Zašto NATO održava manevre u Evropi i koliko su oni transparentni?

NATO stalno uverava kako su sve informacije o manevrima transparentne

SAD, NATO i partnerske države održaće u maju i junu nekoliko vojnih manevara. Nazivi vojnih vežbi zvuče dosta slično, na primer „ Branislac Evrope 21“ i „Nepokolebljivi branilac 21“. Manevri „branilaca“ Evrope održavaju se svake godine i organizuje ih vojska SAD. U vežbama učestvuje niz zemalja - kako članice NATO tako i partnerske države. Ove godine će se Sjedinjenim Državama pridružiti još 25 zemalja, piše DW.

Preporučujemo

Tu su evropski saveznici i Kanada, sve zemlje zapadnog Balkana osim Srbije, kao i partnerske zemlje Ukrajina, Gruzija i Moldavija.

„Branilac Evrope 21" održaće se u 16 zemalja, ali ne u Ukrajini i u Gruziji. U međuvremenu je zabunu stvorio i podatak o broju vojnika koji će učestvovati u manevrima. Pentagon govori o 28.000 vojnika. Istovremeno je francuski general-potpukovnik Brajs Hudet, zamenik šefa štaba u Glavnom sedištu savezničkih snaga u Evropi (SHAPE), na brifingu 6. maja jasno rekao da je taj broj „nerealan“.

On kaže da će u vežbama učestvovati oko 9.000 vojnika, a da se do drugih brojki može doći samo ako se u obzir uzme kompletan vremenski okvir vežbi.

Zašto se vežbe održavaju?

Manevri koje predvode Amerikanci već su počeli u Estoniji. Od 5. maja tamo se izvode padobranske i minobacačke vežbe. Na albanskoj obali se početkom aprila pojavio najveći američki transportni brod „Bob Hope" zbog vežbi iskrcavanja vojnika.

„Branilac Evrope 21" prvenstveno je koncentrisan na regiju zapadnog Balkana i Crnog mora. Cilj vežbi je da se održi i poboljša kompatibilnost između američkih trupa i drugih NATO-zemalja.

„Branilac Evrope 21" obuhvata čitav niz takozvanih „uvezanih vežbi”. Učesnici „Brzog odgovora“, a to je oko 7.000 vojnika, koncentrisaće se na desantnu obuku u Estoniji, Bugarskoj i Rumuniji.

A oko 5.000 vojnika bi, u okviru manevra „Trenutni odgovor", koji počinje sredinom maja, trebalo da budu obučavani u iskrcavanju transportnih brodova. Najveća vežba s 13.000 učesnika zove se „Čuvar sablje“. Od sredine maja do početka juna bi trebalo da bude održana obuka protivvazdušne i protivraketne odbrane, kao i medicinske evakuacije.

Paralelno s tim, NATO krajem maja želi da održi i vežbu „Nepokolebljivi branilac 2021". Usprkos njihovim sličnim nazivima, NATO naglašava da se mora praviti razlika između manevara koje predvodi jedna država poput „Branilac Evrope" i manevara koji organizuje NATO – a to je upravo „Nepokolebljivi branilac". U toj vežbi učestvuje 20 zemalja NATO-a i dva bliska partnera – Finska i Švedska.

"Nepokolebljivi branilac 2021" sastoji se od tri dela. U prvom delu naglasak je na mornarici. Planirane su vežbe na Atlantiku s oko 5.000 vojnika i 20 brodova, uključujući i britanski nosač aviona „Kraljica Elizabeta”, kao i 40 aviona među kojima su najnoviji borbeni avioni tipa F-35.

Drugi deo se održava u nemačkom Ulmu. Tamo je NATO 2018. uspostavio komandu za podršku (Joint Support and Enabling Command), čiji je zadatak osiguravanje brzog transfera trupa u Evropi. Na ovoj vežbi krajem maja će učestvovati 300 vojnika. To će biti nešto poput vatrenog krštenja za novo zapovedništvo iz Ulma.

Treći deo „Nepokolebljivog branioca 2021" biće održan u regiji Crnog mora. NATO trupe „Very High Readiness Joint Task Force“, za koje je 2021. zadužena Turska, iskrcaće se u Rumuniji. Reč je o 4.000 vojnika.

NATO govori o „defenzivnim vežbama”

Zašto NATO-članice strogo paze na broj vojnika koji učestvuju u vežbama? Razlog je u Bečkom dokumentu iz 2011. o merama za poverenje i sigurnost Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OESS). Tu su postavljene jasne gornje granice za broj aktivnih učesnika, piše DW.

Vojne aktivnosti moraju se naime najaviti – ako je u manevre „u bilo kom trenutku" uključeno najmanje 9.000 vojnika. Vežbe podležu i stranom nadzoru ako je u njih uključeno više od 13.000 osoba, to stoji u pravilima.

NATO stalno uverava kako su sve informacije o manevrima transparentne.

„Mi smo potpuno transparentni u vezi s tim što radimo, i sve zemlje imaju pravo da vršie obuku svojih trupa", rekla je portparloka NATO Oana Lungesku na brifingu povodom „Nepokolebljivog branioca 2021".

Lungesku je naglasila da Rusija nije zahtevala da nadgleda vežbe. Istovremeno, ni ona a ni general-potpukovnik Houdet nisu odgovorili na pitanje novinara DW o tome bi li NATO bio spreman da pozove ruske posmatrače na vežbu „Nepokolebljivi branilac 2021" - iako manevar prema broju učesnika ne podleže ni prijavljivanju ni nadgledanju.

Ove godine je, čini se, vrlo važna tema transparentnosti, s obzirom na rusku reviziju sopstvene borbene spremnosti. Prema informacijama iz Vašingtona, Brisela i Kijeva, Ruska Federacija je na granici prema Ukrajini i na anektiranom poluostrvu Krim u aprilu stacionirala više od 100.000 vojnika. Moskva tvrdi da je tu vežbu najavila na vreme.

Ali, Rusija je odbila da učestvuje na sastanku OESS-a 10. aprila, koji je sazvala Ukrajina, i na kojem je Rusija trebalo da „pojasni” svoje vojne aktivnosti. Prema rečima ministra obrane Sergeju Šojgua, „provera ruske borbene gotovosti bila je odgovor na vojne aktivnosti NATO“. Međutim, NATO i Pentagon naglašavaju defenzivni karakter svih manevara koji će se uskoro održati u Evropi.

„To je ono što vojnici rade. Oni vežbaju. Mi moramo da vežbamo. Ako ne vežbamo, nismo spremni", naglasio je Houdet.

(Telegraf.rs)