Gomilanje trupa, sankcije i provokacije: Da li se Rusija sprema za novi rat sa Ukrajinom?

Više izvora prijavilo je velika kretanja ruske vojske prema istočnoj ukrajinskoj granici i ka Krimu, koji su ruske snage anektirale u martu 2014. godine. Kremlj negira da se nešto sprema i kaže da je kretanje trupa preko ruske teritorije "unutrašnje pitanje"

Zveckanje oružjem ili pripreme za rat? Od sredine marta Ukrajina i zapadne vlade upozoravaju da Rusija gomila trupe na Krimu i oko konfliktne zone u istočnoj Ukrajini.

Preporučujemo

Ruske namere nisu nikome jasne, a danas su ministri spoljnih poslova zemalja Grupe Sedam (G7) i Evropska unija u zajedničkoj izjavi izrazili duboku zabrinutost zbog koncentrisanja ruskih vojnih snaga i pozvali Rusiju da prestane sa takvim aktivnostima u skladu sa međunarodnim obavezama koje je preuzela.

Da li se Rusija sprema da napadne Ukrajinu?

Više izvora prijavilo je velika kretanja ruske vojske prema istočnoj ukrajinskoj granici i ka Krimu, koji su ruske snage anektirale u martu 2014. godine.

Mnogi od ovih izveštaja pojavili su se i na Tviteru, kao i što je i ovaj o raketama kratkog dometa Iskander.

Kremlj za sada nije dao detalje o ovim jedinicama. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, rekao je da je kretanje trupa preko ruske teritorije "unutrašnje pitanje", koje ne bi trebalo nikoga da brine.

Neke od trupa, uključujući jedinice na Krimu, bile su na vežbama. Međutim, Peskov je optužio Ukrajinu za "provokacije".

Ukrajinski obaveštajni izvori rekli su za BBC da dodatne snage čine 16 taktičkih grupa bataljona, što bi bilo do 14.000 vojnika. Ukupno, prema rečima predsedništva Ukrajine, Rusija sada ima oko 40.000 vojnika na istočnoj granici i oko 40.000 na Krimu.

Dakle, da li je ovo invazijska sila? Mogla bi da bude, ali analitičari kažu da velika invazija nije verovatna. Infiltracija bi više bila ruski već probani metod. Ruske specijalne snage bez obeležja, koje su imale nadimak "mali zeleni ljudi", zauzele su Krim 2014. godine.

Ukrajina, NATO i zapadne vlade kažu da Rusija ima i regularne jedinice i teško naoružanje u istočnoj Ukrajini koju drže separatisti. Kremlj je to negirao i ruske trupe koje su tamo nazvao "dobrovoljcima".

Zašto je Rusija u ratu sa Ukrajinom?

Od sloma komunizma 1991. godine, ruske trupe su intervenisale u konfliktima u nekoliko područja bivšeg Sovjetskog Saveza, posebno u Čečeniji i drugim delovima Kavkaza.

U aprilu 2014. godine, odmah nakon ruske aneksije Krima, proruski separatisti zauzeli su velike delove ukrajinskog Donjecka i Luganske oblasti.

Ranije je, nakon meseci prozapadnih demonstracija u Kijevu, proteran proruski predsednik Viktor Janukovič.

U konfilktoj zoni Donbas većina govori ruskim jezikom, a sada imaju i ruske pasoše. Putin je rekao da će Rusija braniti ruske državljane u inostranstvu, ukoliko se nađu u opasnosti.

Rusko-ukrajinski odnosi sada su neprijateljski, ali to nije sveobuhvatni rat. Na liniji fronta u Donbasu ima sporadičnih sukoba.

Ruska upotreba obaveštajnih snaga GRU, sajber ratovanja i propagande u ovom i drugim sukobima poznata je pod nazivom "hibridni rat" - nije vrući rat, ali nije ni zamrznuti sukob. Američki specijalni izveštaj za Kongres prošle godine naglasio je ulogu GRU-a.

U 2014. godini odigrala se velika borba, pre prekida vatre 2015. godine. Otada se dogodilo nekoliko razmena zatvorenika.

U konfliktu je poginulo više od 13.000 ljudi. Ukrajina kaže da je u ovoj godini poginulo 26 članova trupa, u poređenju sa 50 u 2020. Separatisti kažu da je više od 20 njihovih ljudi umrlo ove godine.

Zašto Rusija ponovo preti Ukrajini?

Rusko-ukrajinski analitičari primećuju nekoliko faktora koji podižu tenzije.

U februaru je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uveo sankcije Viktoru Medvečuku, moćnom ruskom oligarhu i Putinovom prijatelju. Ukrajina je takođe zabranila emitovanje tri proruske TV stanice.

Mirovni sporazum iz Minska dogovoren 2015. godine još uvek nije ispunjen. Na primer, još uvek ne postoje aranžmani za nezavisno nadgledane izbore u separatističkim regionima.

U prethodnim sukobima u onome što naziva svojim "bliskim inostranstvom", Rusija je poslala trupe kao "mirovnjake", koji su na kraju tamo i ostali. To se, na primer, dogodilo u Moldaviji i Južnoj Osetiji.

Analitičar Džejms Šer kaže da bi se to moglo ponoviti u Ukrajini. To bi čvrsto zamrzlo položaj u korist Rusije.

Neki spekulišu da Putin želi i da testira američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je zauzeo oštriji stav prema Rusiji za razliku od svog prethodnika, Donalda Tramp.

Putin se suočava sa parlamentarnim izborima u septembru i stalnim masovnim pokretom koji podržava njegovog zatvorenog kritičara Alekseja Navaljnog.

Tako da bi Kremlj, "braneći" ratom pogođene Ruse u Ukrajini mogao da izgleda kao dobar mnogim glasačima. Navaljni bi takođe mogao da bude marginalizovan ako bi Kremlj podstakao patriotski žar nad Ukrajinom.

Da li Ukrajinu štiti NATO?

Ne ugovorom, jer Ukrajina nije članica. Ali NATO ima bliske veze sa Ukrajinom, koja je dobila zapadno naoružanje, uključujući američke protivtenkovske rakete. Dakle, Rusija zna da rizikuje da isprovocira veću zapadnu vojnu pomoć za Ukrajinu.

Zelenski je pozvao NATO da ubrza ukrajinsko članstvo, ali sukob otežava NATO-u da prihvati Ukrajinu pod trenutnim uslovima saveza od 30 država.

"Ulazak Ukrajine u NATO doveo bi do eskalacije u Donbasu"

Eventualni ulazak Ukrajine u NATO doveo bi do velike eskalacije napetosti na jugoistoku te zemlje i može imati nepovratne posledice po ukrajinsku državnost, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

- Obratili smo pažnju na izjavu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je boravio u Donbasu, o tome da bi ulazak zemlje u NATO navodno doveo do okončanja sukoba u regionu - rekla je Zaharova, prenosi RIA Novosti.

Ona je, međutim, istakla da hipotetičko članstvo u Alijansi, suprotno očekivanjima Kijeva, ne samo da neće doneti mir u Ukrajinu nego će, naprotiv, dovesti do velike eskalacije napetosti na jugoistoku i može dovesti do nepovratnih posledica po ukrajinsku državnost.

Zaharova je ponovo pozvala vlasti u Kijevu da pokažu, kako je rekla, odgovoran pristup i konačno počnu da ispunjavaju svoje obaveze iz Minskih sporazuma.

Bajden poručio Putinu da se povuče

Bajden i Putin razgovarali su telefonom, a tokom razgovora američki predsednik izrazio je zabrinutost zbog gomilanja ruskih vojnih snaga na Krimu i granici sa Ukrajinom, i pozvao je Rusiju da "spusti tenzije" i da odustane.

Kako navodi "Daily Mail", američki predsednik je tokom razgovora ponovio podršku "ukrajinskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu".

(Telegraf.rs)