Kako je jedan slučaj uzdrmao Ameriku ali i digao svet na noge: Godinu dana od ubistva Džordža Flojda
Policajac Derek Šovin proglašen je krivim za ubistvo Flojda po svim tačkama optužnice
Danas je tačno godinu dana otkako je Afroamerikanca Džordža Flojda ubio policajac iz Mineapolisa, što je izazvalo globalne proteste. Pristalice, aktivisti i njegova porodica odaće počast Flojdu nizom proslava njegovog života i marševima u utorak, 25. maja.
Od Dalasa preko Vašingtona do Mineapolisa, Flojdovo ime odjekivaće širom zemlje nakon što je postao simbol borbe za rasnu jednakost i policijsku reformu.
Američki predsednik Džo Bajden ugostiće danas njegovu majku, braću i sestre u Beloj kući. Ovaj susret biće privatan, tako da će Bajden moći da "vodi pravi razgovor i sačuva to sa porodicom", rekla je sekretarica za štampu Džen Psaki.
Drugi članovi Flojdove porodice biće na memorijalnim događajima u Mineapolisu, prema portparolu porodice. Jedan od tih događaja je "Proslava života" koji uključuje dan igara, hrane, atrakcija na naduvavanje za mlade i posebne nastupe umetnika nagrađenih Gremijem i lokalnih talenata.
Gušenje Flojda do smrti u Mineapolisu 25. maja prošle godine i naknadna presuda policajcu Dereku Šovinu koji mu je kolenom pritiskao vrat gotovo devet minuta, smatraju se ključnim trenucima u dugoj američkoj borbi za rasnu ravnopravnost.
Naime, policija je izašla na teren nakon što je Flojd pokušao da plati račun u prodavnici lažnom novčanicom od 20 dolara. Svet je obišao snimak prilikom njegovog hapšenja, na kojem se vidi kako mu policajac kleči na vratu, dok Flojd viče da "ne može da diše".
Šovin, koji je belac, proglašen je krivim za ubistvo Flojda po svim tačkama optužnice. Proglašen je krivim za ubistvo drugog i trećeg stepena, i za ubistvo iz nehata.
Nakon ubistva Flojda izbili su protesti i nemiri širom zemlje u kojoj se već zahuktala izborna bitka Bajdena i njegovog prethodnika Donalda Trampa.
Nastao je i globalni pokret "Black Lives Matter" (Crni životi su važni).
Bajden je pozvao Kongres da usvoji zakon o policijskoj reformi na prvu godišnjicu ubistva.
- Amerikanci moraju da se suprotstave sistemskom rasizmu nakon Flojdovog ubistva - rekao je Bajden.
No ambiciozan rok se bliži, a samo je Predstavnički dom podržao zakon poznat kao "Pravda za Džordža Flojda", dok Senat nastavlja da se prepire oko ključnih detalja. Zakon predviđa, između ostalog, da se zabrane potencijalno smrtonosne tehnike zadržavanja osumnjičenih, poput gušenja.
Ubistva nastavljena i nakon Flojdove smrti
Ono što posebno zabrinjava jeste da policijska brutalnost, posebno prema Afroamerikancima, nije prestala nakon šokantnog ubistva Flojda. Iz Amerike su nam u poslednjih godinu dana stizali brojni primeri nasilja i prekomerne upotrebe sile prilikom hapšenja.
Jedan od poslednjih slučajeva dogodio se za vreme suđenja Dereku Šovinu za ubistvo Flojda.
Naime, 11. aprila ove godine, Afroamerikanca Dantea Rajta (20) upucala je i ubila policajka bele boje kože tokom zaustavljanja posle saobraćajnog prekršaja u predgrađu Mineapolisa.
Ona je optužena za ubistvo drugog stepena.
Rajt je ubijen zbog saobraćajnog prekršaja u Minesoti nakon što je navodno policajka "slučajno izvadila pištolj umesto omamljivača".
Policija je objavila i snimak incidenta, na kom se čuje kako policajka viče "omamljivač, omamljivač" dok se bore sa Rajtom u njegovim kolima.
S**nje, upravo sam ga upucala - čuje se kako policajka Kim Poter viče nakon toga.
(Telegraf.rs)