pre nego što će lekari otkriti da je Milo bolestan, Meri će izgubiti Ijana od iste bolesti. Ijan je preminuo u 49. godini.

Kada su odlučili da osnuju porodicu ni Meri ni Ijan nisu znali da on ima redak Li-Fraumeni sindrom, koji izaziva rak. U pojedinim slučajevima, sindrom može da se prenese na decu.

Meri, koja je iz Jorka, napustila je svoj posao administratora, kako bi mogla da se posveti humanitarnoj organizaciji, koju su ona i Ijan osnovali u Oskarovo ime.

Organizacija je pomogla finansiranje kliničkih studija koje bi trebalo da omoguće da deca koja imaju tumor na mozgu primaju manje toksičnu hemoterapije, slabije zračenje, a da im šanse za oporavak i dalje budu dobre.

- To je sad moj životni poziv i ne smem da ga napustim, to istraživanje mora da se nastavi - kaže majka.

Ona kaže da je, kada su osnivali organizaciju, jedino na umu imala to da nijedan roditelj ne sme da prođe kroz ono što je ona prošla sa Oskarom.

- Teško je i zamisliti da ću posle šest godina ponovo proći kroz to. Nadam se da više nikad neću, ali ne smem da dozvolim da se to i nekom drugom dogodi - priča Meri.

"Bavio se sportom, a onda nije mogao na noge"

Njen život se okrenuo naopačke, kada je Oskar, koji je obožavao da se bavi sportom, odjednom postao nesiguran na svojim nogama. Imao je osam godina kada je počeo da se žali na mučnine i nesvesticu.

Uskoro su mu dijagnostifikovali meduloblastom. Operisali su ga i u početku je dobro reagovao na hemoterapiju.

- Bilo je teško saznati za dijagnozu, ali niko od nas nije verovao da mu je to smrtna presuda - kaže Meri.

Kada je završio prvu turu terapija, hteli su i žurku da naprave, ali onda su stigle nove loše vesti. Skener je pokazao da Oskar ima tumore duže kičme, ali i nove izrasline na mozgu.

Doktor im je loše vesti saopštio u ordinaciji, što dalje od Oskara. Udarac je bio stravičan, ali ona se i dalje nadala da ima spasa za njeno dete. Davali su mu eksperimentalne lekove, ali Oskaru nije bilo spasa. Preminuo je u svom domu u maju 2014. godine.

- Do kraja nismo gubili nadu. Sve smo mislili da će se dogoditi čudo. Da sam znala da će na kraju otići mnoge terapije ne bih dozvolila - kaže neutešna majka.

Oskar je preminuo dok su mu ona i Ijan pevali uspavanku.

Milo je bio dar sa neba, a onda ga je nebo uzelo

Posle par meseci je saznala da je trudna. Nije bilo kraja njenoj sreći. Milo je došao na svet u septembru 2015. godine.

- Sve je bilo čudno otkako je Oskar umro. Tada se parovi ili udalje ili postanu mnogo bliski. Mi smo baš bili potrebni jedan drugom, a onda je stigao i Milo - kaže Meri i dodaje da ih je on vratio u život.

Kaže da su Milu pričali za Oskara, a da je i on sam pitao za njega. Međutim, sreća nije dugo trajala. Pred kraj 2018. godine Meri je primetila da se Ijan, koji je ranije pobedio rak stomaka, ponaša čudno. To su bili prvi znaci tumora na mozgu.

Glioblastom su mu dijagnostifikovali u februaru 2019, a preminuo je u januaru 2020. godine.

Posle samo par nedelja stigao je novi udarac. Meri je primetila da Milo više nije živahan, da mu nije dobro.

- Ušla sam u bolnicu i rekla im: "Moje dete ima tumor na mozgu". Prepoznala sam simptome. Sestra ga je uzela samo i odmah su uradili skener. Imao je više tumora - priča majka.

Najteže joj je bilo da Sebu i Lukasu saopšti da će najverovatnije izgubiti Mila.

Svi su se trudili da poslednje Milove mesece učine što lepšim. On je toliko bio divan da ih je, iako su vesti iz dana u dan bile sve lošije, stalno zasmejavao.

- Kada je već došao kraj mislim da nije baš bio ni svestan šta se oko njega događa. Ležao bi u mom krevetu i ne bi se mnogo pomerao. Znala bih da ga uzmem u naručje i samo tako držim, a on bi odjednom počeo da me ljubi. Teško je to proživeti - kaže majka.

Snagu da nastavi daju joj sinovi Seb i Lukas.

- Ne znam šta bih da nije njih - kaže Meri.

(Telegraf.rs)