Uskrs pod katancem zbog korone: Milioni slave najveći praznik uz rigorozne mere, Italija u karantinu

Hiljade policajaca raspoređeni su širom zemlje da bi osigurali da se poštuju nove restrikcije kojima je zabranjeno putovanje između regiona osim ako je to neophodno

Milioni ljudi širom sveta su pod novim restrikcijama za vreme uskršnjih praznika, zbog naglog rasta broja zaraženih od korona virusa uprkos vakcinaciji.

Preporučujemo

Vlada u Italiji uvela je nove mere za suzbijanje pandemije korona virusa širom zemlje za uskršnje praznike, dok se zemlja suočava sa novim rastom broja zaraženih.

Uoči današnjeg Uskrsa, papa Franja je u petak predvodio versku službu "Put krsta" na gotovo praznom Trgu Svetog Petra, drugu godinu zaredom, podsetio je Glas Amerike, a prenosi Tanjug.

Novi trodnevni karantin stupio je na snagu u subotu, dok u Italiji raste broj novozaraženiih i smrtnih slučajeva, u svetlu spore vakcinacije.

Hiljade policajaca raspoređeni su širom zemlje da bi osigurali da se poštuju nove restrikcije kojima je zabranjeno putovanje između regiona osim ako je to neophodno, dok su posete članovima porodice i prijateljima ograničene na dve osobe jednom dnevno.

Zabranjeni su i tradicionalni piknici na uskršnje praznike, dodaje Glas Amerike.

Zatvorene su radnje čije poslovanje nije od esencijalne važnosti, a restorani i barovi su samo otvoreni za dostavu.

Cilj je da se spreči širenje korona virusa s obzirom na to da u bolnicama i na intenzivnim negama ponovo naglo raste broj pacijenata obolelih od Kovida 19. Nakon više od godinu dana od izbijanja pandemije i više od 110.000 žrtava, građani su sve više umorni zbog produžavanja restrikcija, ali većina uglavnom poštuje mere.

Italijanima će ove godine biti dozvoljeno da prisustvuju uskršnjoj službi, a papa Franja je u subotu tokom službe poručio da se nada da će se okončati mračni dani pandemije.

Papa će danas uputiti tradicionalnu poruku "Urbi et Orbi" (Gradu i svetu).

Francuska je ušla u treći lokdaun od početka pandemije zbog povećanog broja slučajeva korona virusa, koji preti da preplavi bolnice, naveo je BBC. Sve škole i radnje koje nisu od suštinskog značaja će biti zatvorene na četiri nedelje, a policijski čas će biti na snazi od 19 do šest sati ujutru svaki dan.

Ograničenja su nedavno uvedena i u Belgiji i drugim evropskim zemljama.

U kanadskoj provinciji Ontario u subotu je uveden treći karantin, sa ogranicenim 28-dnevnim restrikcijama zbog širenja opasnijih varijanti virusa i povećanja broja hospitalizacija, a nove mere uvedene su i u Britanskoj Kolumbiji i Kvebeku.

Brazil je jedno od najvećih žarišta u svetu, s obzirom na to da u zemlji nastavlja da se širi zarazniji soj koronavirusa, što je alarmiralo ostale države u Latinskoj Americi.

Bolivija je zatvorila granice sa Brazilom, Čile je zatvorio sve svoje granice, a restrikcije su uvedene u Ekvadoru i Peruu.

"Čovečanstvo pokleklo pred kovidom"

Hrišćanski vernici, koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru, obeležavaju danas Uskrs, najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja povratak Isusa Hrista u život - vaskrsenje.

U uskršnoj poslanici, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je da čovečanstvo ne može da se rukovodi samo egzaktnim naukama, samo željom za profitom, samo željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama, već može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha.

Ako mi, ljudi, sami sebe duhovno ne preobražavamo i ne primamo Božjeg Svetog Duha, naveo je on, nikako ne možemo živeti zdravo i ne možemo živeti u harmoniji sa čitavim stvorenim svetom.

- I ova je godina na planetarnoj ravni obeležena pandemijom Kovid-19. Ta činjenica me, s jedne strane, čini silno nespokojnim, ali me, s druge, još silnije usmerava ka spasonosnoj stvarnosti promišljanja, traganja i procenjivanja celokupnog ljudskog života - rekao je Hočevar.

Kao čoveku koji, kako kaže, voli život i istoriju, teško mu je da shvati kako je moguće da je čitavo čovečanstvo gotovo doslovce kleklo pred ovom pojavom.

Prema hrišćanskom verovanju, Isus je vaskrsao trećeg dana posle smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja i jedenja jaja, koja su simbol obnavljanja prirode i života. Tradicionalno se jaja farbaju na Veliki petak, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik. Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

Iz teološke perspektive, Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.

(Telegraf.rs)