Evropski lideri kojima je korona omogućila da budu još moćniji: Da li će ih kraj pandemije obuzdati?

Glavna briga izveštaja DRI je da "malo evropskih zemalja ima jasan „izlazni plan“ za ukidanje vanrednog stanja i povratak na uobičajene načine upravljanja"

Stotine hiljada ljudi stradalo je u Evropi tokom pandemije kovida-19, a milioni su pretrpeli ozbiljne posledice. Međutim, nisu ljudi jedine žrtve. I demokratija se našla "u raljama pandemije" zbog restrikcija, a stručnjaci sada strahuju da bi političari koji su gladni vlasti teško mogli da "popuste konce" kada se kriza jednom završi.

Preporučujemo

Kako piše CNN, u Francuskoj je parlament ranije ove nedelje usvojio zakon koji omogućava da se produži vanredno stanje u zemlji do kraja septembra. Ovaj zakon omogućava predsedniku Emanuelu Makronu da uvede zdravstvene propusnice koje pokazuju da li je neko vakcinisan protiv kovida-19 ili ne, kao i policijski čas u celoj zemlji.

Ovaj potez su kao kontroverzan ocenili i Makronovi liberalni saveznici... Naime, upućivanje građana da se vrate kući u određeno vreme i praćenje njihovih medicinskih podataka teško da je u skladu sa francuskom liberalnom tradicijom. Tokom svog predsednikovanja, Makron je optuživan da se udaljio od centrističke liberalne platforme, a posebno je zauzeo čvršću poziciju prema islamu i imigraciji da bi se takmičio sa svojom političkom rivalkom Marin Le Pen.

Nije prošlo dugo otkako je Makron uzdizao vrednosti demokratije. Obraćajući se američkom Kongresu 2018, odao je počast "kolevci demokratije" i podsetio svet na reči koje su istaknute na zastavama francuskih revolucionara - "Vivre libre ou mourir" (Živi slobodno, ili umri prim. aut.) Ironija, s obzirom na to da predsednik sad ima želju da "gazduje" građanima kako bi sprečio širenje smrtonosnog virusa, navodi CNN.

Makronovo udaljavanje od demokratije ne odnosi se samo na praćenje toga ko je primio vakcinu i "uterivanju građana u kuće". Predsednik je umanjio ulogu parlamenta u ispitivanju njegovih političkih odluka.

- Uloga parlamenta u Francuskoj je ograničena tokom vanrednog zdravstvenog stanja više nego ikad pre. Vlade i administracije ne moraju da šalju kopije naredbi koje usvoje parlamentu - kaže Žoel Grogan, sa Univerziteta Midleseks.

Neprofitna organizacija Democracy Reporting International (DRI) nedavno je objavila studiju o tome kako su se vlade širom EU ponašale u kontekstu demokratije i vladavine prava. Francuska je navedena kao zemlja koja „zabrinjava“ zbog načina na koji je njena vlada narušila pravne norme. I nije Francuska jedina na listi. Na istoj su se našle Austrija, Slovenija, Belgija, Litvanija... Raste zabrinutost da su vlade ovih zemalja zloupotrebile postojeće zakone da ograniče slobodu građana.

DRI je sa liste jedino izostavio Španiju, od 27 zemalja članica. Najviše zabrinjava situacija u Mađarskoj, gde je vlada donela zakone koji joj omogućavaju da vlada dekretom bez sudske revizije. Sudovi na Kipru u i Češkoj nemaju jurisdikciju nad uvedenim korona merama... Glavna briga izveštaja DRI je da "malo evropskih zemalja ima jasan „izlazni plan“ za ukidanje vanrednog stanja i povratak na uobičajene načine upravljanja".

Ovo, u slučaju Francuske, jeste glavna briga. Filip Marlijere, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetu u Londonu ističe da je poslednjih godina Francuska uvela više vanrednih stanja kao odgovor na terorističke napade. Mnoge mere uvedene u to vreme u vezi sa ličnom slobodom ostale su na snazi.

- Kladim se da će mnogo neliberalnih mera koje su donesene tokom pandemije, kao što su zdravstvene propusnice ili policijski čas ostati da važe i dalje ili ćemo ih viđati ponovo u budućnosti. Političari su jako dobri kada treba da uzmu vlast, ali jako loši kada treba da je predaju - kaže Marlijer.

Pojedinci brinu da Makron, kojeg sledeće godine čekaju izbori, može da nastavi da "čvrsto drži konce" kako bi zadržao moć.

- Predsednik Francuske ima više vlasti na papiru od predsednika SAD. On može da kontroliše vojsku, policiju, unutrašnju i spoljnu politiku. On može i da imenuje premijera - objašnjava Marlijer.

On kaže da ovo, u kombinaciji sa nekim ko se nada reizboru i koji zauzima desničarske stavove prema Islamu može biti veoma zabrinjavajuće.

- Ono što još više zabrinjava jeste to što se u izveštaju DRI navodi da samo pet država članica EU - Češka, Francuska, Litvanija, Holandija i Portugal - imaju odgovarajuće izlazne strategije za povratak u normalu. Mnogo je lakše vladati dekretom, nego ograničeno vladati, zato je i očigledno da lideri žele da zadrže moć - dodaje Grogan.

Poslednjih godina Mađarska i Poljska su zloupotrebile vladavinu prava do te mere da je Evropska komisija protiv obe pokrenula član 7 Lisabonskog sporazuma kojim im bi moglo da im se uskrati pravo glasa i pristup fondovima EU.

Problem je u tome što su i Mađarska i Poljska u stanju da stave veto na akcije protiv druge, čineći EU pomalo nemoćnom.

- Ono što se dalje dešava je veliki problem. Možemo razgovarati o pravnim mehanizmima i zakonima. Ali na kraju nam je potreban politički konsenzus - dodaje Grogan. Prošlog leta je Brisel pokušao da primora Mađarsku i Poljsku da se dovedu u red kroz mehanizam dugoročnog budžeta, ali na kraju se u zadnjem trenutku "zagrcnuo" da bi izvojevali odobrenje za sredstva za oporavak od kovida. To su bile dve države članice. Šta se dešava kada ih je mnogo više, prava je nepoznanica za EU.

- Na kraju, EU je legalna struktura. Postoji da obaveže na poštovanje prava između država i građana. Ali bilo bi nemarno ignorisati složenost izvan toga. Kao što je Bregzit dokazao, grupa država odlučila je da bude deo kluba. Bregzit nam je pokazao da možete da napustite, ali problem je ako neko ne prihvati vrednosti i ne želi da ode, pravno je nemoguće ukloniti državu - objašnjava Grogan.

Mnogi se pitaju gde bi mogao da bude kraj ovome. Male su šanse da će se EU raspasti, iako su mnogi to predviđali, ali svakako postoji šansa da evroskeptici nametnu promene koje mogu da "potru" čitavu strukturu. Ukoliko neko traži način da destabilizuje EU, mogao bi da počne tako što zagrebe oko vladavine prava.

- Vidimo, kao i obično u vanrednim situacijama, preusmeravanje vlasti ka izvršnoj vlasti uz nadzor parlamenata, pravosuđa i drugih tela koja postaju sve slabija - rekao je Jakub Jaraczevski, koordinator istraživanja u DRI.

On navodi da bi EU mogla da radi na boljem pravnom nadzoru - bilo preko Komisije, ili putem Suda pravde.

- Ali to bi zahtevalo političku volju rukovodstva država članica da centralna EU preuzme kontrolu nad politikom područja koja više vole da drže blizu sebe - dodaje.

Ponekad se kaže da je pravo EU "složena zbrka uskih političkih interesa obučena u ogrtač satkan od prava". Ti uski politički interesi imali su veći uticaj na smer kretanja bloka od ideala koji navodno ujedinjuju 27 izuzetno različitih nacija.

Tokom većeg dela decenije, prepiranje država članica oko toga šta Evropa treba da bude i kako treba da odgovori na krize, bila je najteža tema. Nepoštovanje zakona, međutim, važnija je glavobolja od neslaganja oko migracija ili načina na koji novac treba da se troši.

Kad se politika vrati na nešto što liči na normalno, Brisel bi mogao da se suoči ne samo sa Poljskom i Mađarskom koje su "na pogrešnoj stazi". Ukoliko ovi "novi delinkventi" odluče da su im novootkrivene moći važnije od usrećivanja njihovih suseda u EU, malo šta mogu učiniti EU velikani da zaustave posledice destabilizacije čitavog bloka.

(Telegraf.rs)