Danima besne protesti u Kolumbiji: Oni su upozorenje za ceo region, evo i zašto

Prema  podacima Državne službe za statistiku, više od 3,6 miliona Kolumbijaca ponovo je palo u siromaštvo tokom pandemije, dok se broj porodica koje ne mogu da priušte tri obroka dnevno utrostručio u istom vremenskom periodu

Tenzije u Kolumbiji teško se smiruju nakon što je predsednik Ivan Duke povukao kontroverzni predlog fiskalne reforme ovog vikenda. Tokom nedelju dana, koliko nasilni protesti traju, ubijeno je više od 30 ljudi, rekao je u sredu državni ombudsman, a demonstracije svakim danom dobijaju sve šire razmere.

Preporučujemo

Hiljade ljudi i dalje izlaze na ulice protestujući protiv policijske brutalnosti i velikih ekonomskih troškova tokom pandemije usred krajnje finansijske nejednakosti koja postoji u Kolumbiji. Oba pitanja zbog kojih narod u Kolumbiji protestuje nisu karakteristična samo za tu zemlju, već i za celu Južnu Ameriku, pa mnogi politički analitičari pomno prate dešavanja u ovoj državi  i pokušavaju da sagledaju širu sliku.

Ekonomija u teškom stanju

Duke je bio prvi predsednik u regionu koji je pokrenuo reviziju poreza kako bi pomogao ekonomiji svoje zemlje koja je duboko razorena pandemijom. Ali žestoko protivljenje kolumbijskih radničkih sindikata i društvenih pokreta opomena je za svakog drugog predsednika koji planira da sledi sličan put. Iako su i Evropska unija i SAD sprovele velike investicione planove za obnovu svojih ekonomija, mnoge zemlje poput Kolumbije, gde je ekonomija zavisna od izvoza i već opterećena velikim zaduživanjima, nemaju kapacitet da preuzmu sličan plan proširenja.

Takve zemlje treba da povećaju prihode putem poreza kako bi mogle da uvedu, pa čak i da održe vitalne socijalne programe poput novčane podrške za nezaposlene i kreditne olakšice za preduzeća koja se bore sa pandemijom.

Pre nego što je povukao svoj plan poreske reforme, Duke je naglasio da je od ključne važnosti za državu da poveća svoje fiskalne prihode.

- Reforma nije hir, ona je neophodna za održavanje socijalnih programa - rekao je on.

Ali kritičari tvrde da će povećanje poreza poput predloženog povećanja PDV-a na robu nesrazmerno uticati na srednju i radničku klasu i tako još više produbiti finansijsku nejednakost. Ovi slojevi društva, osim egzistencijom, pogođeni su i rekordnim povećanjem broja infekcija i smrtnih slučajeva usred pandemije korona virusom, što je primoralo vlasti da uvedu nove mere i na taj način ugroze tržište rada.

Prema  podacima Državne službe za statistiku, više od 3,6 miliona Kolumbijaca ponovo je palo u siromaštvo tokom pandemije, dok se broj porodica koje ne mogu da priušte tri obroka dnevno utrostručio u istom vremenskom periodu.

Zabrinutost za ljudska prava

Stalni protesti u Kolumbiji takođe su izazvali strah i ogorčenje kod ljudi zbog načina na koji vlast postupa sa demonstrantima, a ova situacija zabrinjava i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

- Ovde smo jer to može izgledati paradoksalno, ali usred pandemije naša vlada bukvalno napada naše živote - izjavila je za CNN Joana Salgado, 43-godišnja umetnica koja je učestvovala u protestima u Bogoti prošle nedelje.

Video snimci na kojima se vide policajaci, koji obezbeđuju nerede, kako koriste suzavac i pendreke protiv demonstranata, postali su viralni na društvenim mrežama i izvan te zemlje, piše CNN.

Navodna policijska brutalnost postala je jedno od važnijih pitanja za demonstrante koji sada traže temeljnu istragu o smrtnim slučajevima. Nevladine organizacije za ljudska prava kažu da bi stvarni broj poginulih mogao biti mnogo veći i zatražile su od predsednika da spreči policiju da koristi bilo kakvu preteranu upotrebu sile.

Multilateralne organizacije, strani ambasadori, pa čak i kolumbijska pop zvezda Šakira izjavili su da su veoma zabrinuti zbog ponašanja vlasti, a u utorak je američki Stejt Department zatražio od kolumbijskih snaga da se uzdrže od napada kako bi sačuvali ljudske živote.

Najmanje 31 osoba je ubijena, 1.220 je ranjeno, a 87 je nestalo tokom protesta u Kolumbiji koji se ne stišavaju više od nedelju dana, saopštio je Institut za razvoj i mirovne studije. Najviše smrtnih slučajeva, čak 24 zabeleženo je u gradu Kali.

Prema institutu, u protestima je povređeno 1.220 demonstranata, od kojih je 18 zadobilo tešku povredu oka zbog suzavca. U devet slučajeva policajci su pribegli i seksualnom uznemiravanju žena, prenosi Sputnik.

U sredu je gradonačelnica Bogote, Klaudia Lopez, uputila molbu svim stranama da prekinu sa nasiljem.

- Preklinjem Bogotu i Kolumbiju da stanu. Prošlo je osam dana iskreno, čudom, da nemamo smrtne slučajeve u Bogoti do sada - rekla je Lopez.

Najmanje 30 civila i 16 policajaca povređeno je u utorak tokom eskalacije sukoba sa obe strane. Prema rečima Lopez, demostranti su zapalili jednu policijsku stanicu, gde je 15 policajaca uspelo da pobegne.

General-major Oskar Antonio Gomez Heredia, šef policije u Bogoti, rekao je na istoj konferenciji da je napadnuto ukupno 25 policijskih stanica.

Iza svih ovih političkih proračuna kolumbijske vlade naziru se predsednički izbori koji se održavaju sledeće godine. Iako je samom Dukeu zabranjeno da se kandiduje, konzervativna koalicija koja mu je omogućila predsedničku funkciju želi da preko njega projektuje snagu i kontrolu, i predstavi se kao da je sposobna da se izbori i sa pandemijom i sa demonstracijama.

Ivan Brisko, programski direktor Međunarodne krizne grupe za Latinsku Ameriku, smatra da bi bilo pogrešno ne naučiti ništa iz ovih prottesta.

- Vlada mora da gleda dalje od drugih partija i drugih političkih snaga sa kojima pregovara o svojoj poreskoj reformi i da uzme u obzir zahteve Kolumbijaca koji su svakoga dana na ulicama te zemlje - rekao je Brisko.

Za sada se Duke opire pozivima sopstvene stranke da uvede vanredno stanje radi suzbijanja protesta, ali istovremeno podržava policiju koja je optužena za eskalaciju nasilja. Sve je to doprinelo imidžu predsednika za kog mnogi smatraju da je potpuno odvojen od mnogih svojih građana.

(Telegraf.rs)