I pre "otmice" Rajanera bilo je incidenata na nebu: Avione presreli zbog militanata, političara

Ovo su neki od incidenata na nebu koji su privukli međunarodnu pažnju

Prisilno preusmeravanje putničkog aviona Rajanera u prestonicu Belorusije Minsk u nedelju i hapšenje novinara koji je bio na njemu izazvalo je oštre osude širom Evrope.

Preporučujemo

Avion je leteo od Grčke do Litvanije i prelazio preko beloruskog vazdušnog prostora, kada je Belorusija poslala MiG-29 da ga presretne, tvrdeći da se u letelici nalazi bomba.

Piloti Rajanera bili su u obavezi da prate instrukcije vojnog aviona. Ovaj incident osudili su Evropska unija i SAD.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je zapadne zemlje za licemerje, rekavši da su nacije "drugačije reagovale na slične događaje koji su se ranije odvijali u drugim zemljama".

Posebno se osvrnula na incident od pre osam godina, u kojem je učestvovao avion tadašnjeg predsednika Bolivije Eva Moralesa.

Ovo su neki od prethodnih incidenata kada su avioni možda morali - ili ne - da slete.

Avion predsednika Bolivije sleteo u Beč 2013.

U julu 2013. godine Evo Morales se vraćao u Boliviju sa samita u Moskvi, kada je njegov avion morao da se preusmeri na bečki aerodrom u Austriji, nakon što je nekoliko drugih zemalja odbilo da da dozvolu da uđe u njihov vazdušni prostor.

Bolivija je tada rekla da je "velika laž" da je u predsedničkom avionu bio američki obaveštajac Edvard Snouden, koji se u to vreme skrivao na moskovskom aerodromu.

Francuska se tada izvinila bolivijskoj vladi zbog "kasne potvrde dozvole" za ulazak u francuski vazdušni prostor, kriveći za to "sukobljene informacije".

Međutim, za razliku od Rajanera, Moralesov avion nisu presreli lovci i prisilili ga da sleti - uopšte nije dobio dozvolu za ulazak u vazdušni prostor drugih zemalja, prenosi BBC.

Predsednik Bolivije je češće putovao državnom letelicom nego komercijalnim, putničkim avionom.

Agencija UN-a za civilno vazduhoplovstvo, ICAO, rekla je da je snažno zabrinuta zbog "očiglednog prinudnog sletanja" u incidentu u Belorusiji koji bi mogao biti "u suprotnosti sa čikaškom konvencijom" koja utvrđuje pravila o pristupu vazdušnom prostoru i bezbednosti vazduhoplova.

Čikaška konvencija iz 1944. godine odnosi se na civilne avione, poput leta Rajanera, ali ne i na državne letelice kao što su predsednički ili vojni avioni.

Iran uhapsio militanta Sunita 2010.

Abdolmalek Rigi, šef nasiljne sunitske pobunjeničke grupe Jundullah, uhapšen je u februaru 2010. godine od strane Irana. Zvanična novinska agencija Irna kasnije je rekla da je leteo u arapsku zemlju preko Pakistana pre hapšenja.

- Njegovom avionu je naređeno da sleti i on je uhapšen nakon što je avio pretražen - rekao je iranski poslanik Mohamad Degan.

Drugi izveštaji preneli su da je Rigi bio na putničkom letu od Dubaija do Kirgistana koji je sleteo u Uran, gde je uhapšen.

Ali bilo je oprečnih izveštaja - posebno u američkim medijima - koji sugerišu da je Pakistan ponudio pomoć da se Rigi uhapsi.

BBC nije nezavisno potvrdio kako je Rigi došao u iranski pritvor, a iranske tvrdnje da su njegovi avioni prisilili komercijalni avion da sleti u Iran možda nisu tačne.

Militantni lider je pogubljen u junu 2010.

Američki lovac presreo avion sa otmičarima broda 1985. godine

U oktobru 1985. godine američki borbeni avioni presreli su egipatski avion u kojem su bili osumnjičeni palestinski militanti i prisilili ga da sleti u američku bazu u Italiji.

Italijanski kruzer Achille Lauro otet je u Sredozemnom moru sa stotinama ljudi na njemu, a ubijen je stariji američki jevrejski putnik.

Četvorica militanata iz palestinskog frona oslobođenja pobegli su nakon što su dozvolili brodu da pristane u Egiptu. Oni su pokušali da pobegnu iz Egipta u iznajmljenom avionu Egyptair, koji ih je vodio u Tunis.

Avion su presreli lovci F-16 u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Mediterana i ispratili ga u bazu na Siciliji.

Četvorica otmičara su osuđena na dugogodišnje kazne zatvora u Italiji.

Hapšenje lidera alžirskog pokreta za nezavisnost 1956.

22. oktobra 1956. godine petorica lidera alžirskog pokreta za nezavisnost, FLN, bili su na putničkom letu od Rabata u Moroku do Tunisa.

Trebalo je da učestvuju na konferenciji o budućnosti regije Magreb, koju je organizovao predsednik Tunisa Habib Burgiba.

Alžir je u to vreme bio francuska kolonija i francuska tajna služba poslala je borbene avione da presretnu putnički avion, prisiljavajući ga da sleti u Alžir.

Događaji su izazvali bes u Maroku i Tunisu.

Među petoricom uhapšenih bio je i Ahmer Ben Bela, koji je postao prvi predsednik Alžira nakon što je osvojio nezavisnost od Francuske.

Šest godina nakon što je njegov avion presretnut, Ahmed Ben Bela predstavljao je novi nezavisni Alžir u Ujedinjenim nacijama.

Umro je 2012. u 95. godini.

(Telegraf.rs)