Analitičari o istorijskom susretu Putina i Bajdena: Očekivanja nisu velika, moguć skroman pomak

Sastanak Putina i Bajdena održaće se sutra u Ženevi

Očekivanja da će sutrašnjem samitu predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena doći do ogromnog napretka nisu velika, zbog neslaganja u brojnim oblastima, ali ima nekoliko pitanja u kojima bi moglo doći do skromnog pomaka, ocenjuje Rojters.

Preporučujemo

Odnosi Vašingtona i Moskve su trenutno na najnižem nivou u poslednjih nekoliko godina, međutim, oba lidera izrazila su nadu da bi njihov sastanak mogao da dovede do stvaranja stabilnih i predvidljivih odnosa iako ostaju na suprotnim polovima po svim pitanjima - od Ukrajine, preko Sirije, ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Među pitanjima koja ih razdvajaju ima i nekoliko u kojima bi moglo doći do skromnog napretka kao što su sajber-pretnje, diplomatske misije, naoružanje, navodi Rojters.

Hakerski napadi navodno povezani sa Rusijom dva puta su za cilj imali ključne američke infrastrukturne objekte zbog čega su SAD naročito zabrinute.

FBI nije pronašao dokaz o umešanosti ruske vlade u napad na jednog od najvećih operatora naftovoda u SAD, a sam Putin je optužbe o ruskoj odgovornosti odbacio kao apsurdne.

Bajden će sigurno izneti ovo pitanje i ranije je najavio da će od ruskih vlasti zatražiti da se obračunaju sa sajber-kriminalcima. Putin je ranije izrazio spremnost da izruči osumnjičene ako bi se postigao određeni dogovor.

Američki predsednik takođe je najavio da će prioritet njegove administracije biti globalno promovisanje ljudskih prava i demokratije i da neće zazirati od upozoravanja zemalja po tom pitanju.

Vašington je već kritikovao Moskvu zbog odnosa prema opozicionom lideru Alekseju Navaljnom i zatražio njegovo puštanje iz zatvora.

Kremlj sa druge strane navodi da su ruski političari unutrašnje pitanje i da Vašington u to ne treba da se meša. Takođe je saopštio da neće prihvatiti lekcije od zemlje za koju tvrdi da sama ima mnogo problema sa poštovanjem ljudskih prava.

Dve vodeće svetske nuklearne sile žele da razgovaraju i o kontroli naoružanja kako bi osigurale stabilne vojne odnose.

Moskva i Vašington su u februaru na pet godina produžili sporazum Novi start koji ograničava razmeštanje strateških nuklearnih bojevih glava, raketa i bombardera. Rusija je zainteresovana da se u produženi sporazum uključe i noviji sistemi.

Pitanje Ukrajine važno je za obe strane. Lideri NATO su u ponedeljak ponovili da Ukrajina može da se jednog dana pridruži Alijansi, ali je Bajden rekao da Kijev najpre mora da iskoreni korupciju i ispuni druge kriterijume. Putin je jasno stavio do znanja da je Ukrajina "crvena linija" i da želi da je se Vašington kloni.

Status diplomatskih misija je oblast u kojoj obe strane veruju da ima prostora za napredak. Posle međusobnog povlačenja ambasadora tokom proleća, eventualni sporazum o njihovom povratku poslao bi biti signal da je postignut izvestan napredak.

Možda postoji i prostor za skroman dogovor o vizama i osoblju diplomatskih misija pošto je Rusija reagujući na američke sankcije ograničila broj lokalnih predstavnika u ambasadi SAD u Moskvi, primoravši tako Vašington da smanji konzularne usluge.

Moguće je da će na sastanku biti reči i o eventualnoj razmeni zatvorenika. U Rusiji se nalaze bivši marinac Pol Velan osuđen za špijunažu i Trevor Rid, takođe američki marinac optužen za napad na policajca. Velanov advokat je sugerisao da je Moskva zainteresovana za dogovor o oslobađanju dvojice svojih državljana koji su osuđeni u SAD.

Uoči samita Putin je u intervjuu za En-Bi-Si njuz na pitanje da li bi razmotrio pitanje razmene zatvorenika odgovorio "Da, naravno".

(Telegraf.rs)