Pobegla od kuće da bi izbegla nasilje: Već 2 meseca je izgubljena na moru, mama ne zna da li je živa

Tinejdžerka je, zajedno sa 87 Rohindža izbeglica, brodom krenula ka Maleziji u potrazi za boljim životom. Nakon što se motor pokvario, ostali su zarobljeni na moru, a niko ne zna gde se sada nalaze

Nur Kajas (16) je pobegla iz izbegličkog kampa ne rekavši nikome kod kuće. Sledećeg jutra na moru, tinejdžerka je uz pomoć satelitskog telefona nazvala majku Gule Džan (43) i rekla joj da ide za Maleziju na malom, drvenom brodu, zajedno sa 87 Rohindža izbeglica, uključujući 65 žena i devojčica.

Preporučujemo

Neki su bežali od onoga što njihove porodice kažu da je povećani rizik od seksualnog zlostavljanja i silovanja tokom pandemije u prostranim izbegličkim kampovima Koksov bazar u Bangladešu, u kojem živi više od milion raseljenih ljudi.

Nur je pitala majku da plati 470 dolara krijumčaru za njen ulazak u Maleziju, gde se nadala da će imati bolji život. Njena majka je još uvek ugovarala plaćanje, kada su porodice drugih putnika na brodu primile poziv o kvaru motora. Bili su na moru tek četiri dana, a danas, više od dva meseca kasnije, brod se i dalje vodi kao nestao, prenosi CNN.

- Molim vas, može li mi neko reći da li je moja ćerka živa ili mrtva? Ona je dobra devojka, a krijumčari su je namamili da ode na brod - rekla je njena majka Džan.

Porodice putnika i grupe za zaštitu ljudskih prava pitaju zašto nije urađeno više kako bi se spasili životi ljudi na brodu.

Oni kažu da su indijske vlasti obaveštene o njihovom očajnom pozivu u pomoć 20. februara, ali im je trebalo 48 sati da odgovore sa lekovima, hranom i vodom.

Dok su čekali pomoć, devet ljudi je umrlo, kažu porodice.

Indijske vlasti kažu da su poslednji put pomoć na brod dostavile sredinom marta, ali nisu dozvolili nikome da se iskrca.

Nestanak čamca otežava bedu porodica u Koksovom bazaru, gde nedostatak obezbeđenja omogućava militantima da uđu u kampove noću kako bi napali žene i devojke, prema grupama za zaštitu prava.

Putovanje izbeglica počelo je u ranim jutarnjim satima 11. februara sa obale Teknafa u Bangladešu, a većina ljudi na brodu pobegla je od nasilnog prodora vojske Mjanmara 2017. godine.

Na brodu su bila i tri krijumčara ljudi. Brod je imao dovoljno zaliha za nedelju dana, a to vreme je dovoljno da se stigne od Teknafa do Malezije. Brod je bio mali i nije imao mašinu koja morsku vodu pretvara u pijaću, rekle su porodice nestalih.

Nakon što je motor prestao sa radom 16. februara, zalihe vode i hrane su počele da se smanjuju. Narednih dana brod je stigao bliže u vode Indije.

Putnici su pozvali porodicu, novinare i nevladine organizacije u pomoć. Oni su odmah obavestili vlasti u Indiji i Bangladešu, a 21. februara brod sa indijskom zastavom prošao je pored broda, ali se nije zaustavio, rekli su putnici porodicama preko satelitskog telefona.

Iste večeri dva helikoptera su letela u blizini broda, a putnici su sa strane pročitali "Indija".

Posle nekoliko sati i dva broda indijske obalske straže stala su u blizini broda, ali kako su putnici rekli, nisu uspostavili kontakt sa njima niti su im ponudili vodu ili hranu.

- Ljudi su skočili u more i pili slanu vodu iz očaja, i tamo su umrli. Mnogi su umrli - rekao je Šah Alam, koji je bio na brodu.

Devet ljudi je umrlo tog dana, a sledećeg dana, 22. februara, indijska obalska straža vratila se sa hranom i lekovima.

Međutim, nikome nije bilo dozvoljeno da se iskrca. Zvaničnik inijske vlade rekao je da je Indija obezbeđivala pomoć brodu do sredine marta, ali da ne zna gde se brod sada nalazi.

UNHCR je apelovao da putnicima treba hitna pomoć, a vreme za ljude na brodu na kom je i Nur, ističe.

Ne postoji ni aktivna potraga za plovilom. Pa čak i ako putnike pronađu žive, postavlja se pitanje ko će ih primiti.

Sve države su međunarodnim pravom obavezne da spasu i iskrcaju one koji su u nevolji na moru. Međutim, nedavni primeri pokazuju da neke zemlje u jugoistočnoj Aziji nisu bile voljne da pomognu.

UNHCR kaže da odgovornost za brod snosi zemlja koja je prva upozorena, a u ovom slučaju to je Indija.

Nada za Nur i ostale na brodu polako nestaje.

- Pobegla sam sa ćerkom iz Mjanmara pre četiri godine nakon što je naše selo spaljeno. Danas je moja ćerka u opasnosti da je vrate na isto mesto ili da umre na moru - rekla je Džad.

(Telegraf.rs)