Deda Đorđe i dalje čuva srpsko groblje: Ugostio nas je u svom domu, gde čuva najdraže uspomene

Iako poslednjih nekoliko godina ima pomoćnika Predraga, koji će ga verovatno i naslediti na mestu čuvara, deda Đorđe, kada to može, i dalje rado dočekuje posetioce, a nas je ugostio u svom domu, što je velika čast

Đorđe Mihailović, odmila zvani deda Đorđe, legendarni čuvar srpskog groblja u Solunu, zagazio je u 94. godinu, ali i dalje u svako doba dana i noći može da ispriča priču o srpskim herojima, čije grobove decenijama čuva.

Preporučujemo

Nedavno je proslavio rođendan, a ekipu Telegrafa danas je ugostio u svom domu gde čuva ordenje i poklone koje je dobio za ovih, više od pola veka, koliko dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.

- Ja sam rođen ovde na groblju i treće sam koleno koje čuva ovo srpsko groblje. Sada imam 94. godine - priča nam deda Đorđe.

Iako poslednjih nekoliko godina ima pomoćnika Predraga, koji će ga verovatno i naslediti na mestu čuvara, deda Đorđe, kada to može, i dalje rado dočekuje posetioce, a nas je ugostio u svom domu, što je velika čast.

Podsetimo, prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke Kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine.

Savo je sahranjen na Zejtinliku, a nasledio ga je Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke.

Đuro je preminuo 1961. godine i sahranjen je uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.

Podsetimo, Đorđe je odlikovan Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena. Raša Perić posvetio je pesmu čuvaru Zejtinlika, Đorđu Mihailoviću, "Maršira svu noć".

(Telegraf.rs)