Bajden ne odustaje od ideje reforme Vrhovnog suda: Naložio je osnivanje komisije

Uz spornu ideju o povećanju broja sudija, pristalice reforme Vrhovnog suda traže i da se ograniče mandati sudija, prenosi Glas Amerike

Pedsednik SAD Džozef Bajden naložio je danas osnivanje dvostranačke komisije koja bi razmatrala potencijalnu reformu Vrhovnog suda, između ostalog i da li bi trebalo povećati broj sudija, što je jedan od ključnih ciljeva progresivnih demokrata.

Preporučujemo

Bajden je u uredbi o osnivanju komisije od 36 članova naveo da bi ona razmatrala da li su specifični predlozi za reformu najviše sudske instance u zemlji "opravdani i usklađeni sa zakonom".

Uz spornu ideju o povećanju broja sudija, pristalice reforme Vrhovnog suda traže i da se ograniče mandati sudija, prenosi Glas Amerike.

Vrhovni sud donosi odluke o najvažnijim pitanjima u društvu poput abortusa, imigracije, zdravstvene zaštite, slobode izražavanja religije i drugih.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki saopštila je da članovi komisije zastupaju širok politički spektar. Komisija će biti sastavljena od grupe liberalnih i konzervativnih pravnih akademika, bivših federalnih sudija i advokata koji su zastupali slučajeve pred Vrhovnim sudom. Planirano je da drži javne sastanke i da objavi izveštaj za 180 dana.

Bajden je najavio da će osnovati komisiju nakon što je tokom predizborne kampanje bio pod velikim pritiskom da reformiše Vrhovni sud.

Povod za to je delom i kampanja republikanaca i bivšeg predsednika Donalda Trampa da brzo popune mesto u Vrhovnom sudu upražnjeno posle smrti liberalne sudije Rut Bejder Ginzberg, dva meseca uoči izbora. Republikanci su prethodno odbili da razmotre kandidata bivšeg predsednika Baraka Obame, Merika Garlanda, uoči izbora 2016. godine.

Tramp je za vreme mandata imenovao troje sudija Vrhovnog suda i učvrstio konzervativnu većinu na 6 prema 3.

Republikanci se oštro protive povećanju broja sudija, ali mnoge demokrate i progresivni aktivisti smatraju da se moraju razmotriti sve opcije kako bi se suprostavili konzervativnoj većini koji bi, prema njjhovom mišljenju, mogli da ugrozi građanska i prava na zdravstvenu zaštitu i abortus.

Vrhovni sud ima devet sudija od 1869. godina, ali Kongres ima ovlašćenje da promeni taj broj, što je uradio nekoliko puta tokom istorije.

(Telegraf.rs)