Kako je pandemija pomogla biznis "kopača grobova": Gde je nestalo antičko blago?

Artur Brend, jedan od poznatih "umetničkih detektiva" u Evropi rekao je da je gotovo 50 odsto rimskih umetničkih dela koje se nalaze na tržištu ukradeno

Krađa umetnina iz antičkog perioda u Italiji nije novina. Staro je kao i samo Rimsko carstvo, koje se bori ne samo sa lokalnim "kopačima grobnica" ili "tombarolima", kako ih nazivaju u Italiji, već i sa krađom bogatstva drugih država.

Preporučujemo

Pandemija korona virusa je ovim lopovima dala novu priliku - da kradu sa zatvorenih arheoloških nalazišta, iz crkava i muzeja. Uzimaju neprocenjive artefakte, dok policija proverava da li se svuda u zemlji poštuju korona mere.

Tokom 2020. primećeno je da se sve više trguje ukradenim umetničkim delima, čak i u Fejsbuk grupama. U aprilu i maju jedna od grupa na toj društvenoj mreži duplirala je broj članova, sad ih ima oko 300.000.

Interpol, koji je predstavio aplikaciju ID-Art, koja u bazi sadrži podatke o ukradenim umetninama, navodi da je od juna do oktobra 2020. zaplenjeno 56.500 "kulturnih dobara" i da je uhapšeno 67 ljudi. Među njima su i kopači grobnica, kao i ljudi koji krijumčare umetnička dela. Akcija je sprovedena dok je većina zemalja u Evropi bila u lokdaunu.

Samo u Italiji zaplenjeno je kulturnih dobara vrednih oko 1,2 miliona evra - tu su bile knjige, predmeti od keramike, umetnine...koje su bile na putu do svojih krajnjih kupaca koji su robu naručili preko dark veba i na crnom tržištu.

Artur Brend, jedan od poznatih "umetničkih detektiva" u Evropi rekao je za CNN da je gotovo 50 odsto rimskih umetničkih dela koje se nalaze na tržištu ukradeno. On je rekao da postoje na stotine hiljada kopača grobova koji operišu po čitavom svetu.

- Među njima ima i farmera i ljudi koji poseduju detektor metala, ali većina su ipak profesionalci - ističe Brend i dodaje da je "lakše kopati da bi osvojio na lutriji", nego kupiti dobitnu srećku.

Nemaju novca da zaštite istoriju?

Na prvi pogled Trg Largo di Torre Argentina u Rimu deluje dosadno u poređenju sa ostatkom italijanske prestonice. Tu je stajalište za taksiste nabijeno uz ogradu kraj ograde išarane grafitima, koja štiti potonule ruševine. Sa druge strane su šine. Međutim, tri metra ispod zemlje, stubovi su razbacani kao dečje igračke na mestu gde su Julija Cezara izdali njegovi saveznici i gde je brutalno ubijen 44 p.n.e.

Nalazište na kojem se dogodio jedan veoma značajan momenat u istoriji Rimskog carstva, gde su i ostaci četiri hrama koji su ponosno tu stajali i 300 godina p.n.e, sada je postao smetnja za nesmetano odvijanje saobraćaja.

Lako je videti kako su lukavi lopovi dobili pristup neprocenjivom blagu Italije. Ruševine su svedoci čestih hapšenja, jer turisti i drugi lako mogu da preskoče ogradu bez da ih iko primeti. Veruje se da je to jedno od mesta u Rimu koje je najčešće na udaru lopova, iako su mnogi važni predmeti, uključujući vaze i statue, uzeti pre više godina.

Kako grad ne izdvaja dovoljno sredstava da se nastavi sa iskopavanjima ili bar da se adekvatno zaštiti ovo važno arheološko nalazište, ono ostaje na milost i nemilost lopova i bahatih ljudi. Podaci pokazuju da Italija od 2011. svake godine izdvaja sve manje i manje novca za kulturu.

Budžet za 2021. predviđa izdvajanje od svega 1 odsto, dok Rim troši oko 2,4. Budžet dopunjavaju tako što brojne poznate kompanije "uskaču" kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe. Poznati brend Tod's je donirao više 25 miliona evra za obnovu Koloseuma, Fendi je dao milione za Trevi, a Diesel pokušava da pomogne restauraciju mosta Rijalto u Veneciji.

Da nije privatnika koji pomažu obnovu i zaštitu, mnoga nalazišta širom zemlje bila bi uništena.

Blago na izvol'te

Odeljenje za umetnine je specijalno odeljenje u italijanskoj policiji, čiji je zadatak zaštita kulturnog nasleđa. Njegovi pripadnici su prvi u zaštiti muzeja i crkava nakon prirodnih nepogoda. Međutim, većinu svog vremena jure "tombarole" i vraćaju ukradena dobra.

- Primetili smo da "kopači grobova" razvijaju posao po naslednoj liniji. To je posao koji se prenosi sa oca na sina - kaže general Roberto Rikardi, komandir.

Rikardi ističe da su tombaroli aktivni u svim mestima gde postoje arheološka blaga.

- Kopači grobova su na najnižoj lestvici lanca ishrane jer najmanje zarađuju, a najviše rizikuju ako ih uhvatimo. Međutim, stvari koje oni pronalaze mogu biti na vrhu liste želja najbogatijih ljudi sveta - dodaje on.

U maju, rijaliti zvezda i influenserka Kim Kardašijan osumnjičena je da je kupila deo uradene rimske statue. Antičko umetničko delo - koje datira iz 1. ili 2. veka - zaustavljeno je kada je stiglo u Los Anđeles u maju 2016. godine, nakon što su američke vlasti upozorene da bi to moglo biti zaštićeno kulturno dobro.

Skulpturu je zaplenila granična policija, zajedno sa drugim umetninama ukupne vrednosti oko 730.000 evra.

Kardašijanka je negirala da je kupila statuu, čak je tvrdila da ne zna i da postoji.

- Kim nikada nije kupila ovaj komad i ovo je prvi put da je saznala za njegovo postojanje. Verujemo da je delo možda neovlašćeno kupljeno pomoću njenog imena i s obzirom da nikada nije nije stiglo na njenu adresu, nije ni bila svesna bilo kakve transakcije. Podstičemo dalju istragu i nadamo se da će statua biti vraćena pravim vlasnicima - rekao je portparol Kim Kardašijan.

Iz Međunarodne asocijacije trgovaca umetninama iz antičkog perioda kažu za CNN da se prilikom legalne trgovine godišnje "obrne" oko 130 miliona dolara, a ilegalno oko 2 milijarde.

Tokom godina, blago Rimskog carstva je iskopano što kroz sponzorisana arheološka iskopavanja i krađu, što kroz urbani razvoj. Naime, u Rimu je proširenje podzemne saobraćajne mreže više puta odlagano i to za po nekoliko godina, jer bi se uvek na "nešto naletelo". Neka dela koja su pronađena tom prilikom potom su izlagana na metro stanicama.

U Italiji su pojedina gradilišta u zakonskoj obavezi da u timu imaju arheologa. Na njima je da procene da li su predmeti koji su pronađeni prilikom postavljanja kablova ili kanalizacione mreže vredni iskopavanja, što često i jeste slučaj, ili ih treba ostaviti gde jesu i sačekati profesionalce da dođu i odrade posao.

Tako su ova "groblja umetnina" postala prava prilika da tombaroli zgrabe plen. Mnogi krišom nadgledaju gradilišta i čekaju trenutak kada mogu svoju lopatu da zabodu u zemlju.

Svetska mreža

Stefano Alesandrini, arheolog forenzičar, koji je bio savetnik pri ministarstvima pravde i kulture Italije, a u vezi sa slučajevima ukradenih umetnina, uključen je i u pregovore sa drugim zemljama da Italiji vrate njeno blago, uključujući i ono iz Muzeja umetnosti u Njujorku.

Više od 350 predmeta od velikog značaja vraćeno je u Italiju iz muzeja u Severnoj Americi u proteklih nekoliko godina. Muzej Geti iz Los Anđelesa vratio je oko 50 predmeta, najviše tokom 2016. godine, kada je na Siciliju vraćena glava bog Hada od terakote.

Prilikom sudskog procesa protiv bivšeg kustosa muzeja Geti Mariona Trua, koji je bio optužen za krijumčarenje ukradenih umetnina, tadašnji direktor muzeja je rekao da je bio svestan da "uvek postoji mogućnost da im se ponudi neki materijal koji je nezakonito iznet iz Grčke, Turske ili Italije".

Ipak, bronzana statua koja nosi naziv "Pobednička mladost" i dalje je predmet spora. Sud u Italiji je 2018. presudio da to blago treba da im bude vraćeno, dok iz muzeja tvrde da je statua grčkog porekla i da nikad nije bila deo kulturnog nasleđa Italije.

I Muzej umetnosti u Njujorku takođe se odrekao mnogih antikviteta sumnjivog porekla, a najpoznatiji je 2.500 godina stari krater Euphronios i više od desetak komada helenističkog srebra.

Tadašnji direktor muzeja je u saopštenju naveo da "vraćanje srebrnine predstavlja pravo rešenje kompleksnog problema".

Tokom 2020. godine više od 500.000 ukradenih predmeta vraćeno je u Italiju iz muzeja i zbirki privatnih kolekcionara iz čitavog sveta.

- Muzeji su želeli nešto veliko, fantastičnu umetnost, ali nisu razmišljali o tome koja priča se krije iza predivne vaze koja je izložena u američkom muzeju - kaže Alesandrini i kaže da iza svakog tog predmeta stoji priča o uništenju nekog nalazišta koje je stajalo netaknuto hiljadama godina.

- Zato ne treba da kupite nijedan predmet bez adekvatne licence za izvoz, koju izdaje italijanska vlada - dodaje on.

Mnogo posla ih čeka

Darijus Ajra, arheolog i direktor edukativne platforme "Antički Rim živi", i sam je svedočio kako lopovi haraju nalazištima koje je on vodio, ali, za to ne krivi "kopače grobova".

- Tu je mnogo krivaca. Kopač, onaj koji kupuje od njega, kao i svaki drugi čovek koji je uključen u taj lanac krijumčarenja. Uključujući i onog koji drži objekte u kojima se skladišti roba oslobođena od poreza - kaže Ajra.

On kaže da je kriv svako ko je svestan šta su kopači grobova učinili na prvom mestu.

Ajra dodaje i da većina umetnina bude skladištena u nekom magacinu čitavu deceniju pre nego što bude prezentovana na crnom tržištu i na taj način se pronalazi "rupa u italijanskom zakonu" i omogućava lopovima da izbegnu kaznu.

Brand, detektiv i istoričar, takođe krivi posrednike, pogotovo trgovce umetninama, koji znaju gde su rupe u zakonu i prave lažnu dokumentaciju kako bi lakše prodali robu kolekcionarima.

Konvencija UNESKO iz 1970. zabranila je uvoz, izvoz i prenos vlasničkih prava nezakonito iskopanih umetnina, te trgovci falsifikuju papire da izgleda kao da je prva prodaja izvršena pre tog datuma.

- U papirima piše da je u pitanju kolekcija neke Francuskinje i da je prodata pre 1970. Naravno, ta Francuskinja je mrtva, pa niko ne može da je pita gde je to delo kupila, kao i da li je uopšte bilo u njenom vlasništvu - objašnjava Brand.

Za to vreme, lopovi imaju pune ruke posle. Južno od Rima tombaroli svako malo udare na Neronovu carsku palatu. Nalazište štite zarđala ograda na koju kupači kače peškire kada dođu na plažu.

Tokom maja jedan čovek je viđen kako usred bela dana kopa lopatom tik ispod ograde. Tokom lokdauna najmanje troje lopova je ušlo na nalazište.

Opremljeni kreću u pljačku

U jednom od mnogo skladiša Odeljenja za umetnine, u kojima se skladište zaplenjena umetnička dela nalaze se i alatke koje kopači koriste. U magacinu u centru Rima, u glavnom sefu, na policama se mogu pronaći i detektori za metal, lopate, pijuci...

U skladištu ima i falsifikata umetnina, koje je neko pokušao da uvali kao pravo umetničko delo, ali i modernija umetnička dela, koja su konfiskovana prilikom akcija protiv brojnih kriminalnih grupa.

Evidencija pokazuje da svake nedelje stigne neki nov predmet u skladište, a neki se odašilju dalje na analizu, odnosno vraćaju ih na mesta odakle su ukradena.

Komandir Rikardi kaže da njegov tim sada koristi digitalnu tehnologiju, koja uključuje dronove i satelitske snimke, kako bi uhvatili kopače grobova.

Češljaju i internet i dark veb, kako bi pronašli aukcije gde lopovi prodaju ukradena blaga.

On kaže da svaka krađa stvara višestruku štetu.

- Prvo je ekonomska šteta, jer govorimo o umetničkoj i istorijskoj vrednosti. Drugo je pljačka samog arheologa, kojem lopovi ukradu tu privilegiju da otkrije deo istorije - ističe on.

(Telegraf.rs)